Uobičajeno je da diplomati u ovakvim situacijama kažu da se treba vratiti za sto, da se nasilje treba prekinuti, razgovori nastaviti i dr. Ipak, sve ovo govori da je ovaj proces bio i ostao prazan, ocenjuje James Hooper, bivši američki diplomata analitičar i dobar poznavalac prilika u regionu Zapadnog Balkana, povodom dešavanja na severu Kosova.
Hooper: Problem je u tome što se sada na scenu vratilo nasilje koje određuje zbivanja u ovom delu Balkana, između Kosova i Srbije. A kada je nasilje na sceni, to znači da počinju da se menjaju politička uverenja kojih su se ljudi pridržavali do nedavno.
Nasilje ima kapacitet da izbegne diplomatiju. Danas (četvrtak), izgleda da se nasilje smiruje, ali ono svaki čas može ponovo da izbije i ovo je veoma važan trenutak za Kosovo, Srbiju i međunarodnu zajednicu.
Hooper: Srbija i međunarodna zajednica tražiće povratak ranije situacije zato što takvo stanje odgovara Srbiji. Dok je međunarodna zajednica kontinuirano ponavljala da je sever deo Kosova i da je pod kosovskim suverenitetom, oni su zapravo taj deo tretirali kao de-facto deo Srbije, dopuštajući Srbiji da kontroliše sve ono što se dešavalo severno od Ibra.
Bilo je previše tražiti od Kosovara da dozvoli Srbiji da prekrši uslove sporazuma CEFTE, a sa druge strane istovremeno gleda kako se kontinuirano Srbija nagrađuje u odnosu na članstvo u EU.
Ja u potpunosti razumem frustraciju Kosovara, to je već previše. Mislim da je bila razumna odluka premijera Thacija i njegove vlade da pošalju policiju na sever kako bi se omogućilo sprovođenje odluke o recipročnim trgovinskim merama.
Ne verujem da se premijer može događaje vratiti na ranije stanje. Najmanje što se treba desiti je da Srbija prihvati reciprocitet u trgovinskoj razmeni ili da dopusti uvoz proizvoda sa Kosova u Srbiju ili da prihvati da ne izvozi proizvode na Kosovo.
Iznad svega, sve ovo predstavlja jednu retku šansu za Kosovare, međunarodni faktor i za Srbe, predstavlja otvoren prozor, ukoliko Kosovari žele tako nešto, odnosno da podstaknu međunarodnu zajednicu da pregovara o konačnom rešavanju situacije na severu. Ne predlažem uslove tog rešavanja, već kažem da Kosovari sada trebaju da odluče ukoliko žele da reše sve probleme i dileme. Ukoliko to žele, to znači da se SAD trebaju ponovo uključiti u ovaj proces pregovaranja kao glavna strana. Ovo nije nešto oko čega će EU moći da pregovara.
Pažnja će se okrenuti prema Washingtonu
Hooper: To je jedna nejasna situacija. Stefanović i Bogdanović otvoreno borave na severu, kreću se slobodno u tom delu Kosova, koji oni smatraju delom Srbije. Oni su bili tu i razgovarali sa ljudima koji su barikadirali puteve.
Na jednoj strani oni pružaju podršku u osnovnom principu koji ljudi na severu zastupaju, a to je da je sever deo Srbije. Sa druge strane, oni se takođe zalažu da spreče nasilje i da situaciju povrate na prethodno stanje.
Dok se situacija na severu ne reši, dešavaće se i ovakve situacije u kojima se šef srpske pregovaračke delegacije nalazi pored barikada, podržava Srbe u tom delu i razgovara sa predstavnicima medjunarodne zajednice, uz napore da se postigne sporazum koji će ispuniti uslove Srba i omogućiti povratak na status kvo.
Mislim da Srbija igra dvostruku ulogu, želi da pokaže Zapadu da želi da ublaži situaciju, a oni u stvari jačaju svoje ciljeve i de facto kontrolišu sever.
A ovo je sve frustrirajuće. Frustrirajuće je da se na teritoriji Kosova vidi čovek sa kojima Kosovo razgovara, dok on ohrabruje ljude po barikadama.
Hooper: Po mom mišljenju dijalog je mrtav. Uobičajeno je da diplomati u ovakvim situacijama kažu da se treba vratiti za sto, da se nasilje treba prekinuti, razgovori nastaviti i dr. Ipak, sve ovo govori da je ovaj proces bio i ostao prazan.
Glavni cilj ovog procesa jeste da se rešavaju praktična pitanja, ali ona sitna, kako bi se dijalog iskoristio kao podrška za napore Srbije u njenom približavanju EU.
Činjenica da je EU reagovala, kritikujući samo kosovsku vladu što je poslala policiju na sever, umesto da objavi izjave u kojima se mogu pomenuti mešanja Beograda na severu, dokaz je da EU nema druge politike, sem toga da ubrza članstvo Srbije.
Brisel nema politike da se bavi problemama ovakve vrste. Ovo znači da će se pažnja okrenuti prema Washingtonu. Ovo stanje je slično onome koje se desilo u Hrvatskoj i Bosni ‘90tih godina, kada su ljudi iz Beograda sa lokalnim Srbima postavljali barikade.
Ovo za SAD znači da treba da interveniše i da se bavi pitanjem statusa severa, koje je veoma ozbiljno, problematično i teško.
RSE: Gospodine Hooper, Kosovo se suočava sa novim etničkim tenzijama na severu. Po vašem mišljenju, kakav će biti ishod ovih događaja na osnovu dosadašnjih dešavanja?
Hooper: Problem je u tome što se sada na scenu vratilo nasilje koje određuje zbivanja u ovom delu Balkana, između Kosova i Srbije. A kada je nasilje na sceni, to znači da počinju da se menjaju politička uverenja kojih su se ljudi pridržavali do nedavno.
Nasilje ima kapacitet da izbegne diplomatiju. Danas (četvrtak), izgleda da se nasilje smiruje, ali ono svaki čas može ponovo da izbije i ovo je veoma važan trenutak za Kosovo, Srbiju i međunarodnu zajednicu.
RSE:Gospodine Hooper, EU je kritikovala vladu Kosova za poduzete akcije na severu, i zatražila je povratak na ranije stanje, što je vlada Kosova odbila. Kako vidite odnose u tom pravcu?
Hooper: Srbija i međunarodna zajednica tražiće povratak ranije situacije zato što takvo stanje odgovara Srbiji. Dok je međunarodna zajednica kontinuirano ponavljala da je sever deo Kosova i da je pod kosovskim suverenitetom, oni su zapravo taj deo tretirali kao de-facto deo Srbije, dopuštajući Srbiji da kontroliše sve ono što se dešavalo severno od Ibra.
Bilo je previše tražiti od Kosovara da dozvoli Srbiji da prekrši uslove sporazuma CEFTE, a sa druge strane istovremeno gleda kako se kontinuirano Srbija nagrađuje u odnosu na članstvo u EU.
Ja u potpunosti razumem frustraciju Kosovara, to je već previše. Mislim da je bila razumna odluka premijera Thacija i njegove vlade da pošalju policiju na sever kako bi se omogućilo sprovođenje odluke o recipročnim trgovinskim merama.
Ne verujem da se premijer može događaje vratiti na ranije stanje. Najmanje što se treba desiti je da Srbija prihvati reciprocitet u trgovinskoj razmeni ili da dopusti uvoz proizvoda sa Kosova u Srbiju ili da prihvati da ne izvozi proizvode na Kosovo.
Iznad svega, sve ovo predstavlja jednu retku šansu za Kosovare, međunarodni faktor i za Srbe, predstavlja otvoren prozor, ukoliko Kosovari žele tako nešto, odnosno da podstaknu međunarodnu zajednicu da pregovara o konačnom rešavanju situacije na severu. Ne predlažem uslove tog rešavanja, već kažem da Kosovari sada trebaju da odluče ukoliko žele da reše sve probleme i dileme. Ukoliko to žele, to znači da se SAD trebaju ponovo uključiti u ovaj proces pregovaranja kao glavna strana. Ovo nije nešto oko čega će EU moći da pregovara.
Pažnja će se okrenuti prema Washingtonu
RSE: Priština je optužila Beograd za koordinaciju napada na severu, koriteći lidere paralelnih struktura. Beograd je osudio napade. Kako Vi gledate na ulogu Beograda u poslednjim dešavanjima?
Hooper: To je jedna nejasna situacija. Stefanović i Bogdanović otvoreno borave na severu, kreću se slobodno u tom delu Kosova, koji oni smatraju delom Srbije. Oni su bili tu i razgovarali sa ljudima koji su barikadirali puteve.
Na jednoj strani oni pružaju podršku u osnovnom principu koji ljudi na severu zastupaju, a to je da je sever deo Srbije. Sa druge strane, oni se takođe zalažu da spreče nasilje i da situaciju povrate na prethodno stanje.
Dok se situacija na severu ne reši, dešavaće se i ovakve situacije u kojima se šef srpske pregovaračke delegacije nalazi pored barikada, podržava Srbe u tom delu i razgovara sa predstavnicima medjunarodne zajednice, uz napore da se postigne sporazum koji će ispuniti uslove Srba i omogućiti povratak na status kvo.
Mislim da Srbija igra dvostruku ulogu, želi da pokaže Zapadu da želi da ublaži situaciju, a oni u stvari jačaju svoje ciljeve i de facto kontrolišu sever.
Mislim da Srbija igra dvostruku ulogu, želi da pokaže Zapadu da želi da ublaži situaciju, a oni u stvari jačaju svoje ciljeve i de facto kontrolišu sever.
A ovo je sve frustrirajuće. Frustrirajuće je da se na teritoriji Kosova vidi čovek sa kojima Kosovo razgovara, dok on ohrabruje ljude po barikadama.
RSE: Kakve šanse ima dijalog sada?
Hooper: Po mom mišljenju dijalog je mrtav. Uobičajeno je da diplomati u ovakvim situacijama kažu da se treba vratiti za sto, da se nasilje treba prekinuti, razgovori nastaviti i dr. Ipak, sve ovo govori da je ovaj proces bio i ostao prazan.
Glavni cilj ovog procesa jeste da se rešavaju praktična pitanja, ali ona sitna, kako bi se dijalog iskoristio kao podrška za napore Srbije u njenom približavanju EU.
Činjenica da je EU reagovala, kritikujući samo kosovsku vladu što je poslala policiju na sever, umesto da objavi izjave u kojima se mogu pomenuti mešanja Beograda na severu, dokaz je da EU nema druge politike, sem toga da ubrza članstvo Srbije.
Brisel nema politike da se bavi problemama ovakve vrste. Ovo znači da će se pažnja okrenuti prema Washingtonu. Ovo stanje je slično onome koje se desilo u Hrvatskoj i Bosni ‘90tih godina, kada su ljudi iz Beograda sa lokalnim Srbima postavljali barikade.
Ovo za SAD znači da treba da interveniše i da se bavi pitanjem statusa severa, koje je veoma ozbiljno, problematično i teško.