Holandski kralj Vilem-Aleksandar (Willem-Alexander ) izvinio se u subotu zbog uloge svoje zemlje u ropstvu i zatražio oproštaj tokom istorijskog govora koji je pozdravljen ovacijama i uzvicima, povodom godišnjice ukidanja ropstva u holandskim kolonijama.
Kraljev govor usledio je posle izvinjenja holandskog premijera Marka Rutea krajem prošle godine zbog uloge zemlje u trgovini robljem i ropstvu.
Javno izražavanje kajanja deo je šireg obračuna sa kolonijalnom istorijom na Zapadu koje je pokret Black Lives Matter podstakao poslednjih godina, podseća agencija Asošijejted pres (AP).
U emotivnom obraćanju, Vilem-Aleksander se osvrnuo na premijerovo izvinjenje kada je gomili pozvanih gostiju i posmatrača rekao: "Danas stojim pred vama. Danas, kao vaš kralj i kao član vlade, lično se izvinjavam. I osećam težinu reči u svom srcu i duši."
Vinti sveštenica Marijan Markelo tokom religijskog procesa na spomeniku ropstvu pre govora kralja Holandije
Kralj je rekao da je naručio studiju o tačnoj ulozi kraljevske kuće Orange-Nasau (Orange-Nassau) u ropstvu u Holandiji.
"Danas, na ovaj dan sećanja, tražim oproštaj zbog očiglednog propusta, suočen sa ovim zločinom protiv čovečnosti", dodao je on.
AP piše da su se u glasu Vilema-Aleksandra osetile emocije dok je završavao svoj govor, pre nego što je položio venac na nacionalni spomenik posvećen žrtvama ropstva u jednom amsterdamskom parku.
Ropstvo je ukinuto u Surinamu i holandskim kolonijama na Karibima 1. jula 1863. godine, ali je većina porobljenih radnika bila primorana da nastavi da radi na plantažama još jednu deceniju.
Istraživanje objavljeno prošlog meseca pokazalo je da su kraljevi preci zaradili današnji ekvivalent od 545 miliona evra od ropstva, uključujući i profit od akcija koje su im date kao poklon.
Kada se Rute izvinio u decembru, nije ponudio kompenzaciju potomcima porobljenih ljudi.
Umesto toga, vlada uspostavlja fond od 200 miliona evra za inicijative koje se bave nasleđem ropstva u Holandiji i njenim bivšim kolonijama i za poboljšanje obrazovanja o ovoj temi.
To nekima u Holandiji nije dovoljno. Dve grupe, Black Manifesto i The Black Archives, organizovale su protestnu šetnju pre kraljevog govora u subotu pod motom "Nema isceljenja bez reparacija".
"Mnogi ljudi, uključujući mene, moju grupu, The Black Archives i Black Manifesto, kažu da izvinjenje nije dovoljno. Izvinjenje bi trebalo da bude povezano sa oblikom reparativne pravde ili reparacije“, rekao je direktor The Black Arhives Mičel Esajas (Mitchell Esajas).
Šarena odeća kao odraz slobode, Amsterdam, 2. jul
Učesnici marša nosili su šarenu tradicionalnu odeću na surinamskoj proslavi ukidanja ropstva.
Porobljenim ljudima bilo je zabranjeno je da nose cipele i šarenu odeću, saopštili su organizatori.
"Kao što se na današnji dan sećamo predaka, takođe se osećamo slobodnim, možemo da nosimo šta želimo i možemo da pokažemo ostatku sveta da smo slobodni", rekla je agenciji AP 72-godišnja Regina Benescia-van Vindt.
Selfi tokom istorijskog govora kralja Holandije, u kojem je priznao ulogu Holandije u ropstvu i izvinio se zbog toga, Amsterdam, 1. jul 2023.
Kolonijalna istorija Holandije našla se ponovo na meti kritika nakon ubistva Džordža Flojda (George Floyd), u američkom gradu Mineapolisu 25. maja 2020.
Revolucionarna izložba 2021. u Nacionalnom muzeju umetnosti i istorije dala je nepokolebljiv pogled na ropstvo u holandskim kolonijama.
Iste godine, jedan izveštaj opisuje umešanost Holanđana u ropstvo kao zločin protiv čovečnosti i povezuje ga sa onim što je u izveštaju opisano kao institucionalni rasizam u Holandiji.
Holanđani su se prvi put uključili u transatlantsku trgovinu robljem kasnih 1500-ih, a postali su glavni trgovac sredinom 1600-ih.
Na kraju je Holandska zapadnoindijska kompanija postala najveći transatlantski trgovac robljem, kaže Karvan Fatah-Blek (Karwan Fatah-Black), stručnjak za holandsku kolonijalnu istoriju i docent na Univerzitetu u Lajdenu za AP.
Spomenik žrtvama ropstva tokom obeležavanja godišnjice ukidanja ropstva u Amsterdamu, 2. jul 2023.
Ko je sve priznao ulogu u ropstvu?
Vlasti u Holandiji nisu jedine koje su preuzele odgovornost za ulogu u ropstvu kroz istoriju.
Danska se 2018. izvinila Gani, koju je kolonizovala od sredine 17. do sredine 19. veka.
Belgijski kralj Filip izrazio je "najdublje žaljenje" zbog uloge te zemlje u Kongu.
Papa Jovan Pavle II se 1992. izvinio za ulogu crkve u ropstvu.
Amerikanci su imali emocionalno nabijene sporove oko rušenja statua robovlasnika na jugu.
U aprilu je kralj Čarls III prvi put dao podršku istraživanju veza britanske monarhije sa ropstvom nakon što je u dokumentu prikazan predak sa udelom u kompaniji za trgovinu robljem, rekao je portparol Bakingemske palate.
Čarls i njegov najstariji sin, princ Vilijam, izrazili su "tugu zbog ropstva", ali nisu priznali povezanost krune sa trgovinom.