Hodžis: Vlada Srbije da izbegne zamenu zavisnosti od Rusije zavisnošću od Kine

Srbija sigurno ima suvereno pravo da kupuje oružje od Kine ili od koga god drugog želi, ali srpska vlast treba širom da otvori oči. Mora da odluči kako da izbegne zamenu jedne zavisnosti, od Kremlja, drugom zavisnošću – od Komunističke partije Kine, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frederik Ben Hodžis (Frederick Ben Hodges), general-potpukovnik američke vojske u penziji.

Ben Hodžis, koji je komandovao kopnenim snagama Sjedinjenih Država u Evropi između 2014. i 2017. godine, a sada je saradnik vašingtonskog nevladinog Centra za analizu evropske politike (CEPA), navodi i da bi Zapad trebalo da se takmiči sa Kinom nudeći bolje uslove.

Sagovornik RSE se nada i da će Vlada Srbije učiniti ono što je najbolje za mlade ljude Srbije, kako bi im omogućila najbolje i najperspektivnije sporazume od kojih će imati koristi u budućnosti.

CEPA je, kako se navodi na sajtu, neprofitni, nestranački, institut za javnu politiku, sa misijom da promoviše ekonomski vitalnu, strateški sigurnu i politički slobodnu Evropu s bliskim i trajnim vezama sa Sjedinjenim Državama. Analitički tim CEPA sastoji se od stručnjaka za Centralnu i Istočnu Evropu, Rusiju i njene susede.

RSE: Srbija je nedavno kupila šest kineskih bespilotnih letelica za Vojsku Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre nedelju dana, da je, iako nije nabavljen, bilo reči i o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3. Na to su upozorenjima reagovale i EU i SAD. Koje su po vašem mišljenju moguće posledice kupovine oružja iz Kine?

Hodžis: Poslovanje sa Kinom obično uključuje neke negativne ishode kao što su: transfer ili krađa tehnologija, infuzija kineske radne snage na uštrb zapošljavanja radne snage domaćina, izuzetno nepovoljni sporazumi o otplati kineskih dugova.

Srbija sigurno ima suvereno pravo da kupuje oružje od Kine ili gde god drugde želi, ali Vlada treba širom da otvori oči. Očekivao bih da je Ministarstvo odbrane posvetilo dužnu pažnju kad je reč o utvrđivanju interoperabilnosti kineskih u okviru sopstvenih sistema i koncepta odbrane, kao i o održivosti, to jest, praćenju dugoročnog održavanja, municije, obuke, zamene itd.

Vlada Srbije da izbegne zamenu zavisnosti od Kremlja zavisnošću od Kine

RSE: Kako razumete kineski interes da nudi svoje oružje Srbiji, s jedne strane, i da Srbija to prihvata, sa druge? Da li bi to moglo pokrenuti i neku vrstu ruske reakcije?

Hodžis: Generalno gledano, metodologija za širenje kineskog uticaja po Evropi, Africi i drugim regionima obično se realizuje putem razvoja saobraćajne, kao i komunikacione i IT infrastrukture i trgovine. To je normalno, ali to dolazi sa toliko potencijalnih problema za zemlje u kojima Kina širi svoj interes, kao što sam već na početku opisao.

Zapad bi trebalo da se takmiči u ovoj sferi sa Kinom, nudeći Srbiji bolje mogućnosti.

Srbija 2020. nije Srbija iz 1999. godine. Verujem da većina Srba traži dalju integraciju sa Zapadom i da većina mladih želi mogućnosti za bolje prihode, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Vlada Srbije mora da odluči kako da im to obezbedi i kako da izbegne zamenu jedne zavisnosti, od Kremlja, drugom zavisnošću – od Komunističke partije Kine.

Čini mi se da Vlada Srbije u ovom slučaju pokušava da izbalansira mnogo različitih faktora.

RSE: Kakva bi mogla biti reakcija Moskve?

Hodžis: Ne bih bio iznenađen upozorenjima Kremlja, niti time da vrši pritisak na Vladu Srbije, preko veteranskih skupina, ekstremističkih organizacija, pa čak i preko Pravoslavne crkve, kao što to obično i čini.

Na kraju se, ipak, nadam da će Vlada Srbije učiniti ono što je najbolje za mlade ljude Srbije, kako bi im omogućila najbolje i najperspektivnije sporazume od kojih će imati koristi u budućnosti.

• Specijal RSE: 'Kinesko čudo' na Balkanu

Potencijalni konflikt sa Kinom u narednih pet godina

RSE: Džon Miršajmer (John Mearscheimer) sa Univerziteta u Čikagu tvrdi da će se u 21. veku dogoditi hladni rat između Kine i SAD, a da će Rusija dalje slabiti. Vi ste pre dve godine na Varšavskom bezbednosnom forumu rekli da postoji "velika verovatnoća za rat" Sjedinjenih Država sa Kinom za 15 godina. Da li još uvek imate takav stav?

Hodžis: Da, imam. U stvari, rekao bih da je potencijal za sukob s Kinom zapravo verovatniji u narednih pet, a ne u narednih 15 godina.

Nadam se da potpuno grešim, ali, nažalost, mislim da nas agresivno i nelegalno ponašanje Kine, kakvo je viđeno u Južnom kineskom moru i Hong Kongu, kao i pretnje Tajvanu, stavljaju na put ka potencijalnom kinetičkom sukobu, mada verovatno onom koji bi mogao da bude ograničenog tipa. Ne mislim da će to biti sukob na azijskom kontinentu, nego verovatno pre na moru i u vazduhu, potencijalno i u svemiru.

Zato je toliko važno za Sjedinjene Države i njihove zapadne saveznike da osiguraju snažan NATO savez i partnerstva sa državama koje nisu u članice NATO-a.

Trebalo bi da se takmičimo sa Kinom u ekonomskoj sferi i s Kremljem u diplomatskoj i informacionoj sferi. Konačno, u slučaju sukoba sa Kinom, biće potrebno da evropski stub NATO-a nastavi odvraćanje agresije Kremlja bez previše američke vojne pomoći, jer će biti nužno angažovanje mnogo američkih resursa u potencijalnom sukobu s Kinom.

Ujedinjena Evropa može odvratiti maligno ponašanje Kremlja

RSE: Kako vidite odnos između SAD i Rusije u godinama pred nama?

Hodžis: Rusija je sjajna zemlja, ali je to država sa mnogim izazovima i režimom koji je ruskom narodu naneo više štete i zla nego bilo koja druga spoljašnja sila od Drugog svetskog rata naovamo.

Kremlj poštuje samo snagu, a prezire slabost. Ako NATO ostane jak i kohezivan, sa snažnom i nepogrešivom američkom posvećenošću Evropi, onda mislim da će Kremlj biti odvraćen.

Moramo, međutim, priznati pretnju od sajber napada, dezinformacija, potencijalne upotrebe nuklearnog oružja i nastavka malignog ponašanja Kremlja u crnomorskom regionu, na Balkanu, u Siriji i Libiji.

To može sprečiti samo ujedinjena Evropa koja radi u diplomatskoj, informacionoj, ekonomskoj i vojnoj sferi. Tada, možda, možemo pronaći načine da sarađujemo s ruskim narodom po nekoliko ključnih pitanja od značaja za sve nas, uključujući Arktik, klimatske promene, islamski ekstremizam itd.