Bivši ruski tajkun Mihail Hodorkovski stigao je u Švajcarsku iz Berlina, gde se nalazio od kako ga je pomilovao ruski predsednik Vladimir Putin, posle čega je i oslobođen. Pretposlednjeg dana prošle godine švajcarske vlasti odobrile su mu tromesečnu vizu. Njegov portparol saopštio je da su 5. januara Hodorkovski i njegova supruga putovali vozom za Bazel, kako bi ispratili svoja dva sina na školovanje u Švajcarsku.
U saopštenju medijskog predstavnika Hodorkovskog, slobodnog posle deset godina provedenih u ruskom zatvoru, prenosi se da nekada najbogatiji Rus nema planove o stalnom boravku u Švajcarskoj ili bilo gde drugo. Tokom puta još jednom je rekao da ubuduće želi jedino da vodi kampanju za oslobađanje političkih zatvorenika u Rusiji.
“Mislim da je kampanja za oslobađanje svakog ko je bio zatvoren bez suđenja jeste obaveza svakakog građanina. Što se mene tiče to nema nikakve veze sa politikom”, izjavio je Hodorkovski tokom puta kroz Švajcarsku, drugu državu koja mu je posle Nemačke ponudila gostoprimstvo.
Otkako je pušten 20. decembra Hodorkovski je pod budnim okom medija, koji podsećaju da je njegovo oslobađanje bilo prvobitno planirano za avgust 2014. godine, ali i da je bio suočen sa pretnjama o mogućem trećem postupku koji je protiv njega trebalo da bude pokrenut, a što je, pak, moglo dovesti do produženja vremena koje bi proveo iza rešetaka. Ne prekidaju se analize mogućih razloga zbog kojih se Putin odlučio na pomilovanje. On sam kaže da je to učinio iz humanitarnih razloga, izlazeći u susret molbi Hodorkovskog koji je zatražio pomilovanje zbog bolesti svoje majke koja je bila na tretmanu u Nemačkoj. Hodorkovski kaže da su porodični razlozi bili motiv da se obrati predsedniku, ali odbacuje da je na bilo koji način priznao odgovornost za finansijske malverzacije.
Najčešće tumačenje daju, međutim, protivnici ruske vlasti. Na protestu u Moskvi oni skandiraju njegovo ime, onog koji je od tajkuna izrastao do ikone otpora režimu Vladimira Putina. Stoga se i njegovo oslobađanje dovodi u vezu sa potrebom Putinove vlasti da ulepša aktuelni negativni imidž koji Rusija ima u zapadnom svetu, a u susret Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, te riziku da bi se neke države mogle odlučiti na bojkot kao izraz protesta zbog sklonosti Kremlja ka političkoj represiji.
U analizu se upustio i čuveni francuski intelektualac Berbard-Anri Levi. U autorskom tekstu pod naslovom “Misterija Mihail Hodorkovski”, za “Daily beast”. Navodeći da je “dovoljno star” da se seća raznih faza sovjetske imperije, upoređujući Brežnjeva i Putina, Levi zaključuje:
“Juče smo verovali da je sovjetski sistem nepokolebljiv, dok su disidenti znali da su mu dani odbrojani. Danas, verujemo da je putinizam kolos na staklenim nogama, koga podriva korupcija, opadanje stanovništva i siromaštvo. Pogrešno, Hodorkovski nam iza njegovog mehaničkog i enigmatičnog osmeha govori. Taj osmeh govori da bi bila ozbiljna greška podceniti strahovitog protivnika čiji najbolji dani dolaze”.
Stoga je i slučaj Hodorkovski govori, navodi Levi, refleksija nasilnog stanja stvari u Rusiji, ali i tih i strpljiv protivnik, čija se poslednja još nije čula.
U saopštenju medijskog predstavnika Hodorkovskog, slobodnog posle deset godina provedenih u ruskom zatvoru, prenosi se da nekada najbogatiji Rus nema planove o stalnom boravku u Švajcarskoj ili bilo gde drugo. Tokom puta još jednom je rekao da ubuduće želi jedino da vodi kampanju za oslobađanje političkih zatvorenika u Rusiji.
“Mislim da je kampanja za oslobađanje svakog ko je bio zatvoren bez suđenja jeste obaveza svakakog građanina. Što se mene tiče to nema nikakve veze sa politikom”, izjavio je Hodorkovski tokom puta kroz Švajcarsku, drugu državu koja mu je posle Nemačke ponudila gostoprimstvo.
Otkako je pušten 20. decembra Hodorkovski je pod budnim okom medija, koji podsećaju da je njegovo oslobađanje bilo prvobitno planirano za avgust 2014. godine, ali i da je bio suočen sa pretnjama o mogućem trećem postupku koji je protiv njega trebalo da bude pokrenut, a što je, pak, moglo dovesti do produženja vremena koje bi proveo iza rešetaka. Ne prekidaju se analize mogućih razloga zbog kojih se Putin odlučio na pomilovanje. On sam kaže da je to učinio iz humanitarnih razloga, izlazeći u susret molbi Hodorkovskog koji je zatražio pomilovanje zbog bolesti svoje majke koja je bila na tretmanu u Nemačkoj. Hodorkovski kaže da su porodični razlozi bili motiv da se obrati predsedniku, ali odbacuje da je na bilo koji način priznao odgovornost za finansijske malverzacije.
Najčešće tumačenje daju, međutim, protivnici ruske vlasti. Na protestu u Moskvi oni skandiraju njegovo ime, onog koji je od tajkuna izrastao do ikone otpora režimu Vladimira Putina. Stoga se i njegovo oslobađanje dovodi u vezu sa potrebom Putinove vlasti da ulepša aktuelni negativni imidž koji Rusija ima u zapadnom svetu, a u susret Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, te riziku da bi se neke države mogle odlučiti na bojkot kao izraz protesta zbog sklonosti Kremlja ka političkoj represiji.
U analizu se upustio i čuveni francuski intelektualac Berbard-Anri Levi. U autorskom tekstu pod naslovom “Misterija Mihail Hodorkovski”, za “Daily beast”. Navodeći da je “dovoljno star” da se seća raznih faza sovjetske imperije, upoređujući Brežnjeva i Putina, Levi zaključuje:
“Juče smo verovali da je sovjetski sistem nepokolebljiv, dok su disidenti znali da su mu dani odbrojani. Danas, verujemo da je putinizam kolos na staklenim nogama, koga podriva korupcija, opadanje stanovništva i siromaštvo. Pogrešno, Hodorkovski nam iza njegovog mehaničkog i enigmatičnog osmeha govori. Taj osmeh govori da bi bila ozbiljna greška podceniti strahovitog protivnika čiji najbolji dani dolaze”.
Stoga je i slučaj Hodorkovski govori, navodi Levi, refleksija nasilnog stanja stvari u Rusiji, ali i tih i strpljiv protivnik, čija se poslednja još nije čula.