U najnovijem Mostu RSE vođena je polemika o tome da li Bosna i Hercegovina treba da uđe u NATO pakt. Učesnici polemike bili su Denis Hadžović, generalni sekretar Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva, i Gostimir Popović, vojnopolitički analitičar iz Banjaluke.
Razgovaralo se o tome kakvu kampanju vodi NATO u Bosni i Hercegovini, kakvo je raspoloženje stanovništva prema zapadnom vojnom savezu, zašto je u Federaciji mnogo veći broj onih koji su za NATO nego u Republici Srpskoj, koliki je uticaj Rusije na rukovodstvo Republike Srpske kad je riječ o NATO paktu, da li bi ulazak u NATO alijansu ukinuo mogućnost rata u Bosni i Hercegovini, da li bi BiH imala ekonomske koristi od pristupanja NATO savezu, kao i o tome da li bi građani na referendumu trebalo da se izjasne o ulasku u NATO pakt i kako bi to izjašnjavanje trebalo organizovati - po entitetima ili na nivou cijele BiH.
Denis Hadžović: Saradnja se odvija prema utvrđenom planu. U okviru Partnerstva za mir Bosna i Hercegovina pravi godišnje programe saradnje o kojima se dogovara sa NATO štabom u Briselu.
Gostimir Popović: Sve te priče o saradnji sa NATO štabovima predstavljaju političke pritiske. Lično smatram da NATO savez nije dobronameran. On vodi agresivnu medijsku kampanju na ovom prostoru i pokušava da ubedi ljude u nešto u šta oni mnogo ne veruju. Bilo bi veoma dobro kad bi NATO smanjio svoju medijsku ofanzivu u Bosni i Hercegovini.
Denis Hadžović: Mislim da gospodin Popović nije u pravu. Riječ je o opredjeljenju državnih organa Bosne i Hercegovine koji su usvojili strategiju za priključenje NATO paktu. NATO samo podupire tu strategiju.
Gostimir Popović: Kada govorimo o raspoloženju za ulazak ili uterivanje u NATO savez, moramo odvojeno posmatrati situaciju u Republici Srpskoj i onu u Federaciji. U Republici Srpskoj sigurno negde preko 85, čak i 90 procenata stanovništva, nije za ulazak u NATO savez. U Federaciji Bosne i Hercegovine je preko 50 posto stanovništva za ulazak u tu vojnu organizaciju. To je posledica uticaja Sjedinjenih Američkih država, čiji politički predstavnici uporno tvrde da garant bezbednosti Bosne i Hercegovine mogu biti samo Sjedinjene Američke Države i NATO, što se u Republici Srpskoj ne doživljava na taj način. S obzirom da je Bosna i Hercegovina sastavljena od dva ključna elementa, a to su Republika Srpska i Federacija, veoma je važno da se poštuje raspoloženje građana u oba dela zemlje.
Denis Hadžović: Ja bih volio znati na čemu gospodin Popović zasniva svoje mišljenje. Zvanična istraživanja vladinih i nevladinih institucija pokazuju da je oko 70 posto građana Bosne i Hercegovine za ulazak u NATO. Naravno da je u Federaciji i distriktu Brčko nešto veći postotak onih koji su za NATO nego u Republici Srpskoj. To je posljedica uticaja najjačih političkih partija u Republici Srpskoj, mada i one participiraju u svim aktivnostima koje se tiču NATO pakta i dale su saglasnost za provođenje NATO kampanje i u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj do sada nismo imali nijednu zvaničnu izjavu ili dokument, u kome se kaže da je Republika Srpska protiv NATO pakta.
Gostimir Popović: I ja bih mogao da postavim pitanje na osnovu kojih istraživanja gospodin Hadžović govori o 70 posto podrške. Ja govorim na osnovu istraživanja u Republici Srpkoj, stavova ovdašnjih političkih partija, odnosa stanovništva Republike Srpske prema NATO savezu i na osnovu ličnog uvida. Inače, kad je reč o istraživanjima javnog mnjenja, moramo biti vrlo oprezni, jer su ona vrlo često naručena i dirigovana. Izvesno je, međutim, da u Republici Srpskoj postoji jedno gledište, a u Federaciji drugo. Uostalom, nigde u regionu nema preterane želje za ulaskom u NATO savez, to varira od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, zavisno od toga kako se to prezentuje i kakva su iskustva pojedinih zemalja i naroda sa NATO savezom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Denis Hadžović: Ja govorim na osnovu istraživanja našeg Centra za sigurnosne studije i na osnovu istraživanja koje redovno provode državne vlasti i koja su dostupna javnosti. Istraživanja o kojima govori gospodin Popović ja nisam vidio.
Gostimir Popović: Odnos prema NATO savezu nije isti u Srbiji i u Republici Srpskoj. Nisu to spojene posude, ma koliko nekima to tako izgledalo. U Srbiji je mnogo veći procenat onih koji bi se priključili NATO savezu, nego u Republici Srpskoj.
Stabilizacija situacije u BiH
Gostimir Popović: U osnovnim dokumentima o formiranju NATO saveza govori se o tome da svaka država, koja želi da uđe u taj savez, treba da održi referendum da bi se građani izjasnili o tome. Međutim, Rumunija, Bugarska i neke druge države uterane su u NATO bez referenduma. Mislim da se to ne bi smelo desiti u Bosni i Hercegovini. Ne znam šta misle u Federaciji, ali Republika Srpska, kao jedan od dva entiteta, ima pravo da se na referendumu izjasni o jednoj tako važnoj stvari. Bilo kakva priča o NATO savezu bez referenduma je priča bez pokrića i nema legitimitet.
Denis Hadžović: U pravu je gospodin Popović kada kaže da NATO želi da svaka zemlja dobrovoljno stupi u njegove redove. Njima je bitno da u društvu svake države-kandidata postoji spremnost za priključenje toj alijansi. NATO ostavlja svakoj državi, potencijalnoj članici, da sama odluči da li će organizovati referendum ili će pristupiti NATO paktu bez njegovog raspisivanja. Kad je riječ o Bosni i Hercegovini, validan je samo onaj referendum koji bi se organizovao na nivou cijele države. Država je partner u NATO integracijama i jedino refendum na nivou Bosne i Hercegovine reprezentira stav cjelokupne javnosti.
Gostimir Popović: Naravno da cela zemlja treba da se izjasni, ali izjašnjavanje o NATO savezu zahteva vrlo pažljiv pristup. Eventualnu odluku o pristupanju NATO savezu treba da donose i jedni i drugi, niko ne sme da bude prevaren, niti da se oseća prevarenim. Treba naći najbolji modus kako to realizovati.
Gostimir Popović: Ne ide se u NATO savez sve dok oba entiteta ne shvate da im to treba. Ne smije biti nikakvog nametanja.
Gostimir Popović: To bi bilo idealno. Mnoge zemlje u svetu, koje imaju složenu strukturu kao i Bosna i Hercegovina, poznaju takav način donošenja odluka. Treba utvrditi precizna pravila igre pre, u toku i posle referenduma. Onda neće biti nikakvih problema.
Denis Hadžović: Nema potrebe da se organizuje, jer još nismo toliko daleko odmakli na putu ka NATO paktu da nam treba referendum. Sada je aktuelno ispunjavanje uslova za pristupanje Akcionom planu za članstvo u NATO paktu, to je naša naredna stepenica. Ako uzmemo u obzir da je Hrvatska 2002. ušla u Akcioni plan, a tek 2009. godine postala punopravna članica, onda vidimo koliko je to dug put. Zato mislim da je još rano govoriti o referendumu i ne treba ništa da prejudiciramo. Ono što je u ovom trenutku izvjesno - to je opredjeljenje svih političkih partija, bar deklarativno, za pristupanje Evropskoj uniji i NATO paktu.
Gostimir Popović: Nigde na ovoj planeti tamo gde se NATO pojavio nije došlo do stabilnosti i bezbednosti. To se ne može očekivati ni u Bosni i Hercegovini, niti u celom regionu jugoistočne Evrope. Zbog toga ja mislim da treba odvojiti ulazak u Evropsku uniju od priključenja NATO savezu. Evropska unija je nešto sasvim drugo od te alijanse. I bilo bi dobro kada bi se u budućnosti uspostavio evropski sistem bezbednosti, jer, ponavljam, NATO savez nigde na ovoj planeti, pa ni na ovom prostoru, nije doneo dugoročnu bezbednost.
Denis Hadžović: Ne mogu se složiti sa gospodinom Popovićem da NATO nikome nije donio stabilnost i bezbijednost. Donio je mir Bosni i Hercegovini, donio ga je i Kosovu. Vi i ja danas ne bismo mogli voditi ovakav dijalog da nije bilo intervencije NATO snaga u Bosni i Hercegovini. NATO je bio garant sigurnosti Evrope, što joj je omogućilo pedesetogodišnji prosperitet. Pošto su bile pod NATO kišobranom evropske zemlje su mogle da se posvete izgradnji Evropske unije i ekonomskom razvoju. Ako ništa drugo - nisu ratovale međusobno. A što se tiče toga da li je moguće odvojiti evrointegracije od NATO integracija - naravno da su to dva kolosjeka. Ali kriterijumi za pristup NATO paktu su sadržani u kriterijumima za pristup Evropskoj uniji. Kada postanete član NATO pakta, ispunili ste veliki dio onoga što je bitno za Evropsku uniju.
Gostimir Popović: Nikakvo prisustvo NATO saveza, niti bilo koga, ne ukida potpuno mogućnost oružanih sukoba. Tu mogućnost ukida samo eliminisanje uzroka koji dovode do sukoba. Ne vidim da NATO išta čini na eliminisanju tih uzroka. Kad je reč o Bosni i Hercegovini najbolji način da se izbegnu sukobi je da se zadovolje interesi svih naroda koji ovde žive. Samo tako se mogu obezbediti mir i stabilnost. Nikakav NATO ne može obezbediti stabilnost ako ljudi ne prihvate da žive u miru.
Denis Hadžović: Ulazak Bosne i Hercegovine u NATO pakt eliminisao bi 99 posto potencijalnih oružanih sukoba. Ako ste član NATO pakta, obavezni ste da učestvujete u akcijama promovisanja mira i sigurnosti u svijetu. U NATO savezu se gradi i učvršćuje povjerenje između zemalja članica. Dobijate informacije koje su bitne za vašu sigirnost i zajedno sa drugim zemljama donosite odluke koje se tiču aktivnosti NATO pakta. Dogovor između Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije o učešću njihove zajedničke jedinice u nekoj od mirovnih misija Ujedinjenih nacija ili NATO pakta svakako doprinosi regionalnoj saradnji, kao i nedavna inicijativa da te tri zemlje uz pomoć NATO alijanse organizuju zajedničku zaštitu svog vazdušnog prostora.
Ekonomski boljitak
Gostimir Popović: Kad je reč o pitanjima odbrane i bezbednosti, Rusija nema nikavog uticaja na Republiku Srpsku. To je isključivo lokalna stvar. Odnos prema NATO paktu je isključivo unutrašnja stvar Republike Srpske,
Denis Hadžović: Rusija ima određenog uticaja, ali sve se to svodi na prikupljanje političkih poena.
Denis Hadžović: Naravno da bi imala, kao i sve zemlje koje su se priključile NATO paktu. Nesporno je da bi ulaskom u NATO alijansu Bosna i Hercegovina podigla svoj kreditni rejting, a to znači jeftinije zaduživanje na svjetskom finansijskom tržištu. Pored toga zemlje NATO pakta su atraktivnije za strane investicije, jer je NATO garant stabilnosti u tim zemljama. Ne treba zaboraviti ni to da bi Bosna i Hercegovina, kao članica NATO, dobijala sredstva i iz fondova te organizacije.
Gostimir Popović: Ne verujem da bi Bosna i Hercegovina imala ekonomske koristi od ulaska u NATO savez. Kada je ovde pravljena reforma odbrane svi su na sva usta govorili kako ćemo dobiti sistem, koji će biti jeftiniji i racionalniji. Na kraju je to ispalo mnogo skuplje od onoga što smo imali pre reforme. Pogledajte koliko NATO savezu daju nove članice Bugarska i Rumunija, a koliko su dobile. Nisu dobile ništa. Članstvo u NATO savezu je veoma skupa zabava. Plaća se na ovaj ili onaj način. Ulazak u NATO ne donosi ni ekonomski, ni politički, a ni bezbednosni boljitak. To samo može da bude zamajavanje javnosti.
Gostimir Popović: Naravno da ima alternative. Evropski koncept bezbednosti i evroazijske integracije može biti garant stabilnosti i mira u 21. veku. Jer, Evropa se naslanja na azijski kontinent, ona je njegov nastavak.
Denis Hadžović: Samo što je u međuvremenu Evropska unija razvila svoje odbrambene snage. Unija sada ima 20 mirovnih misija u svijetu, a jedna od njih je i kod nas. Brisel je shvatio da ne može biti samo posmatrač, nego da se mora aktivnije uključiti u rješavanje konflikata u svijetu. A za to su potrebni novac i vojnici. Stoga vam neće dopustiti da budete samo konzument njenih resursa, nego će tražiti da i vi doprinesete izgradnji evropskih odbrambenih snaga i vojnoj industriji Evropske unije.
Gostimir Popović: Ne treba. Mislim da NATO savez, ovakav kakav je danas, uopšte ne treba da postoji na ovoj planeti, a kamoli da Bosna i Hercegovina ulazi u takvu jednu organizaciju.
Denis Hadžović: Mislim da u ovom trenutku nema bolje alternative. Članstvo u Evropskoj uniji i u NATO paktu su naši vanjskopolitički ciljevi. O tome su se složili predstavnici sva tri naroda u Bosni i Hercegovini.
Razgovaralo se o tome kakvu kampanju vodi NATO u Bosni i Hercegovini, kakvo je raspoloženje stanovništva prema zapadnom vojnom savezu, zašto je u Federaciji mnogo veći broj onih koji su za NATO nego u Republici Srpskoj, koliki je uticaj Rusije na rukovodstvo Republike Srpske kad je riječ o NATO paktu, da li bi ulazak u NATO alijansu ukinuo mogućnost rata u Bosni i Hercegovini, da li bi BiH imala ekonomske koristi od pristupanja NATO savezu, kao i o tome da li bi građani na referendumu trebalo da se izjasne o ulasku u NATO pakt i kako bi to izjašnjavanje trebalo organizovati - po entitetima ili na nivou cijele BiH.
Omer Karabeg: Kakva je danas saradnja Bosne i Hercegovine sa NATO paktom?
Denis Hadžović: Saradnja se odvija prema utvrđenom planu. U okviru Partnerstva za mir Bosna i Hercegovina pravi godišnje programe saradnje o kojima se dogovara sa NATO štabom u Briselu.
Gostimir Popović: Sve te priče o saradnji sa NATO štabovima predstavljaju političke pritiske. Lično smatram da NATO savez nije dobronameran. On vodi agresivnu medijsku kampanju na ovom prostoru i pokušava da ubedi ljude u nešto u šta oni mnogo ne veruju. Bilo bi veoma dobro kad bi NATO smanjio svoju medijsku ofanzivu u Bosni i Hercegovini.
Denis Hadžović: Mislim da gospodin Popović nije u pravu. Riječ je o opredjeljenju državnih organa Bosne i Hercegovine koji su usvojili strategiju za priključenje NATO paktu. NATO samo podupire tu strategiju.
Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, vidim da vi smatrate da u Bosni i Hercegovini ne postoji baš neko pretjerano raspoloženje za NATO pakt. Na osnovu čega to zaključujete?
U Republici Srpskoj sigurno negde preko 85, čak i 90 procenata stanovništva, nije za ulazak u NATO savez.
Zvanična istraživanja vladinih i nevladinih institucija pokazuju da je oko 70 posto građana Bosne i Hercegovine za ulazak u NATO.
Gostimir Popović
Gostimir Popović: I ja bih mogao da postavim pitanje na osnovu kojih istraživanja gospodin Hadžović govori o 70 posto podrške. Ja govorim na osnovu istraživanja u Republici Srpkoj, stavova ovdašnjih političkih partija, odnosa stanovništva Republike Srpske prema NATO savezu i na osnovu ličnog uvida. Inače, kad je reč o istraživanjima javnog mnjenja, moramo biti vrlo oprezni, jer su ona vrlo često naručena i dirigovana. Izvesno je, međutim, da u Republici Srpskoj postoji jedno gledište, a u Federaciji drugo. Uostalom, nigde u regionu nema preterane želje za ulaskom u NATO savez, to varira od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, zavisno od toga kako se to prezentuje i kakva su iskustva pojedinih zemalja i naroda sa NATO savezom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Denis Hadžović: Ja govorim na osnovu istraživanja našeg Centra za sigurnosne studije i na osnovu istraživanja koje redovno provode državne vlasti i koja su dostupna javnosti. Istraživanja o kojima govori gospodin Popović ja nisam vidio.
Omer Karabeg: Da li se raspoloženje prema NATO paktu u Republici Srpskoj ravna prema raspoloženju u Srbiji, tako da važi pravilo - nećemo u NATO, ako i Srbija ne uđe u NATO?
Gostimir Popović: Odnos prema NATO savezu nije isti u Srbiji i u Republici Srpskoj. Nisu to spojene posude, ma koliko nekima to tako izgledalo. U Srbiji je mnogo veći procenat onih koji bi se priključili NATO savezu, nego u Republici Srpskoj.
Stabilizacija situacije u BiH
Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, vi se, koliko znam, zalažete da se u Republici Srpskoj održi referendum o ulasku u NATO pakt.
Ne znam šta misle u Federaciji, ali Republika Srpska, kao jedan od dva entiteta, ima pravo da se na referendumu izjasni o jednoj tako važnoj stvari.
Država je partner u NATO integracijama i jedino refendum na nivou Bosne i Hercegovine reprezentira stav cjelokupne javnosti.
Gostimir Popović: Naravno da cela zemlja treba da se izjasni, ali izjašnjavanje o NATO savezu zahteva vrlo pažljiv pristup. Eventualnu odluku o pristupanju NATO savezu treba da donose i jedni i drugi, niko ne sme da bude prevaren, niti da se oseća prevarenim. Treba naći najbolji modus kako to realizovati.
Omer Karabeg: Kako bi se došlo do konačnog rezultata?
Ne ide se u NATO savez sve dok oba entiteta ne shvate da im to treba. Ne smije biti nikakvog nametanja.
Omer Karabeg: Vi ste, znači, za to da se jedan referendum drži u Federaciji, a drugi u Republici Srpskoj?
Gostimir Popović: To bi bilo idealno. Mnoge zemlje u svetu, koje imaju složenu strukturu kao i Bosna i Hercegovina, poznaju takav način donošenja odluka. Treba utvrditi precizna pravila igre pre, u toku i posle referenduma. Onda neće biti nikakvih problema.
Omer Karabeg: Gospodine Hadžoviću, po vama, kako treba organizovati referendum?
Mislim da je još rano govoriti o referendumu i ne treba ništa da prejudiciramo. Ono što je u ovom trenutku izvjesno - to je opredjeljenje svih političkih partija, bar deklarativno, za pristupanje EU i NATO paktu.
Omer Karabeg: Ali ako Republika Srpska bude insistirala na referendumu, a po onome što je nedavno rekao premijer tog entiteta Aleksandar Džombić - najvjerovatnije će tako i biti, kako bi onda trebalo organizovati referendum?
Denis Hadžović
Denis Hadžović: Referendum se raspisuje na nivou cijele Bosne i Hercegovine. Referendumsko pitanje je lako definisati - da li ste za pristupanje NATO paktu ili ne. Biće onako kako se izjasni većina. Ali mislim da nije sada vrijeme da o tome pričamo. Još uvijek imamo prečih stvari da rješavamo.
Omer Karabeg: Da li bi ulazak u NATO pakt doprinio stabilizaciji prilika u BiH?
Nigde na ovoj planeti tamo gde se NATO pojavio nije došlo do stabilnosti i bezbednosti. To se ne može očekivati ni u BiH.
Ne mogu se složiti sa gospodinom Popovićem da NATO nikome nije donio stabilnost i bezbijednost. Donio je mir Bosni i Hercegovini, donio ga je i Kosovu.
Omer Karabeg: Gospodine Popoviću, vi kažete da ulazak u NATO ne bi stabilizovao situaciju u Bosni i Hercegovini. Međutim, zar ne bi članstvo u NATO paktu ukinulo svaku mogućnost rata u Bosni i Hercegovini?
Nikakvo prisustvo NATO saveza, niti bilo koga, ne ukida potpuno mogućnost oružanih sukoba.
Ulazak BiH u NATO pakt eliminisao bi 99 posto potencijalnih oružanih sukoba.
Ekonomski boljitak
Omer Karabeg: Rukovodstvo Republike Srpske ima vrlo bliske odnose sa Rusijom, a Rusija je protiv širenja NATO pakta. Koliko taj stav Rusije utiče na rezervisanost prema NATO paktu koja se ispoljava u Republici Srpskoj?
Gostimir Popović: Kad je reč o pitanjima odbrane i bezbednosti, Rusija nema nikavog uticaja na Republiku Srpsku. To je isključivo lokalna stvar. Odnos prema NATO paktu je isključivo unutrašnja stvar Republike Srpske,
Denis Hadžović: Rusija ima određenog uticaja, ali sve se to svodi na prikupljanje političkih poena.
Omer Karabeg: Da li bi Bosna i Hercegovina imala i ekonomske koristi od članstva u NATO paktu?
Nesporno je da bi ulaskom u NATO alijansu BiH podigla svoj kreditni rejting, a to znači jeftinije zaduživanje na svjetskom finansijskom tržištu.
Ulazak u NATO ne donosi ni ekonomski, ni politički, a ni bezbednosni boljitak. To samo može da bude zamajavanje javnosti.
Denis Hadžović: Ako nećemo NATO šta nam je onda alternativa?
Gostimir Popović: Naravno da ima alternative. Evropski koncept bezbednosti i evroazijske integracije može biti garant stabilnosti i mira u 21. veku. Jer, Evropa se naslanja na azijski kontinent, ona je njegov nastavak.
Denis Hadžović: Samo što je u međuvremenu Evropska unija razvila svoje odbrambene snage. Unija sada ima 20 mirovnih misija u svijetu, a jedna od njih je i kod nas. Brisel je shvatio da ne može biti samo posmatrač, nego da se mora aktivnije uključiti u rješavanje konflikata u svijetu. A za to su potrebni novac i vojnici. Stoga vam neće dopustiti da budete samo konzument njenih resursa, nego će tražiti da i vi doprinesete izgradnji evropskih odbrambenih snaga i vojnoj industriji Evropske unije.
Mislim da NATO savez, ovakav kakav je danas, uopšte ne treba da postoji na ovoj planeti, a kamoli da BiH ulazi u takvu jednu organizaciju.
Omer Karabeg: I na kraju u zaključku - treba li Bosna i Hercegovina da uđe u NATO pakt?
Gostimir Popović: Ne treba. Mislim da NATO savez, ovakav kakav je danas, uopšte ne treba da postoji na ovoj planeti, a kamoli da Bosna i Hercegovina ulazi u takvu jednu organizaciju.
U ovom trenutku nema bolje alternative. Članstvo u EU i u NATO paktu su naši vanjskopolitički ciljevi.
Denis Hadžović: Mislim da u ovom trenutku nema bolje alternative. Članstvo u Evropskoj uniji i u NATO paktu su naši vanjskopolitički ciljevi. O tome su se složili predstavnici sva tri naroda u Bosni i Hercegovini.