Da li će Srbija, više od dve decenije nakon pada Berlinskog zida, 14 godina nakon sloma Miloševićevog režima, najzad otvoriti tajne dosijee? Hoće li do kraja godine dobiti Zakon koji će to pravno omogućiti? To se tiče, ne samo građana Srbije, zemlje koja je među retkim bivšim socijalističkim državama koja i dan danas štiti bivše pripadnike i tajne saradnike službi bezbednosti, već i zemalja u regionu koje čekaju dosijea svojih građana iz saveznih arhiva.
Domaći mediji otvorili su ponovo ovu temu povodom informacije da Makedonija traži otvaranje dosijea u Srbiji kako bi okončala proces lustracije svojih građana. RSE saznaje da se čeka ratifikacija makedonsko-srpskog Sporazuma o dobijanju tajnih dosijea makedonskih građana iz arhiva u Srbiji. Hoće li samo za srpske građane biti nedostupne informacije o tome ko je šta uistinu bio u bivšoj državi?
Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS-a u Parlamentu, za naš program kaže da postoji politička volja da se donese zakon i otvore tajni dosijei, odnosno arhive tajnih službi, ali da ne može da potvrdi informaciju da će biti donet do kraja ove godine.
„Zvanično, zakona u proceduri nema. O rokovima možemo razgovorati kad bude u skupštinskoj proceduri. I o samim rešenjima tada možemo da govorimo. Sada postoji dobra politička volja da se tako nešto i reguliše i da se dosijea otvore i da na to stavimo tačku“, pojašnjava Babić.
Jedan od najupornijih zagovornika otvaranja tajnih dosijea, ne bez razloga, jer je i lično bio na meti tajnih službi koja mu je i bukvalno radila o glavi, jeste predsednik SPO-a Vuk Drašković.
On kaže da je zakon koji je predložila njegova partija uz jedva izdejstvovanu saglasnost bivšeg koalicionog partnera Demokratske stranke, odbijen 2012. u Skupštini, nakon što je potpuno obesmišljen predloženim amandmanima, između ostalog, podseća Drašković, "da se imena doušnika i pripadnika Službi koji su krivi za zločine, likvidacije, pljačke, zatamne i da budu čitljiva tek 2065. godine.“
Drašković kaže da otpori u Srbiji otvaranju tajnih dosijea svih proteklih godina postoje „zbog toga što su ljudi Službe na vlasti i što su mnogi ljudi na vlasti ljudi Službi.“ Na pitanje da li veruje u političku volju naprednjaka da otvori dosijee, Drašković odgovara:
„Ukoliko se usvoji evropski zakon o otvaranju tajnih dosijea, ne bilo kakav, onda je jasno da se Srbija čvrsto opredelila za porodicu evropskih demokratija.“
Ministarstvo pravde u Vladi Srbije pismeno je obavestilo RSE da nema informacije da li se nalazi u pripremi zakon kojim bi se regulisalo pitanje tajnih dosijea.
Što se tiče svojevremeno predloženog zakona o otvaranju dosijea od strane poslanika SPO-a, Ministartvo podseća da je Vlada odbacila taj predlog i da bi „zbog nedovoljno preciznih predloženih rešenja, neusaglašenosti sa drugim važećim zakonima, kao i činjenice da je dobar deo tzv dosijea već postao arhivska građa, donošenje tog zakona u predloženom tekstu stvorilo velike probleme u praksi, kako za ostvarivanje prava građana, tako i zbog mogućnosti ugrožavanja bezbednosnog sistema Srbije“, piše u saopštenju Ministarstva pravde.
Šta to tačno znači, zašto bi bio ugrožen bezbednosni sistem zemlje, zašto bi time bili stvoreni problemi za građane, to nije objašnjeno.
Drugo je pitanje šta je ostalo od onoga što se čuvalo u tajnim sefovima? Neki od upućenih tvrde da je dokumentacija delimično uništena tokom smene vlasti 2000- te godine a delom, navodno, nestala pod NATO bombama 1999. godine.
Hoće li se dogoditi apsurd da makedonski građani dobiju dosijee svojih građana iz saveznih arhiva pre nego što će oni biti dostupni građanima Srbije?
Makedonija je od procesa lustracije 2008. godine u nekoliko navrata tražila pristup arhivima tajnih službi u Beogradu ali nije bilo pravnog osnova za to. U februaru ove godine, kaže naš dopisnik iz Skoplja Blagoje Kuzmanovski, napravljen je prvi konkretan korak.
„Komisija za vanjsku politiku makedonskog Sobranja je ratifikovala Sporazum između Makedonije i Srbije o razmeni i uzjamnoj zaštiti klasifikovanih informacija, čime će nadeležne institucije u Skoplju imati pristup dosijeima u beogradskim arhivima. Da bi Sporazum stupio na snagu, treba da bude ratifikovan u parlamentima dvaju zemalja. Posle toga Komisija za lustraciju bi mogla početi proceduru za dobijanje dosijea koje su jugoslovenske tajne službe vodile o Makedoncima, a ostale su u Beogradu", navodi Kuzmanovski.
Pitanje arhiva je pitanje pravne države i to je deo evropskih obaveza Srbije u poglavljima 23 i 24 kaže slovenački političar Jelko Kacin. Što se Slovenije tiče, ona čeka otvaranje arhiva u Srbiji.
„Slovenija otvara pitanje dostupnosti saveznih arhiva po dva osnova. Jedno je sukcesija, procesi pred domaćim sudovima koje nije moguće rešiti bez dokumentacije koja se nalazi u saveznim arhivima. A što se tiče arhiva tajnih službi, koje su skroz zatvorene, bez njih ne možemo imati realnu predstavu o političkim dogadjanjima u godinama posle Drugog svetskog rata“, objašnjava Kacin zainteresovanost Slovenije za dokumentaciju bivše zajedničke države.