Dok se kraju privodi sudski postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, vođe četničkog pokreta koji je streljan 1946. godine kao saradnik okupatora, Ustavni sud Srbije je doneo odluku po kojoj između prava četnika i partizana više ne može stajati znak jednakosti, odnosno, članovi Ravnogorskog pokreta se više ne mogu smatrati učesnicima narodnooslobodilačkog rata.
Sledeći istorijski utvrđene činjenice, Sud je osporio i pravo Mihailovićevih sledbenika na borački dodatak, zdravstvenu zaštitu i ostale vrste državne pomoći, ali su im i dalje omogućeni penzija i pravo na profesionalnu rehabilitaciju.
Odluka je podelila ovdašnju javnost, kao i sam proces rehabilitacije Mihailovića, koji od početka prate protesti velikog dela domaće javnosti, regionalnih i evropskih zvaničnika. Sami ravnogorci su ukidanje vladine Uredbe iz 2005. godine, kojom su prava dva pokreta bila izjednačena, dočekali burno. Dušan Đukić, predsednik Udruženja Jugoslovenske vojske u Otadžbini, potez Ustavnog suda vidi kao „posledicu pritiska sadašnjih vlasti“.
„Apsolutno! Ne da je doneto politički, nego im je rečeno 'imate da presudite tako'. Mislim da su u Ustavni sud izabrane režimlije i poslušnici“, kaže Đukić.
Bivši partizani, s druge strane, pozdravljaju ukidanje Uredbe. Za Radovana Pantovića, predsednika Saveza antifašista Srbije koji okuplja borce NOB-a, svako izjednačavanje četnika je problematično i neosnovano.
„Ja sam u nekoliko navrata učestvovao u ratu sa njima. Bio sam na jugu Srbije i oni su nas zajedno sa Bugarima napadali. To je toliko evidentno i jasno, pa ja sam tu živi svedok. Kako bi neko uopšte, na osnovu tih činjenica, mogao da donese drugačiji zaključak nego da je to što se sada radi sa rehabilitacijom i nekim novim kvalifikacijama, nije ništa drugo nego revizija istorije i istorijske istine“, rekao je Pantović
Odluka Ustavnog suda, iako različito doživljena, svakako otvara i pitanje doslednosti pravosuđa, koje istovremeno sa odlukom o umanjenju prava Ravnogorskog pokreta, vodi i proces rehabilitacije četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.
Pravnik Milan Antonijević, inače direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, veruje da bi izmena uloge i karaktera četničkog pokreta, koja bi mogla da proizađe iz ukidanja Uredbe, mogla da se odrazi i na proces rehabilitacije.
Iako tek treba videti da li će i kako jedna odluka uticati na drugu, istoričarka Branka Prpa smatra da je odluka Ustavnog suda, koja predstavlja kraj izjednačavanja četničkog i partizanskog pokreta, samim tim i korak ka istini i pravdi.
Po njenom mišljenu, izjednačavanje dva pokreta, kao i proces rehabilitacije Mihailovića, ne bi ni smeli da postoje, jer za to, kako kaže, istorijski gledano, nema osnova.
„Nadam se da će odluka imati posledice na sve procese koji su u protekle četiri godine masovno vođeni i bez argumenata i bez suštinskih opravdanja za ono što su doneli. Nije problem Ravnogorskog pokreta to što je on bio s druge 'ideološke matrice', nego što se zaista nisu borili u Drugom svetskom ratu. To je njihov ključni problem, a na taj problem idu svi ostali – zločini prema partizanima, prema civilnom stanovništvu partizanskog opredeljenja, prema predstavnicima drugih nacija... Dakle, to su ozbiljne optužbe i to ne mogu jednostavno da promene. To su činjenice“, rekla je Prpa
Pred Višim sudom u Beogradu uskoro će biti nastavljen proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića. To će biti i prva prilika da se vidi da li će sud u obzir uzeti odluku visokog sudskog tela koje određuje ustavnost svih zakona, uredbi i ostalih pravnih akata.
Sledeći istorijski utvrđene činjenice, Sud je osporio i pravo Mihailovićevih sledbenika na borački dodatak, zdravstvenu zaštitu i ostale vrste državne pomoći, ali su im i dalje omogućeni penzija i pravo na profesionalnu rehabilitaciju.
Odluka je podelila ovdašnju javnost, kao i sam proces rehabilitacije Mihailovića, koji od početka prate protesti velikog dela domaće javnosti, regionalnih i evropskih zvaničnika. Sami ravnogorci su ukidanje vladine Uredbe iz 2005. godine, kojom su prava dva pokreta bila izjednačena, dočekali burno. Dušan Đukić, predsednik Udruženja Jugoslovenske vojske u Otadžbini, potez Ustavnog suda vidi kao „posledicu pritiska sadašnjih vlasti“.
„Apsolutno! Ne da je doneto politički, nego im je rečeno 'imate da presudite tako'. Mislim da su u Ustavni sud izabrane režimlije i poslušnici“, kaže Đukić.
Bivši partizani, s druge strane, pozdravljaju ukidanje Uredbe. Za Radovana Pantovića, predsednika Saveza antifašista Srbije koji okuplja borce NOB-a, svako izjednačavanje četnika je problematično i neosnovano.
„Ja sam u nekoliko navrata učestvovao u ratu sa njima. Bio sam na jugu Srbije i oni su nas zajedno sa Bugarima napadali. To je toliko evidentno i jasno, pa ja sam tu živi svedok. Kako bi neko uopšte, na osnovu tih činjenica, mogao da donese drugačiji zaključak nego da je to što se sada radi sa rehabilitacijom i nekim novim kvalifikacijama, nije ništa drugo nego revizija istorije i istorijske istine“, rekao je Pantović
Odluka Ustavnog suda, iako različito doživljena, svakako otvara i pitanje doslednosti pravosuđa, koje istovremeno sa odlukom o umanjenju prava Ravnogorskog pokreta, vodi i proces rehabilitacije četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića.
Pravnik Milan Antonijević, inače direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, veruje da bi izmena uloge i karaktera četničkog pokreta, koja bi mogla da proizađe iz ukidanja Uredbe, mogla da se odrazi i na proces rehabilitacije.
Milan Antonijević
„Mislim da bi u svetlu odluke USS, mnoge odluke mogle da budu promenjene... Ona, naravno, može da bude isticana kao jedan od argumenata protiv rehabilitacije, ali videćemo da li će se to na sudu i činiti. Taj postupak je veoma čudan, vi nemate drugu stranu koja bi se tu mogla isticati na adekvatan način, već imate samo one koji traže rehabilitaciju i na sudu je da o tome donese odluku. Ja se nadam da će to na nekom drugom nivou ipak uspeti da utiče na odluku suda“, kaže AntonijevićIako tek treba videti da li će i kako jedna odluka uticati na drugu, istoričarka Branka Prpa smatra da je odluka Ustavnog suda, koja predstavlja kraj izjednačavanja četničkog i partizanskog pokreta, samim tim i korak ka istini i pravdi.
Po njenom mišljenu, izjednačavanje dva pokreta, kao i proces rehabilitacije Mihailovića, ne bi ni smeli da postoje, jer za to, kako kaže, istorijski gledano, nema osnova.
„Nadam se da će odluka imati posledice na sve procese koji su u protekle četiri godine masovno vođeni i bez argumenata i bez suštinskih opravdanja za ono što su doneli. Nije problem Ravnogorskog pokreta to što je on bio s druge 'ideološke matrice', nego što se zaista nisu borili u Drugom svetskom ratu. To je njihov ključni problem, a na taj problem idu svi ostali – zločini prema partizanima, prema civilnom stanovništvu partizanskog opredeljenja, prema predstavnicima drugih nacija... Dakle, to su ozbiljne optužbe i to ne mogu jednostavno da promene. To su činjenice“, rekla je Prpa
Pred Višim sudom u Beogradu uskoro će biti nastavljen proces rehabilitacije Dragoljuba Mihailovića. To će biti i prva prilika da se vidi da li će sud u obzir uzeti odluku visokog sudskog tela koje određuje ustavnost svih zakona, uredbi i ostalih pravnih akata.