Bosna i Hercegovina i dalje nema suverenitet nad svojim vazdušnim prostorom. Kontrolu neba dijele Srbija i Hrvatska. Te dvije zemlje na tom poslu uredno zarađuju milione evra dok se u BiH uspostavljanje kontrole preleta odgađa već nekoliko godina. Najnoviji rok za to koji su postavile državne institucije jeste oktobar iduće godine.
Na aerodromu Mahovljani kod Banjaluke nalazi se jedan od tornjeva sa kojeg bi se trebala vršiti kontrola preleta preko Bosne i Hercegovine. No toranj, iako opremljen i spreman za rad, i dalje nije u funkciji iako je projekat upravljanja vazdušnim saobraćajem u BiH pokrenut još 2007. godine.
Nakon godina odgađanja, po tvrdnjama nadležnih u institucijama, Bosna i Hercegovina bi mogla ostvariti svoj suverenitet nad nebom najkasnije do kraja iduće godine.
„Svi materijalni procesi su završeni, kadrovski djelimično, i mi očekujemo da ćemo inicijalno preuzimanje neba početi u toku marta i završiti ga do zadnjeg kvartala 2014. godine", kaže za naš radio predsjedavajući Vijeća državne Agencije za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (BHANSA) Omer Kulić.
Kontrolišući nebo nad Bosnom i Hercegovinom, Srbija i Hrvatska godišnje podijele 15 miliona evra. Ista suma stiže i u Sarajevo kao kompenzacija za korištenje vazdušnog prostora.
No da BiH svojim radarima kontroliše sopstveno nebo, ukupno bi zarađivala 30 miliona evra. Nekome očito ne odgovara da se taj proces uspostave kontrole letenja okonča, mišljenja je ekonomski analitičar Damir Miljević.
„Pa to se trebalo desiti prije dvije godine, pa se trebalo desiti ove godine, i ja više nisam siguran da će se to desiti u oktobru naredne godine. Ja imam lično utisak da neko u Bosni i Hercegovini ne želi da ostavi Hrvatsku i Srbiju bez tog finansijskog kolača i da je u tome čitav problem, jer sva objašnjenja vlasti o tome zašto još nismo preuzeli kontrolu leta nad svojim nebom ne piju više vode", kaže Miljević.
Da teškoće postoje i iznutra i izvana potvrđuje i Omer Kulić:
„Najveći su nam problem objektivno susjedi, tim prije što nemamo adekvatnu podršku s njihove strane da bismo taj posao i proces završili do kraja. Mora biti jasno da oni silne novce uzimaju i da im nimalo nije u interesu da Bosna i Hercegovina svoj posao završi i počne te svoje novce da uzima. Naravno da postoji određeni broj ljudi koji, da tako kažem, 'pušu u tom smjeru', tako da imamo problema i unutar Bosne i Hercegovine u realizaciji poslova koji treba da se završe", navodi Kulić.
Prebacivanje odgovornosti
No da bi cijeli posao mogao da počne kako treba, potrebno je izvršiti izbor direktora i dva zamjenika u Agenciji za kontrolu letenja. Na upravnim funkcijama sada su vršioci dužnosti. Mediji često navode da uspostavljanje uprave koči kadrovsko-politička borba za prevlast nad budućim prilivom milionskih sredstava od kontrole neba.
U Direkciji za civilno vazduhoplovstvo Bosne i Hercegovine koja je donedavno vodila projekat uspostave kontrole neba, sva odgovornost za taj posao sada se prebacuje na Agenciju za kontrolu letenja.
„Direkcija je vodila taj posao dok nije osnovana Agencija. Kako se sada formira Agencija i konstituiše, tako ona preuzima od nas poslove iz njene nadležnosti, i oni su od juna u tim aktivnostima oko toga", kaže direktor Direkcije Đorđe Ratkovica.
Tehnički je priprema faktički okončana. Instalirana je oprema i izvršena njena provjera, pripremljeni su objekti, uspostavljena je komunikacijska mreža unutar kontrolnih centara. Potrebno je još definisati i kontrolne tačke preleta sa Hrvatskom, kaže Kulić:
„Sa Novom godinom bi trebalo da se svi ti tehnički problemi izrealizuju i da se tada objavi informacija za cio svijet da će Bosna i Hercegovina tog i tog dana početi sa vlastitom kontrolom, mora se dobiti saglasnost od Eurocontrola, njihova inspekcija mora doći da kaže da li smo spremni i da li možemo početi pružati usluge. Što se kadrovskih rješenja tiče, nije potrebno ništa, ovo kontrola što imamo, mi možemo početi da radimo, ali s obzirom da se radi o mladim ljudima koji su tek završili, nemaju radnog iskustva, mi moramo imati određen broj instruktora koji će sa njima početi raditi, a te moramo izvana uzeti, nema ih u Bosni i Hercegovini jer nikad kontrole nije bilo u BiH. I to je sad proces koji je neizbježan, to je posao koji ćemo uraditi, oni će tu ostati možda jedan period, manje od godinu dana.“
„Sve to mora biti precizno urađeno, sva papirologija, sve te tačke, ulazne, izlazne, moraju biti jako dobro dogovorene, tako da tu ne smije biti ni promil greške", naglašava Haris Ljubunčić iz Udruženja kontrolora letenja Bosne i Hercegovine.
Bosnu i Hercegovinu dnevno preleti oko 1100 aviona. Prosječno za uslugu kontrole, kompanije plaćaju oko 300 evra po letu.
Jednom kada se uspostavi sistem kontrole, on će se finansirati od naplaćenog novca, a za priliv ne treba strahovati, jer stručnjaci ističu da su zemlje bivše Jugoslavije na dobrom geografskom položaju pa nema brige za pad avioprometa.
Na aerodromu Mahovljani kod Banjaluke nalazi se jedan od tornjeva sa kojeg bi se trebala vršiti kontrola preleta preko Bosne i Hercegovine. No toranj, iako opremljen i spreman za rad, i dalje nije u funkciji iako je projekat upravljanja vazdušnim saobraćajem u BiH pokrenut još 2007. godine.
Nakon godina odgađanja, po tvrdnjama nadležnih u institucijama, Bosna i Hercegovina bi mogla ostvariti svoj suverenitet nad nebom najkasnije do kraja iduće godine.
„Svi materijalni procesi su završeni, kadrovski djelimično, i mi očekujemo da ćemo inicijalno preuzimanje neba početi u toku marta i završiti ga do zadnjeg kvartala 2014. godine", kaže za naš radio predsjedavajući Vijeća državne Agencije za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (BHANSA) Omer Kulić.
Kontrolišući nebo nad Bosnom i Hercegovinom, Srbija i Hrvatska godišnje podijele 15 miliona evra. Ista suma stiže i u Sarajevo kao kompenzacija za korištenje vazdušnog prostora.
No da BiH svojim radarima kontroliše sopstveno nebo, ukupno bi zarađivala 30 miliona evra. Nekome očito ne odgovara da se taj proces uspostave kontrole letenja okonča, mišljenja je ekonomski analitičar Damir Miljević.
„Pa to se trebalo desiti prije dvije godine, pa se trebalo desiti ove godine, i ja više nisam siguran da će se to desiti u oktobru naredne godine. Ja imam lično utisak da neko u Bosni i Hercegovini ne želi da ostavi Hrvatsku i Srbiju bez tog finansijskog kolača i da je u tome čitav problem, jer sva objašnjenja vlasti o tome zašto još nismo preuzeli kontrolu leta nad svojim nebom ne piju više vode", kaže Miljević.
Da teškoće postoje i iznutra i izvana potvrđuje i Omer Kulić:
„Najveći su nam problem objektivno susjedi, tim prije što nemamo adekvatnu podršku s njihove strane da bismo taj posao i proces završili do kraja. Mora biti jasno da oni silne novce uzimaju i da im nimalo nije u interesu da Bosna i Hercegovina svoj posao završi i počne te svoje novce da uzima. Naravno da postoji određeni broj ljudi koji, da tako kažem, 'pušu u tom smjeru', tako da imamo problema i unutar Bosne i Hercegovine u realizaciji poslova koji treba da se završe", navodi Kulić.
Prebacivanje odgovornosti
No da bi cijeli posao mogao da počne kako treba, potrebno je izvršiti izbor direktora i dva zamjenika u Agenciji za kontrolu letenja. Na upravnim funkcijama sada su vršioci dužnosti. Mediji često navode da uspostavljanje uprave koči kadrovsko-politička borba za prevlast nad budućim prilivom milionskih sredstava od kontrole neba.
U Direkciji za civilno vazduhoplovstvo Bosne i Hercegovine koja je donedavno vodila projekat uspostave kontrole neba, sva odgovornost za taj posao sada se prebacuje na Agenciju za kontrolu letenja.
„Direkcija je vodila taj posao dok nije osnovana Agencija. Kako se sada formira Agencija i konstituiše, tako ona preuzima od nas poslove iz njene nadležnosti, i oni su od juna u tim aktivnostima oko toga", kaže direktor Direkcije Đorđe Ratkovica.
Tehnički je priprema faktički okončana. Instalirana je oprema i izvršena njena provjera, pripremljeni su objekti, uspostavljena je komunikacijska mreža unutar kontrolnih centara. Potrebno je još definisati i kontrolne tačke preleta sa Hrvatskom, kaže Kulić:
„Sa Novom godinom bi trebalo da se svi ti tehnički problemi izrealizuju i da se tada objavi informacija za cio svijet da će Bosna i Hercegovina tog i tog dana početi sa vlastitom kontrolom, mora se dobiti saglasnost od Eurocontrola, njihova inspekcija mora doći da kaže da li smo spremni i da li možemo početi pružati usluge. Što se kadrovskih rješenja tiče, nije potrebno ništa, ovo kontrola što imamo, mi možemo početi da radimo, ali s obzirom da se radi o mladim ljudima koji su tek završili, nemaju radnog iskustva, mi moramo imati određen broj instruktora koji će sa njima početi raditi, a te moramo izvana uzeti, nema ih u Bosni i Hercegovini jer nikad kontrole nije bilo u BiH. I to je sad proces koji je neizbježan, to je posao koji ćemo uraditi, oni će tu ostati možda jedan period, manje od godinu dana.“
„Sve to mora biti precizno urađeno, sva papirologija, sve te tačke, ulazne, izlazne, moraju biti jako dobro dogovorene, tako da tu ne smije biti ni promil greške", naglašava Haris Ljubunčić iz Udruženja kontrolora letenja Bosne i Hercegovine.
Bosnu i Hercegovinu dnevno preleti oko 1100 aviona. Prosječno za uslugu kontrole, kompanije plaćaju oko 300 evra po letu.
Jednom kada se uspostavi sistem kontrole, on će se finansirati od naplaćenog novca, a za priliv ne treba strahovati, jer stručnjaci ističu da su zemlje bivše Jugoslavije na dobrom geografskom položaju pa nema brige za pad avioprometa.