Ako Republika Srpska (RS) uspe da održi referendum, može učiniti i naredne korake. Dakle, ovo je prvi, ali opasan korak, kaže za RSE Brus Hičner (Bruce Hitchner), profesor američkog univerziteta Taft, direktor projekta Dejtonski sporazum, koji je učestvovao kao stručnjak međunarodne zajednice pre nekoliko godina u nastojanju da se sprovedu ustavne reforme u Bosni i Hercegovini.
Međutim, Hičner smatra da će sa približavanjem referenduma jačati pritisak Zapada na vlasti u Banjaluci da odustanu.
RSE: Odluka vlasti u Srbiji da ne podrži referendum u RS, ali ni da utiče na vlasti u Banjaluci na njegovo otkazivanje, na neki način je očekivana. Istovremeno, Milorad Dodik ističe da se nastavljaju pripreme za referendum.
Hičner: Stav Beograda proizilazi iz njegove politike, tačnije da ne podrži referendum, ali se zalaže za očuvanje integriteta RS. Međutim, pozicija ovog bosanskohercegovačkog entiteta nikada nije ni dovođena u pitanje.
Treba imati u vidu i da se ove godine održavaju izbori tako da su se mogle očekivati tenzije, uključujući i pokretanje pitanja referenduma. Međutim, to je loš put, odnosno način da se vodi politika. Zašto zaobići izabrane predstavnike u parlamentu, te odluku o nevažnom političkom pitanju, kao što je praznik, donositi na referendumu koji mnogo košta.
Referendum je i znak političke slabosti. Smatram da je njegov cilj i da se skrene pažnja javnosti sa predstojećih izbora na kojima bi građani trebalo da daju poverenje ozbiljnim i odgovornim političarima koji su postigli rezultate u reformama. Međutim, opšte je poznato da se u referendumskoj atmosferi suštinska pitanja ostavljaju po strani a fokusira se na manje važna i lažna.
Ovaj referendum treba posmatrati i kao deo širih nastojanja da se Bosna i Hercegovina transformiše u državu sa tri entiteta, najverovatnije nakon izbora 2018. godine. Međutim, to bi bilo drastično kršenje Dejtonskog sporazuma dovodeći u pitanje postojeću strukturu države sa dva entiteta.
Naravno, neophodne su reforme dejtonske strukture BiH. No, pokušaj da se nefunkcionalna zemlja sa četiri miliona stanovnika transformiše u de facto tri etnički države pod okriljem jedne, destabilizovalo bi ne samo BiH, već i Balkan, čak i Evropsku uniju (EU) koja je opterećena sa mnogo etničkih problema.
Zastava BiH
RSE: To jeste referendum o ne toliko bitnom pitanju, ali je važan kao test kako će reagovati međunarodna zajednica, čime se otvara put za izjašnjavanje jednog dana i o statusu RS.
Hičner: To je tačno i zato me brinu zalaganja za transformaciju BiH u veoma labavu uniju sa tri entiteta koji bi u osnovi funkcionisali kao države. Iz tih razloga ovaj referendum ne nudi nikakvo rešenje. Stoga je krajnje vreme da političari prestanu da se fokusiraju na tragičnu prošlost.
Zapad će odlučno reagovati na referendum u RS
RSE: Dodik je najavio održavanje referenduma bez obzira na stav Saveta za sprovođenje mira. Da li će međunarodna zajednica odlučnije reagovati osim verbalnih osuda?
Hičner: Sve opcije su u igri. Međutim, treba imati u vidu da kako se bude približavao dan održavanja referenduma, jačaće pritisak na vlasti RS da odustanu od njega.
RSE: Stiče se utisak da se pojedine zapadne zemlje ne protive previše referendumu u RS. Da li je razlog njihova zaokupljenost drugim krizama?
Hičner: Jedno od objašnjenja je što ne smatraju da je ovaj referendum rizičnim po stabilnost BiH kao što su to bili neki događaji u prošlosti. S druge strane, mnogi uviđaju da ako RS može da održi ovaj referendum, može učiniti i naredne korake. Dakle, ovo je prvi, ali opasan korak. Međutim, kao što sam rekao, sa približavanjem referenduma jačaće pritisak Zapada na vlasti u Banjaluci.
RSE: Učestvovali ste u mnogim pokušajima da se Bosna i Hercegovina reformiše tako da postane funkcionalna. Međutim, ona je i dalje nefunkcionalna i mnogi smatraju da u stvarnosti i ne postoji kao država, da je RS država unutar države. Da li bi održavanje referenduma bio "poslednji esker u kovčeg BiH kao države"? Mnogi smatraju da situacija nije bila nikada gora od rata i da stanje podseća na vreme uoči početka sukoba.
Hičner: Svi su itekako svesni posledica svakog preduzetog koraka.
RSE: U Beogradu je u četvrtak boravio i Dragan Čović. Stiče se utisak da se interesi Srba i Hrvata u BiH podudaraju, uključujući i formiranje trećeg entiteta.
Hičner: Međunarodna zajednica ne razmatra formiranje trećeg entiteta kao ozbiljnu opciju, iako neki u BiH smatraju da bi to bilo rešenje za mnoge probleme. Međutim, to bi bio preludij za raspad Bosne i Hercegovine. Dakle, jedino su realne strukturne reforme kojima bi se pojačala odgovornost institucija, zatim saradnja između entiteta, transformisala Federacija BiH.
Tokom razgovora prethodnih godina o reformama, postavilo se i pitanje trećeg entiteta, odnosno da svaki narod suštinski krene svojim putem. Međutim, protiv tog rešenja su bili i mnogi domaći političari jer su smatrali da bi se time verifikovalo etničko čišćenje a što nije prihvaćeno u Dejtonu 1995.
Razbijanje BiH na tri etničke celine dalo bi i legitimitet onima koji su vodili rat 1990-ih a to bi onda bio veoma ozbiljan problem.
Aleksandar Vučić i Dragan Čović, Beograd
RSE: Međutim, te reforme očito nisu realistične s obzirom na političke podele zbog čega situacija, kao što sam rekao, umnogome podseća na ratne 1990.
Hičner: Zbog toga su potrebne kao nikada do sada strukturne reforme. Naravno, postavlja se pitanje s kime je moguće sprovesti nužne promene. Možda nije realno sa sadašnjim političarima, ali je moguće u bliskoj budućnosti sa nekim drugim.
Građani i političari u BiH treba da shvate i da njihova zemlja nema toliku važnost u međunarodnoj zajednici kao nekada. Istovremeno, međunarodna zajednica neće dozvoliti destabilizacuju BiH koja bi ugrozila i samu EU.
RSE: Međutim, da li Zapad, pre svega EU, ima konkretne instrumente da reaguje u Bosni i Hercegovini, imajući u vidu i da je Stari kontinent zaokupljen drugim krizama.
Hičner: Smatram da deo političara u BiH igra na kartu da je EU preokupirana drugim problemima. Međutim, Zapad je i 1990-ih bio suočen sa krizama u drugim delovima sveta, ali je reagovao kada je rat u BiH postao ključni problem. Dakle, međunarodna zajednica ne može dozvoliti pogoršanje stanja u BiH koje bi se negativno odrazilo na čitav region.
Naravno, neki tradicionalni politički instrumenti kojima Zapad raspolaže sada verovatno imaju ograničeno dejstvo, ali postoje i drugi mehanizmi uticaja.
RS ugrožavaju samo njeni političari
RSE: Republika Srpska se u Srbiji doživljava kao jedini dobitak u ratovima 1990-ih. Iako zvanično podržava teritorijalni integritet BiH, zvanični Beograd prećutno tretira Republiku Srpsku kao neku vrstu kompenzacije za gubitak Kosova. Zato se svaki pokušaj da se BiH učini funkcionalnom državom doživljava kao slabljenje pozicije RS.
Hičner: Ne nužno. Republika Srpska je utvrđena Dejtonskim sporazumom i njena pozicija nije ugrožena, odnosno ne postoji bilo kakav rizik za njen opstanak. Zapravo, RS ugrožavaju njeni političari koji traže preispitivanje položaja ovog entiteta. Jedan od problema je i što se stanje u BiH gleda iz vizure Beograda ili Zagreba.
Tabla na putu iz Sarajeva prema Palama
RSE: Međutim, lideri RS su češće u Beogradu nego u Sarajevu, uključujući i sastanak u četvrtak gde su tražili podršku za održavanje referenduma.
Hičner: Da, oni koriste tu mogućnost u okviru specijalnih veza jer su Srbija i Hrvatska potpisnice Dejtonskog sporazuma.
RSE: Međutim, te specijalne veze se veoma često zloupotrebljavaju.
Hičner: Da. Zato je važno da se odredi limit za te specijalne veze kada one ugrožavaju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.
RSE: Dakle, da li će referendum biti održan?
Hičner: Nemam kristalnu kuglu da predviđam. Međutim, ako bude održan imaće negativne posledice po BiH, ali i odnose međunarodne zajednice sa RS.
RSE: Koje instrumente EU i Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju na raspolaganju da reaguju osim verbalnih osuda?
Hičner: Međunarodna zajednica ima različite instrumente da deluje. Jedna od mogućnosti je i reakcija međunarodnog predstavnika koji je predviđen Dejtonskim sporazumom.
Novi Dejton bi vodio raspadu BiH
RSE: Aleksandar Vučić je kazao povodom odgovora predsednika Evropske komisije (EK) Žan Klod Junkera na njegovo pismo o antisrpskoj politici u Hrvatskoj i rehabilitaciji ustaštva – da je reč o lažnoj simetriji. Kako komentarišete da dok su odnosi između Beograda i Zagreba dostigli možda najnižu tačku od završetka rata, odnosi predstavnika Srba i Hrvata u BiH su relativno harmonični?
Hičner: Treba odvojiti odnose Beograda i Zagreba od pozicije Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini. Sigurno da preterane akcije tokom operacije "Oluja" u kojima su stradali i mnogi civili, i dan-danas izazivaju tenzije između Srbije i Hrvatske. Međutim, možemo izvući pouke iz pomirenja Nemačke i Francuske nakon Drugog svetskog rata. To se može videti, između ostalog, u muzeju u Kanu.
Dakle, potrebni su gestovi kojima bi se prevazilazio šovinizam, odnosno razmišljanje u kategorijama pobednika i poraženih. Zato je nužna debata a ne konfrontacija, pregovori a ne referendum. Taj razgovor ne podrazumeva novi Dejton, već racionalno sučeljavanje argumenata u miru.
Naravno, nisam naivan da ne uviđam realnost. Međutim, u tim razgovorima i procesu granična linija je – nema razbijanja Bosne i Hercegovine ili formiranja suštinski nezavisnih država unutar nje ili suštinske promene Dejtona.
Zastava Srbije i Hrvatske
RSE: Međutim, problem je što u političari u BiH nisu spremni da iskreno pregovaraju. Otežavajuća okolnost su i druge krize širom sveta, kao i odsustvo saglasnosti ključnih igrača o svim važnim pitanjima.
Hičner: Tačno. Situacija je veoma teška. Ljudi strahuju i priželjkuju bilo kakvu stabilnost a ne konflikt. Problem je i što su SAD sada preokupirane izborima. Međutim, treba imati u vidu da se politika Vašingtona ne menja dramatično sa promenom administracije. Vašington je podržao reforme u aprilskom paketu 2006.
No, promene treba da pokrenu domaći političari a ne međunarodni zvaničnici. Neki novi Dejton bi možda doživeo neuspeh čak i rezultirao raspadom BiH. To bi bio neuspeh međunarodne zajednice koji ona neće dozvoliti. Zato su ključne strukturne reforme koje će Bosnu i Hercegovinu učiniti funkcionalnom državom.
Koliko god neki političari insistirali, donja granica nije tri države unutar BiH koje bi na kraju stekle potpunu nezavisnost – već celovita, funkcionalna država sa dva entieta. U tom okviru može mnogo toga pozitivnog da se uradi.