Operišu se samo hitni pacijenti, ostale operacije se odgađaju, hirurške ekipe su pojačane, bolesničke sobe su pune, poneki prazan krevet se čuva za "ne daj Bože".
To je situacija na Univerzitetskoj klinici za hirurške bolesti "Sveti Naum Ohridski" u Skoplju nakon što su zatvorene operacione sale Hirurške klinike u najvećem kliničkom centru u glavnom gradu Sjeverne Makedonije.
Sale za operacije u Kliničkom centru "Majka Tereza" zatvorene su prošlog vikenda zbog neprijatnog mirisa iz ventilacionog sistema.
Slična situacija, sa punim krevetima, je i u Gradskoj opštoj bolnici "8. septembar" u Skoplju, gdje su takođe prebačeni pacijenti iz Kliničkog centra "Majka Tereza".
Hirurzi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se neizvjesnost za pacijente i ljekare produžava zbog toga što roka do kada će se ovako funkcionisati, s obzirom da se još ne zna šta uzrokuje miris koji je zatvorio nekoliko sala Hirurške klinike.
Ministar za zdravstvo Ilir Demiri rekao je na konferenciji za novinare da će se čekati rezultati laboratorijskih ispitivanja u Njemačkoj, te je slučaj prijavio Državnom tužilaštvu. Do tada će Hirurška klinika će koristiti šest eksternih kompresora, koji su već nabavljeni, ali će se koristiti za neodložne i komplikovanije intervencije.
Kada će stići rezultati iz Njemačke i da li će Tužilaštvo pokrenuti postupak - za sada nema informacija.
Hirurzi se organizovali sami
Na Hirurškoj klinici obavljaće se samo hitne i komplikovane operacije. U bolnici "Sveti Naum Ohridski" (bivša Gradska bolnica) biće operisani hitni pacijenti za neurohirurške operacije, a u Gradskoj opštoj bolnici "8. septembar"ostali hitni zahvati za druge patologije.
Tako će funkcionisati sistem dok se problem ne riješi, najavio je Demiri.
Ovo nas je zateklo više nego kovid- kaže o ozbiljnosti situacije hirurg iz bolnice "Sveti Naum Ohridski".
Ali iz bolnica u koje se pacijenti prebacuju poručuju - sve ima svoj limit, a limit je broj kreveta za pacijente.
"Ovo nas je zateklo više nego kovid. Slušamo kolege hirurge, upućujemo pacijente jedni na druge, da svi budu zbrinuti. Ekipe su pojačane, dežuramo po smjenama, zasad se snalazimo, ali šta će biti ako ovo potraje? Možda bi trebalo da se razmisliti da se zatraži pomoć i od privatnih bolnica", kaže za RSE hirurg iz bolnice "Sv. Naum Ohridski".
Direktor bolnice dr Ljuben Arsenkov kaže da su organizovani kao za vanrednu situaciju.
"Naši kapaciteti su popunjeni. Operacije žučne kese, kile ili druge rutinske operacije ne radimo. Operišemo samo u hitnim slučajevima. Intenzivna njega je puna, šok-soba je puna, enormno je povećan broj pregleda u ambulantama. Nije da se žalimo, mi smo tu da pomognemo, ali strahujem šta ako se popuni cijeli kapacitet? U interesu svih nas je da se problem što prije riješi", kaže dr Arsenkov za RSE.
U bolnici "Sveti Naum Ohridski" ima stotinu kreveta za pacijente.
Problemi u kompresorskoj stanici
"Mnogo sam zabrinut zbog kvara. Dao sam nalog, bez obzira na cijenu, da se ta kompresorska stanica renovira", rekao je ministar zdravlja na konferenciji za novinare 27. maja.
Uzrok haverije u hirurškim salama Kliničkog centra "Majka Tereza" su problemi u instalaciji kiseonika i u kompresorskoj stanici.
U međuvremenu je ugašena i hiperbarična komora Klinike za plastičnu hirurgiju.
Iz VMRO-DPMNE kritikovali su ministra Ilira Demirija
Demiri je rekao da je prije mjesec dana došlo do havarije u kompresorskoj stanici, pokvario se jedan kompresor i da je došlo do oštećenja, tj. je. nafta je tekla u tim cijevima. Taj kompresor je ugašen, a klinike su nastavile sa radom sa preostala dva kompresora, koji su prošli tehnički pregled dvije nezavisne institucije.
"Prije devet dana, bez da je bilo havarije, pojavio se neprijatan miris, odmah smo reagovali i angažovali eksterne kompanije 'Pegaz' i 'Treger' da ispitaju. Kako u Makedoniji ne postoji licencirana laboratorija koja može dati dozvolu ili certifikat o kvalitetu isporučenih gasova, uzorke smo poslali u Njemačku. Izvještaj dvije nezavisne kompanije je bio da nisu utvrdili nedostatke u kvalitetu gasova i preporučili zamjenu filtera na kompresorskim stanicama", rekao je ministar zdravlja.
Hirurške sale u najvećem medicinskom kompleksu u Sjevernoj Makedoniji ne rade od prošlog vikenda. Obrazloženje je bilo da su zatvorene zbog neugodnog mirisa koji je dopirao iz operacionog bloka. Osim tri sale koje su ovih dana opremljene za rad, ali se koriste samo za izuzetno hitne slučajeve, ostale su izvan funkcije zbog širenja neugodnog mirisa.
može vas zanimati i ovo Izrečene uslovne kazne za požar u COVID bolnici u TetovuU međuvremenu, iz Javnog tužilaštva je najavljeno da će tužilac provjeriti da li u ovom slučaju ima elemenata krivičnog djela.
Iz desničarske VMRO-DPMNE, stranke koja je na nedavnim izborima preuzela vlast u državi od Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), iskoristili su slučaj za kritiku ministra za zdravstvo Demirija. On je još uvijek na funkciji do izbora nove vlade.
"Deset dana se cijela država, cijela Makedonija pitala šta se dešava sa hirurgijom, ministar Ilir Demiri danas je konačno izašao iz skrovišta da kaže da jednostavno ne zna u čemu je problem, koji je sveo samo na loš miris. Niti je tražio odgovornost od uprave, niti od zajedničkih opštih službi, niti je lično preuzeo odgovornost za nestručnost. Hirurgija, klinike, stub makedonskog zdravstva se ruši do temelja, a Ilir Demiri nema pojma šta se dešava", rekao je portparol VMRO-DPMNE Naum Stoilkovski.
Do sada nijedan od direktora na Klinici za hirurgiju nije dao ostavku. Kompresorska stanica pripada Službi za opšte i zajedničke poslove klinika, a u nadležnosti je Vlade.
Državna sanitarno-zdravstvena inspekcija je takođe prošle sedmice izvršila inspekcijski nadzor, ali su se inspektori u ovom slučaju proglasili nenadležnim.
"Ne možemo da postupamo u pogledu ove problematike jer samo provjeravamo da na svim hirurškim odjelima ima centralni dovod gasova. Pošto nismo nadležna institucija, samo smo informisali o stvarnom stanju, a to je da su sale i dalje zatvorene dok se problem ne riješi", rekla je 22. maja direktorica ove inspekcije Renata Mladenovska.
U postojećem kompleksu klinike "Majka Tereza" godišnja frekvencija pacijenata je više od 800.000.