Kosovo i Bosna i Hercegovina jedne su od retkih država na svetu koje nemaju tekst himne. Još su samo Španija i San Marino zemlje koje se nalaze u istoj situaciji. Uglavnom se ne može postići saglasnost oko teksta.
Kosovo ovog meseca obeležava desetu godišnjicu od proglašenja nezavisnosti i usvajanja državnih simbola – zastave, grba i himne – u Skupštini Kosova. Svi oni moraju da odražavaju multietnički karakter.
Zastava je plave boje sa mapom Kosova zlatne boje iznad koje je šest belih zvezda koje predstavljaju etničke grupe koje žive na Kosovu - Albance, Srbe, Bošnjake, Turke, te pripadnike RAE (Romi, Aškalije, Egipćani) i goranske zajednice.
U simbol nezavisnosti spada i spomenik NewBorn, koji predstavlja rađanje nove kosovske države.
U izboru simbola učestvovao je tadašnji premijer Hašim Tači i žiri za izbor državnih simbola kojeg su činili predstavnici iz svih političkih i parlamentarnih subjekata, predstavnici manjinskih zajednica i akademskog života. Izbor je kasnije potvrdila Skupština.
Iako se ovi simboli uveliko koriste, pa i posećuju, kao što je slučaj NewBorna, himna se intonira, ali je i dalje bez teksta. Nju je pod nazivom "Evropa" komponovao kosovski profesor Mendi Menđići i, kako stoji na web stranici Skupštine Kosova, ona odražava multietnički karakter Kosova.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Menđići navodi da nije očekivao da će kosovska himna brzo dobiti tekst, ali naglašava važnost postojanja tog teksta jer se tako lakše pamti melodija, i ona može da se peva i bez instrumenata.
"Za to je potrebno malo vremena, dok se dopusti da se ona peva uz tekst. Ali, znamo da naša država nije potpuno konsolidovana, te je i problem imati tekst u ovoj fazi kada i dalje traje izgradnja države", ističe on.
"Važan je karakter himne i kakvu poruku šalje. A himna koju sam ja komponovao, je humanog karaktera i ne sadrži vojne elemente", dodaje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Parada za Dan nezavisnosti
Menđići ima i tekst za himnu koju je napisao za onaj dan, kaže, kada se Kosovo bude konsolidovalo i kada bude bilo odlučeno da se usvoji i njen tekst.
"Tekst koji sam uradio ne vređa nikoga, narod ili etničku zajednicu, već glorifikuje državu u kojoj se živi. U svakom slučaju, na Kosovu ne bi trebalo da bude problem oko toga jer ovde 90 posto stanovništva čine Albanci. Muzika predstavlja kulturu kakvi smo mi, evropsku, i prema tome muzika pripada evropskoj kulturi koju je napisao Albanac", dodaje on.
Inicijative o tekstu do sada nije bilo.
No, pored Kosova, na tekst himne već 19 godina čeka i Bosna i Hercegovina. Ustavnopravna komisija bh. Parlamenta je ove nedelje prihvatila inicijativu Kantonalne skupštine u Sarajevu da BiH treba da dobije tekst himne što pre. Poslanici međutim nisu optimisti da će inicijativa uspeti, budući da ne postoji tekst po kojem bi se predstavnici triju naroda u BiH složili.
Državna himna Bosne i Hercegovine usvojena je 1999. a njen kompozitor je Dušan Šestić. Parlamentarna komisija je 2009. prihvatila tekst kojeg su napisali Šestić i Benjamin Isović, međutim, on nije prošao jer se javnost suprostavila tome što se u njemu ne pominju dva entiteta, ili tri glavne etničke grupacije u BiH – Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Parlament nikada nije usvojio tekst.
Tekst himne danas nema ni Španija, iako je jedna od najstarijih u Evropi. Naime, tradicionalni tekst himne "Kraljevski marš" ukinut je sedamdesetih godina, nakon višedecenijske Frankove diktature, u vreme kada se Španija priklonila demokratiji. Pokušaji da se uradi novi tekst koji bi zamenio raniju verziju, koja je sadržala fašističke tonove, bili su bezuspešni.