Zapad, u tom kontekstu i SAD, naginje kratkoročnim potezima bez istrajnosti i spremnosti da sagleda dugoročne posledice, kazala je za Radio Slobodna Evropa Barbara Hejg (Haig), potpredsednica Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy) sa sedištem u Vašingtonu.
„Istovremeno, javno mnjenje je sklono da se brzo okreće drugim pitanjima i protiv je trajnijeg involviranja svojih zemalja u operacijama na kriznim područjima širom sveta.
Ne ulazeći u debatu koja traje i do današnjih dana, da li je trebalo intervenisati u Iraku 2003, nema sumnje da kada su se američke snage povukle ostavljen je bezbednosni vakum, koji su popunili i iskoristili najgori elementi i namere što je u poslednjih nekoliko godina nanelo ogromnu štetu“, ističe Hejg.
Kada je reč o Balkanu, ona smatra da će verovatno biti potrebna još jedna generacija da se prevaziđe traumatična prošlost.
„To nije neuobičajeno u kriznim situacijama kao što je bila na Balkanu ali je zabrinjavajuće, pre svega stanje u Makedoniji, BiH je u političkoj blokadi.
I dalje je veoma lako iskoristiti rovitu situaciju za podsticanje nacionalnih sentimenata i podozrenja prema drugim etničkim zajednicama, mislim i na odnose Srbije i Kosova. To znači da međunarodna zajednica nije dovoljno učinila i da mora više da se angažuje“, smatra Hejg.
Uspon ISIS – posledica geopolitičkih rivalstava
RSE: Izbeglička kriza je očito refleksija šire krize na Bliskom istoku. Kada je reč o prilivu migranata, članice EU različito reaguju. Tako mađarski premijer Orban smatra da je reč o dugoročnom problemu koji može dovesti čak i do promene demografske strukture na starom kontinentu.
Ostale nove članice iz Istočne Evrope, koje su u prošlosti računale na pomoć Zapada, takođe reaguju uzdržano pa čak i ksenofobično. Mnogi smatraju da Evropa nije reagovala na „evropski“ način, odnosno u skladu sa demokratskim vrednostima koje čine srž projekta EU.
Hejg: Reč je o velikom izazovu za EU da nastupi sa jedinstvenom strategijom, kao i testu njene privrženosti demokratiji, ljudskim pravima i elementarnoj ljudskoj pristojnosti.
Nadam se da će EU uspeti da reaguje efikasno i u skladu sa temeljnim principima na kojima počiva. Ako se osvrnemo na uzroke ove krize – koja je dovela do egzodusa izbeglica – uvek se pojavljuje problem poštovanja demokratskih vrednosti.
RSE: O „Islamskoj državi“ koja se iznenada pojavila pre više od godinu dana u senci rata u Siriji. Stekao se utisak da je u jednom trenutku suzbijen terorizam na Bliskom istoku sa potiskivanjem Al kaide i da umerene snage u toj regiji dobijaju na značaju, pre svega nakon „Arapskog proleća“.
Međutim, ovi demokratski pokreti su bili kratkog daha. U međuvremenu, „Islamska država“ istrajava u kontroli znatnih delova Sirije i Iraka uprkos vazdušnim udarima međunarodne koalicije predvođene SAD-om i akcijama Kurda i šiitskih milicija potpomognutih Iranom.
Hejg: Najpre da pokušamo da objasnimo ko su pripadnici ISIS jer će nam to pomoći da shvatimo zašto je ova organizacija ojačala. Među njenim članovima su i bivši oficiri armije Sadama Huseina.
To znači da ISIS ima veoma dobro organizovanu vojničku strukturu i iskustvo za razliku od ostalih radikalnih pokreta. Dakle, koreni nastanka ISIS mogu se pronaći u iračkom ratu, zatim kasnije sa potiskivanjem Al kaide, nezadovoljstvom dela sunita stanjem u Iraku.
Uspeh ISIS u regrutovanju boraca može se objasniti i teškom ekonomskom situacijom. Tamošnje vlade podstiču verske sukobe. U Iraku je stvorena situacija u kojoj postoje samo ili „dobitnici“ ili „gubitnici“.
Uspeh ISIS u regrutovanju boraca i izvan Iraka može se objasniti i teškom ekonomskom situacijom. Mnogi ljudi su ostali bez posla. Tamošnje vlade podstiču etničke i verske sukobe. U Iraku je stvorena situacija u kojoj postoje samo ili „dobitnici“ ili „gubitnici“.
Kada je reč o Siriji, građanski protesti pre izbijanja rata mogu se podvesti pod fenomen „Arapskog proleća“. Naravno, Asad je pokušao da uguši taj pokret. Međutim, i bez „Arapskog proleća“ Sirijci bi se pre ili kasnije pobunili protiv diktature, protiv vladavine manjinske verske grupe.
RSE: U svakom slučaju, ISIS kontroliše trećinu Sirije, delove Iraka čija se armija raspala pred naletom ekstremista iako su je SAD obučavale i opremile najmodernijim naoružanjem. U međuvremenu, kao što sam pomenuo, uprkos vazdušnim udarima međunarodne koalicije i operacijama kurdskih i šiitskih snaga na terenu, ISIS čak osvaja nova područja, pre svega u Siriji.
Hejg: Situacija u Siriji je u mnogo čemu refleksija sukoba šiita i sunita u regionu i raznih sektaških savezništava koja su uspostavljena. Da ne govorimo o uticaju spoljašnjih aktera, kao što je Rusija. ISIS je zauzeo delove Iraka zbog nedelotvornosti državnih institucija, u Siriji je iskoristio ratnu situaciju.
Situacija u Siriji je u mnogo čemu refleksija sukoba šiita i sunita u regionu i raznih sektaških savezništava koja su uspostavljena.
Deo problema u Iraku je uticaj Irana što je dovelo čak do razdora i u samoj šiitskoj zajednici, kao i do izolacije i represije protiv Kurda, a naročito sunita.
Haotično stanje u iračkoj armiji je refleksija sektaškog vladanja zemljom. U vojsci je odneo prevagu sistem političkog pokroviteljstva nad principom sposobnosti tako da su mnogi sposobni oficiri otpušteni.
Deo problema u Iraku je uticaj Irana što je dovelo čak do razdora i u samoj šiitskoj zajednici, kao i do izolacije i represije nad Kurdima, a naročito sunitima.
Istovremeno, korupcija je uzela maha, što potvrđuje i podatak o velikom broju nepostojećih vojnika (oko 50 hiljada) koji su primali platu. To su sve razlozi zašto se iračka armija urušila pred naletom ISIS.
RSE: Situacija u Iraku je haotična i 12 godina nakon pada Sadama Huseina. Slično je i stanje u Libiji posle zbacivanja Moamera el Gadafija. Nema sumnje da su obojica bili diktatori. Međutim, kako komentarišete kritike da je strategija Zapada bila kratkovida bez uzimanja u obzir kakve će biti posledice, pa je umesto napretka, stanje u ove dve zemlje anarhično sa sve većim uticajem ekstremista, tako da je ne samo ugrožena demokratija nego i životi ljudi.
Hejg: To je tačno. Zapad, u tom kontekstu i SAD, naginje kratkoročnim potezima bez istrajnosti i spremnosti da sagleda dugoročne posledice. Istovremeno, javno mnjenje je sklono da se brzo okreće drugim pitanjima i protiv je trajnijeg involviranja svojih zemalja u operacijama na kriznim područjima širom sveta.
Ne ulazeći u debatu koja traje i do današnjih dana, da li je trebalo intervenisati u Iraku 2003, nema sumnje da kada su se američke snage povukle ostavljen je bezbednosni vakum, koji su popunili i iskoristili najgori elementi i namere što je u poslednjih nekoliko godina nanelo ogromnu štetu.
Što se tiče Libije, SAD su smatrale da nakon pada Gadafija treba prepustiti Evropljanima da imaju ključnu reč u tranziciji u ovoj zemlji. Međutim, resursi koje je obezbedila EU za oporavak Libije a potom izgradnju institucija očito nisu bili dovoljni. Nema sumnje da je bila potrebna veća posvećenost Zapada da bi se uspelo u demokratskoj tranziciji ovih zemalja.
Teško je proceniti šta bi bilo da je Zapad ostao po strani i ovi diktatori i dalje vladali. Sadam Husein je bio saveznik SAD tokom dugotrajnog rata Iraka i Irana. Međutim, nakon toga je napao Kuvajt.
Naravno, teško je proceniti šta bi bilo da je Zapad ostao po strani i ovi diktatori i dalje vladali.
Sadam Husein je bio saveznik SAD tokom dugotrajnog rata Iraka i Irana koji je bio poguban po obe zemlje. Međutim, nakon toga izvršio je invaziju Kuvajta u nastojanju da uzme deo njegove teritorije. Dakle, velika je nepoznanica i nema garancije da ako ne preduzmete akciju protiv diktatora da on neće povući neki opasan potez i ugroziti mir i stabilnost u okruženju.
Neprihvatljivo otimanje teritorije Ukrajine
RSE: Situacija u Ukrajini je trenutno u senci izbegličke krize. Međutim, problemi u ovoj zemlji nisu rešeni i može se govoriti o nekoj vrsti zamrznutog sukoba. Zapad je uveo ekonomske sankcije Rusiji, koje svakako pogađaju njenu ekonomiju. No, stiče se utisak da Putin nije previše impresioniran kaznenim merama SAD i EU. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i dalje uživa ogromnu podršku domaće javnosti. Pominju se različita rešenja kao što su neutralnost Ukrajine tako što bi bila tampon zona između Rusije i Zapada.
Hejg: Smatram da Zapad treba da podrži nezavisnost Ukrajine tako da ona može što je više moguće da bira kakve će odnose uspostavljati sa drugim zemljama.
Naravno, Ukrajina se suočava sa mnogo problema. Ne može kleptokratija preko noći i to u vreme rata da postane savršena demokratija. Njoj predstoji veoma teška borba na tom putu i međunarodna zajednica treba da je pomogne.
RSE: Ona se suočava i sa etničkim podelama.
Hejg: Neprihvatljivo je da neko dođe sa strane i otme deo teritorije suverene zemlje.To je veliki problem ali se on ne može rešavati tako što ćemo odustajati od ključnih principa na kojima počiva međunarodni poredak, bezbednosna arhitektura i univerzalne vrednosti.
Oni su i stvoreni da bi se sprečile ovakvi jednostrani potezi, sačuva mir i građani od tiranije. Ukoliko međunarodna zajednica dozvoljava da se kompromituju ove vrednosti, kao što se dešava sada u Siriji, onda zemlje poput Rusije koriste takvu situaciju što dovodi do prave krize.
RSE: Moskva reaguje na te kritike stavom da se retorikom o demokratiji, zapravo, prikriva prava namera Zapada, odnosno NATO da se proširi do granice Rusije i zaokruži je.
Ukrajina kao nezavisna zemlja ima pravo da uđe u NATO ako to želi. Iako to Rusija doživljava kao pretnju, sve dok je Ukrajina i NATO ne ugrožavaju, ona nema pravo da reaguje zauzimanjem dela teritorije suverene zemlje.
Hejg: Najpre, Ukrajina kao nezavisna zemlja ima pravo da uđe u NATO ako to želi i to pitanje je odavno rešeno kada je priznata njena samostalnost. Bez obzira da li to Rusija doživljava kao pretnju, sve dok je Ukrajina i NATO ne ugrožavaju bilo kojim potezom, ona nema pravo da reaguje zauzimanjem dela teritorije druge, suverene zemlje.
Zabrinjavajući rast nejednakosti u svetu
RSE: Demokratija nikada nije bila tako rasprostranjena imajući u vidu sve veći broj zemalja koje se u najmanju ruku deklarišu kao demokratske. Istovremeno, demokratija se suočava sa problemom deficita čak i na svom izvorištu imajući u vidu da se produbljuju nejednakosti – kako između tako i unutar zemalja čak i bogatih.
Na primer, na početku globalne ekonomske krize 1 odsto najbogatijih posedovao je 44 odsto svetskog bogatstva, ove godine 48, a procenjuje se da će krajem ove decenije dostići 54 procenta. Time se sve više ugrožava jednakost šansi kao jedan od ključnih demokratskih principa.
Istovremeno, nasuprot liberalnom konceptu, promovišu se i drugačije verzije autoritarne, odnosno neliberalne demokratije poput „suverene demokratije“ u Rusiji ili hibridne varijante u Kini sa političkim monopolom Komunističke partije i tržišnom ekonomijom. Jedan od pokazatelja velikih izazova je i uspon ultradesničarskih partija u Evropi.
Hejg: To je veoma složeno pitanje, pre svega rast nejednakosti. Poslednjih godina se vodi intenzivna debata o tome i to je jedan od „luksuza“ demokratije da o problemima možete raspravljati. Naravno, situacija se neće tek tako popraviti ali ta mogućnost debate je veoma važna.
Rast nejednakostiu svetu je ozbiljan problem. „Luksuz“ demokratije je da o problemima možete raspravljati. Naravno, situacija se neće tek tako popraviti ali ta mogućnost debate je veoma važna.
Građani sada propituju političare jer su nezadovoljni njihovim učinkom. Ima veoma veoma odgovornih, sposobnih i pristojnih političara ali i onih drugih koji čine veliku štetu društvu i demokratskim procesima.
RSE: Problem je i ličnih, duboko ukorenjenih interesa političke i ekonomske elite koja uvećava bogastvo ne na osnovu znanja i predanog rada već raznih monopola, poslovanja u ofšor zonama i drugim netransparentnim načinima. To je naročito rasprostranjeno u zemljama u tranziciji, zbog čega je sve veći broj građana sve razočaraniji u sam koncept demokratije.
Hejg: Apsolutno. To je veliki problem. Znatan deo novca koji je stečen na sumnjiv način u zemljama u tranziciji sklonjen je u zapadne finansijske institucije ili su njime kupljene nekretnine. Moramo se suočiti sa ovim problemom, u suprotnom ljudi će biti sve razočaraniji.
Još jedna generacija da se potisne traumatična prošlost na Balkanu
RSE: Situacija na Balkanu je veoma krhka uprkos izvesnog napretka pre svega u pregovorima Beograda i Prištine. Međutim, tenzije oko obeležavanja 20-te godišnjice genocida u Srebrenici i operacije Oluja u Hrvatskoj, pokazuju kako se lako ustalasaju nacionalističke strasti što je prepreka istinskim promenama.
Mediji na Balkanu su izloženi različitim pritiscima vlasti i oglašivača. Vaša organizacija je među retkima koja i dalje podržava razne projekte na Balkanu u cilju jačanja demokratije. Stiče se utisak da su SAD prerano napustile ovu regiju prepuštajući je EU.
Hejg: Čini mi se da po drugi put tokom ovog razgovora pominjemo da su se SAD prerano povukle iz određene regije. Balkanu će verovatno biti potrebna još jedna generacija da bi se prevazišla traumatična prošlost. To nije neuobičajeno u takvim situacijama ali je zabrinjavajuće. Mislim na stanje u Makedoniji, BiH je u škripcu. Ako ništa drugo ne vodi se rat. Ali, kao što sam rekla treba da prođe još mnogo vremena da bi nove generacije mogle da se otrgnu od teškog nasleđa prošlosti i okrenu budućnosti.
Na evropskom kontinentu suočavamo se sa veoma krhkom situacijom na Balkanu i Ukrajini. Stoga međunarodna zajednica mora da se više angažuje.
I dalje je veoma lako iskoristi rovitu situaciju za podsticanje nacionalnih sentimenata i podozrenja prema drugim etničkim zajednicama, mislim i na odnose Srbije i Kosova. To znači da međunarodna zajednica nije dovoljno učinila i da mora više da se angažuje.
Naravno, u svetu ima mnogo kriznih tačaka i zapadne zemlje ne mogu reagovati istovremeno u svim tim problematičnim situacijama. Međutim, ovde na evropskom kontinentu suočavamo se sa veoma krhkom situacijom na Balkanu i Ukrajini. Stoga međunarodna zajednica mora da radi na jačanju bezbednosti, razvoju institucija i demokratske kontrole u tim zemljama.