Crnogorska policija uhapsila je u četvrtak, 5. oktobra, kosovskog državljanina starog 48 godinu, inicijala I. B, zbog sumnje da je 1999. godine počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na Kosovu.
Kako je saopšteno iz Uprave policije, njega Interpol UNMIK potražuje zbog prisustva u krivičnom postupku.
Istražni sudija Višeg suda u Podgorici mu je odredio ekstradicioni pritvor koji je ograničen do odluke o izručenju osumnjičenog drugoj državi, u ovom slučaju Kosovu.
Kosovo nema direktnu vezu sa Interpolom. Komunikaciju vodi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) na osnovu Memoranduma o razumevanju između Interpola i Unmika iz 2002. godine, a u cilju razmene informacija, naloga, međunarodnih istraga i krivičnih slučajeva.
Pročitajte i ovo: Hapšenja za ratni zločin na Kosovu, Srbija kaže da su 'politički motivisana'I prije deset dana, crnogorska policija je uhapsila M. V. državljanina Srbije(61) zbog sumnje da je 1999. godine počinio isti ratni zločin kao I. B.
Nakon toga, jedan od lidera nedavno rasformiranog proruskog i prosrpskog Demokratskog fronta Milan Knežević pozvao je tehničku vladu Dritana Abazovića da ne učestvuje u hapšenju Srba i Crnogoraca raseljenih sa Kosova.
"To će dodatno destabilizovati ionako loše političke prilike u Crnoj Gori", naveo je Knežević.
Milan Knežević
On je pozvao sve raseljene Srbe i Crnogorce koji se nalaze u Crnoj Gori da se jave njegovoj partiji, kako bi im bila pružena svaka vrsta pomoći i zaštite.
Inače, u prethodnom sazivu parlamenta Knežević je bio predsjednik skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu.
Knežević je rekao da je na osnovu zahtjeva Prištine, došlo do hapšenja dvojice raseljenih Srba u Crnoj Gori – Živka Vuksanovića i Momčila Bulatovića zbog navodnih ratnih zločina, poslije dvije i po decenije.
Hapšenja ovih osoba ocijenio je kao "teror nad srpskim narodom koji se pokušava proširiti i na Crnu Goru".
Od završetka rata na Kosovu, oko 70 osoba je osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija.
Pročitajte i ovo: Hapšenja za ratni zločin na Kosovu, Srbija kaže da su 'politički motivisana'Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija, dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava.
Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.