Država je još jednom pokazala kako može ekspresno da reaguje, ali onda kada se udari na njene institucije. Grupa hakera, srpski ogranak međunarodne hakerske organizacije Anonimus, oborila je na kratko sajt ministarsvta Pravde Srbije i na njemu ostavila poruku o neefikasnosti sudstva, visokom stepenu korupcije i lošoj ekonomskoj situaciji u zemlji.
„Pravde u ovoj državi nema. Zato je neophodan građanski bunt i insistiranje da se konačno predmeti izvade iz fioka“, stajalo je u poruci Anonimusa.
Napade hakera na sajtove državnih institucija ne bi tolerisala ni jedna zemlja, o čemu svedoče i hapšenja Anonimusa u Čileu, Kolumbiji ili Španiji.
Ipak, vest o hapšenju članova te grupe u Srbiji, u kojoj su, između ostalog, ukazali na loše stanje u pravosuđu, stigla je u istom danu kada i da je sin Slobodana Miloševića, Marko i pravosnažno oslobođen optužbi za prebijanje pripadnika pokreta Otpor zbog zastarelosti slučaja. Za razliku od tog i mnogih drugih predmeta, ovoga puta se reagovalo brzo, kao i onda kada je ekspresno smenjen diretkor Narodne biblioteke Sreten Ugričić.
Tužilac za visokotehnološki kriminal, Branko Stamenković, rekao je da je opsežna istraga počela već u prvim minutima nakon napada na sajt.
„U narednih nekoliko sati smo već imali više nego uspešne rezultate tih naših radnji, a naše dalje radnje u cilju otkrivanja svih izvršilaca krivičnog dela računarske sabotaže su u toku“, rekao je Stamenković.
Uhapšenog hakera, Tužilaštvo, između ostalog, tereti za rаčunаrsku sаbotаžu, neovlаšćen pristup zаštićenom rаčunаru, prаvljenje i unošenje virusа... Anonimuse, čiji je aktivista, srpska javnost je inače prvi put upoznala prošle godine, kada su lansirali vest da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Stanje u pravosuđu
U Beogradu su 25. februara organizovali i prvi skup protiv ACTA dokumenta, kojim se vlasti bore protiv piraterije, a javnost ga tumači kao ograničavanje slobode na Internetu.
Okolnosti pod kojima su njihovi aktivisti uhapšeni u Srbiji, odnosno činjenica da podaci sa sajta ministarstva pravde nisu trajno obrisani, već da je ostavljena poruka koja ukazuje na probleme u društvu – poput one da Savet za borbu protiv korupcije i njegova predsednica Verica Barać prikupljaju podatke i dokaze o mnogo slučajeva visoke korupcije, ali da se na to niko od nadležnih ne obazire, Aleksandra Blagojevića iz Piratske partije, navodi da je veruje da je akcija bila motivisana politički.
„Drugi sajtovi su u toku meseca takođe bili kompromitovani, ali je ovo malo ozbiljnije zabolelo jer poruka govori istinu. Ono što Anonimusi nisu uradili ni sada, nisu narušili tuđi integritet u smislu da se podaci brišu ili menjaju. Ono što rade jeste jasna demosntracija i pokazivanje poruke“, smatra Blagojević, a činjenica da se Tužilaštvo vešću o hapšenju hakera, koji su ovoga puta kritikovali rad pravosuđa pohvalilo u danu kada je usled zastarelosti Marko Milošević oslobođen odgovornosti, za Milana Antonijevića, direktora Komiteta pravnika za ljudska prava, ilustracija je odnosa države i pravosuđa prema krivičnim delima.
„Ostaje pitanje koji je razlog da se sa hapšenjem nekoga ko na ovaj način pokušava da skrene pažnju državi na stanje u institucijama, zbog čega se u ovom danu izlazi sa takvom vešću. Tužilaštvo se hvali s tim da je uhapsilo nekoga ko je poručivao nešto vlastima, a ne razmišlja se o drugim stvarima koje su se desile, na prvom mestu mislim na odluku Apelacionog suda u postupku protiv Marka Miloševića i drugi slučajevi koji dokazuju da pravosuđe još uvek nije spremno da reaguje na adekvatan način na ono što se dešava u Srbiji”, kaže Antonijević.
Razlog je, kako kažu, loša reforma pravosuđa, koja je, prema njihovom mišljenju, donela više problema nego koristi.
Takođe, uvereni su da su u reizboru sudija u prvi plan stavljeni politički, a ne stručni kriterijumi.
I potpisnici peticije primećuju da državni organi ipak mogu da budu efikasni kada im je to u interesu, a što se pokazalo i u slučaju Anonimusa. Kada je na primer portal Peščanik, koji je poznat po kritičkom odnosu prema vlasti, imao problem sa hakerima, reakcije nije bilo, podseća Svetlana Lukić, koautorka istoimene kultne emisije.
„Mi smo prijavljivali kao Peščanik napad na sajt Peščanika tom istom delu policije, ali nas niko nikada nije pozvao da nas pita za neku informaciju i nikada nam niko nije dao nikakav odgovor. Znači, mogu da budu efikasni kada hoće, a kada neće, oni nemaju čak ni elementarne pristojnosti - ni ljudske, ni službene, da vam kažu - Izvinite, mi smo istražili slučaj, ali nismo ništa našli“, kaže Svetlana Lukić.
U tim okolnostima možda i ne treba da začudi to što će se početkom sledeće nedelje, novinarka Olja Bećković, autorka emisije „Utisak nedelje“, naći na sudu po tužbi kontroverznog biznismena i političara Bogoljuba Karića koji taj isti sud već godinama izbegava, skrivajući se u Rusiji.
„Pravde u ovoj državi nema. Zato je neophodan građanski bunt i insistiranje da se konačno predmeti izvade iz fioka“, stajalo je u poruci Anonimusa.
Napade hakera na sajtove državnih institucija ne bi tolerisala ni jedna zemlja, o čemu svedoče i hapšenja Anonimusa u Čileu, Kolumbiji ili Španiji.
Ipak, vest o hapšenju članova te grupe u Srbiji, u kojoj su, između ostalog, ukazali na loše stanje u pravosuđu, stigla je u istom danu kada i da je sin Slobodana Miloševića, Marko i pravosnažno oslobođen optužbi za prebijanje pripadnika pokreta Otpor zbog zastarelosti slučaja. Za razliku od tog i mnogih drugih predmeta, ovoga puta se reagovalo brzo, kao i onda kada je ekspresno smenjen diretkor Narodne biblioteke Sreten Ugričić.
Tužilac za visokotehnološki kriminal, Branko Stamenković, rekao je da je opsežna istraga počela već u prvim minutima nakon napada na sajt.
„U narednih nekoliko sati smo već imali više nego uspešne rezultate tih naših radnji, a naše dalje radnje u cilju otkrivanja svih izvršilaca krivičnog dela računarske sabotaže su u toku“, rekao je Stamenković.
Uhapšenog hakera, Tužilaštvo, između ostalog, tereti za rаčunаrsku sаbotаžu, neovlаšćen pristup zаštićenom rаčunаru, prаvljenje i unošenje virusа... Anonimuse, čiji je aktivista, srpska javnost je inače prvi put upoznala prošle godine, kada su lansirali vest da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Stanje u pravosuđu
U Beogradu su 25. februara organizovali i prvi skup protiv ACTA dokumenta, kojim se vlasti bore protiv piraterije, a javnost ga tumači kao ograničavanje slobode na Internetu.
Okolnosti pod kojima su njihovi aktivisti uhapšeni u Srbiji, odnosno činjenica da podaci sa sajta ministarstva pravde nisu trajno obrisani, već da je ostavljena poruka koja ukazuje na probleme u društvu – poput one da Savet za borbu protiv korupcije i njegova predsednica Verica Barać prikupljaju podatke i dokaze o mnogo slučajeva visoke korupcije, ali da se na to niko od nadležnih ne obazire, Aleksandra Blagojevića iz Piratske partije, navodi da je veruje da je akcija bila motivisana politički.
„Drugi sajtovi su u toku meseca takođe bili kompromitovani, ali je ovo malo ozbiljnije zabolelo jer poruka govori istinu. Ono što Anonimusi nisu uradili ni sada, nisu narušili tuđi integritet u smislu da se podaci brišu ili menjaju. Ono što rade jeste jasna demosntracija i pokazivanje poruke“, smatra Blagojević, a činjenica da se Tužilaštvo vešću o hapšenju hakera, koji su ovoga puta kritikovali rad pravosuđa pohvalilo u danu kada je usled zastarelosti Marko Milošević oslobođen odgovornosti, za Milana Antonijevića, direktora Komiteta pravnika za ljudska prava, ilustracija je odnosa države i pravosuđa prema krivičnim delima.
„Ostaje pitanje koji je razlog da se sa hapšenjem nekoga ko na ovaj način pokušava da skrene pažnju državi na stanje u institucijama, zbog čega se u ovom danu izlazi sa takvom vešću. Tužilaštvo se hvali s tim da je uhapsilo nekoga ko je poručivao nešto vlastima, a ne razmišlja se o drugim stvarima koje su se desile, na prvom mestu mislim na odluku Apelacionog suda u postupku protiv Marka Miloševića i drugi slučajevi koji dokazuju da pravosuđe još uvek nije spremno da reaguje na adekvatan način na ono što se dešava u Srbiji”, kaže Antonijević.
Razlog je, kako kažu, loša reforma pravosuđa, koja je, prema njihovom mišljenju, donela više problema nego koristi.
Takođe, uvereni su da su u reizboru sudija u prvi plan stavljeni politički, a ne stručni kriterijumi.
I potpisnici peticije primećuju da državni organi ipak mogu da budu efikasni kada im je to u interesu, a što se pokazalo i u slučaju Anonimusa. Kada je na primer portal Peščanik, koji je poznat po kritičkom odnosu prema vlasti, imao problem sa hakerima, reakcije nije bilo, podseća Svetlana Lukić, koautorka istoimene kultne emisije.
„Mi smo prijavljivali kao Peščanik napad na sajt Peščanika tom istom delu policije, ali nas niko nikada nije pozvao da nas pita za neku informaciju i nikada nam niko nije dao nikakav odgovor. Znači, mogu da budu efikasni kada hoće, a kada neće, oni nemaju čak ni elementarne pristojnosti - ni ljudske, ni službene, da vam kažu - Izvinite, mi smo istražili slučaj, ali nismo ništa našli“, kaže Svetlana Lukić.
U tim okolnostima možda i ne treba da začudi to što će se početkom sledeće nedelje, novinarka Olja Bećković, autorka emisije „Utisak nedelje“, naći na sudu po tužbi kontroverznog biznismena i političara Bogoljuba Karića koji taj isti sud već godinama izbegava, skrivajući se u Rusiji.