Hannes Swoboda, potpredsednik Socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu, smatra da na sarajevskoj konferenciji o Zapadnom Balkanu svi učesnici treba da se potrude da pronađu pragmatično rešenje koje bi uzelo u obzir pravne stavove obe strane po pitanju Kosova. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa Swoboda otkriva da mu je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić prošle nedelje u Beogradu obećao da će se sigurno pronaći neka formula da se regionalna konferencija zakazana za 2. jun u Sarajevu održi i da se već traži pragmatično rešenje.
Swoboda: Najrazumnije bi bilo da na konferenciji pred delegacijom Kosova stoji oznaka Kosovo/UNMIK ili Kosovo/1244, a da predstavnik Prištine da zvaničnu izjavu da je Kosovo proglasilo nezavisnost i da polazi od toga da se se ta nezavisnost prihvata. Predstavnik Srbije bi istovremeno mogao saopštiti da je Kosovo deo Srbije i da ga ona prihvata samo pod UN oznakom. Dakle, obe strane mogu obrazložiti svoje pozicije. Bilo bi najrazumnije da se nastupa u skladu sa već postojećim stanjem, naime, da Kosovo bude predstavljeno preko UN, propraćeno izjavom Prištineo svojoj zvaničnoj poziciji.
Swoboda: Da, ali Kosovo bi, kažem, imalo mogućnost da se svojom zvaničnom izjavom od te oznake ogradi, da istakne svoje pravno stajalište koje je drugačije. Ima, međutim, i drugih mogućnosti. Jedna od njih je da ispred delegacija stoje nazivi njihovih zemalja, pa tako ispred predstavnika Prištine oznaka “Kosovo“, a da onda Srbija priloži saopštenje da Kosovo prihvata samo u okviru Rezolucije 1244. To bi ušlo u protokol, čime bi Beograd jasno izdvojio svoj pravni stav o Kosovu.
Swoboda: Da, prošle nedelje smo o tome razgovarali sa gospodinom Vukom Jeremićem. On je rekao da će svakako biti pronađena formula da se sarajevska konferencija održi i da se već traži pragmatično rešenje. Nismo, međutim, govorili o detaljima.
Swoboda: Ja polazim od toga da će konferencija biti održana i da će, prema tome, i Srbija biti jedna od učesnica. Konferencija ne bi imala imala nikakvog smisla ako Srbija ne bi došla.
Razgovori su nužni
Swoboda: Dve strane će svakako morati da počnu razgovore o mnogim pitanjima iz domena nužnih reformi koje moraju dastave na dnevni red. U ta pitanja i probleme spada i borba protiv organizovanog kriminala koji prelazi granice, pitanja iz domena ekologije i drugi važni problemi iz domena svakodnevnog života. Razume se, oni bi već sada trebalo da budu stavljeni na dnevni red, ali ja verujem da će tek nakon odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti početi razgovori o praktičnim pitanjima između dveju strana.
Swoboda: Kriza nije od juče, ona traje već dugo. Mislim da se mora raditi veoma pragmatično i to tako da se pođe od onoga što je u ovom trenutku ostvarivo i postepeno ide u narednu fazu. Ne sme se zahtevati da se odmah uradi sve po principu “sve ili ništa” jer to neće doneti ništa. Moraju se prepoznati problemi koje je moguće rešiti i onda ići dalje, korak po korak, to mora da bude realizovano kao jedan proces. Ja podržavam takav pristup, protiv sam akcija tipa da se odmah promeni čitav ustav. Dakle, postepeno i strpljivo, kroz pragmatičan pristup problemima i preprekama.
Swoboda: I jedna i druga država, posebno Srbija, mogu pomoći tako što će još jasnije staviti do znanja da neće dozvoliti da se povredi ili na bilo koji način dovede u pitanje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Mislim da dva nastojanja u Bosni i Hercegovini apsolutno ne bi smela da se dopuste: zahtevi za rasformiranje entiteta s jedne, i zahtevi za održavanje referenduma o otcepljenju, s druge strane. Oba ova nastojanja predstavljaju flagrantno kršenje Dejtona i to treba svima jasno staviti do znanja.
RSE: Kako bi mogao da postigne nekakav “tehnički” kompromis kako bi se omogućilo učešće i Prištine i Beograda na sarajevskoj konferenciji o Zapadnom Balkanu?
Swoboda: Najrazumnije bi bilo da na konferenciji pred delegacijom Kosova stoji oznaka Kosovo/UNMIK ili Kosovo/1244, a da predstavnik Prištine da zvaničnu izjavu da je Kosovo proglasilo nezavisnost i da polazi od toga da se se ta nezavisnost prihvata. Predstavnik Srbije bi istovremeno mogao saopštiti da je Kosovo deo Srbije i da ga ona prihvata samo pod UN oznakom. Dakle, obe strane mogu obrazložiti svoje pozicije. Bilo bi najrazumnije da se nastupa u skladu sa već postojećim stanjem, naime, da Kosovo bude predstavljeno preko UN, propraćeno izjavom Prištine
Bilo bi najrazumnije da se nastupa u skladu sa već postojećim stanjem, naime, da Kosovo bude predstavljeno preko UN, propraćeno izjavom Prištine o svojoj zvaničnoj poziciji.
RSE: Da, ali Kosovo ne pristaje na oznaku Kosovo-UNMIK ili Kosovo/1244.
Swoboda: Da, ali Kosovo bi, kažem, imalo mogućnost da se svojom zvaničnom izjavom od te oznake ogradi, da istakne svoje pravno stajalište koje je drugačije. Ima, međutim, i drugih mogućnosti. Jedna od njih je da ispred delegacija stoje nazivi njihovih zemalja, pa tako ispred predstavnika Prištine oznaka “Kosovo“, a da onda Srbija priloži saopštenje da Kosovo prihvata samo u okviru Rezolucije 1244. To bi ušlo u protokol, čime bi Beograd jasno izdvojio svoj pravni stav o Kosovu.
RSE: Da li ste možda o tome razgovarali sa predstavnicima Kosova i Srbije?
Swoboda: Da, prošle nedelje smo o tome razgovarali sa gospodinom Vukom Jeremićem. On je rekao da će svakako biti pronađena formula da se sarajevska konferencija održi i da se već traži pragmatično rešenje. Nismo, međutim, govorili o detaljima.
RSE: Verujete, dakle, da će Srbija doći na konferenciju u Sarajevu?
Swoboda: Ja polazim od toga da će konferencija biti održana i da će, prema tome, i Srbija biti jedna od učesnica. Konferencija ne bi imala imala nikakvog smisla ako Srbija ne bi došla.
Razgovori su nužni
RSE: Da li će Beograd i Priština uskoro morati da otvore dijalog o praktičnim pitanjima?
Swoboda: Dve strane će svakako morati da počnu razgovore o mnogim pitanjima iz domena nužnih reformi koje moraju da
Verujem da će tek nakon odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti početi razgovori o praktičnim pitanjima između dveju strana.
RSE: U kojoj meri je ozbiljno pogoršana situacija u Bosni i Hercegovini i kakvim rešenjima povući zemlju napred?
Swoboda: Kriza nije od juče, ona traje već dugo. Mislim da se mora raditi veoma pragmatično i to tako da se pođe od onoga što je u ovom trenutku ostvarivo i postepeno ide u narednu fazu. Ne sme se zahtevati da se odmah uradi sve po principu “sve ili ništa” jer to neće doneti ništa. Moraju se prepoznati problemi koje je moguće rešiti i onda ići dalje, korak po korak, to mora da bude realizovano kao jedan proces. Ja podržavam takav pristup, protiv sam akcija tipa da se odmah promeni čitav ustav. Dakle, postepeno i strpljivo, kroz pragmatičan pristup problemima i preprekama.
RSE: Kako Srbija i Hrvatska mogu pomoći stabilizaciji Bosne i Hercegovine?
Swoboda: I jedna i druga država, posebno Srbija, mogu pomoći tako što će još jasnije staviti do znanja da neće dozvoliti da se povredi ili na bilo koji način dovede u pitanje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Mislim da dva nastojanja u Bosni i Hercegovini apsolutno ne bi smela da se dopuste: zahtevi za rasformiranje entiteta s jedne, i zahtevi za održavanje referenduma o otcepljenju, s druge strane. Oba ova nastojanja predstavljaju flagrantno kršenje Dejtona i to treba svima jasno staviti do znanja.