“Ovo nije trenutak da se udobno smestite i primate čestitke. Tek sada počinje pravi posao i drago mi je da vidim posvećenost Vlade da do kraja mandata što više odmakne u pristupnim pregovora", poručio je Johanes Han, evropski komesar za proširenje i susedsku politiku odmah posle sastanka sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Han u Beogradu boravi tri dana uoči otvaranja poglavlja 32 o finasijskoj kontroli i 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom na međuvladinoj konferenciji u Briselu u ponedeljak.
“Unija i Evropska komisija samo mogu da vam ponude polje, a vi morate zasaditi sadnice čije ćete plodove ubirati. Danas je prva žetva a u ponedeljak ćemo zvanično otvoriti prva poglavlja”, simbolično se izrazio Han.
“Postoje jako dobri razlozi zbog kojih je odabrano upravo poglavlje 35 i zašto su neke od članica tražile. Zato uvek naglašavam zašto je važno da to bude proces, a ne samo pregovori. Kandidatska država uvek odlučuje o brzini pristupanja što mora biti u saglasju sa osećanjem društva. Dobro je odabrano to što se odnosi samo na dijalog, koji treba nastaviti i ni na šta drugo”, rekao je Han.
Evropskom komesaru Aleksandar Vučić je preneo težnju da Srbija teži do 2019., za pet godina, okonča svoj deo posla u pregovaračkom procesu. Onda, kako je rekao, Uniji ostaje da odluči prima li Srbiju kao punopravnog člana.
Han i Vučić u obraćanju medijima
"Da li će to da bude 2020. ili 2022. ili ne znam koje godine...... To ostaje na njima. U ponedeljak će da bude dobar dan, ali mi znamo da nas posle toga čekaju godine teškog rada i teškog posla. Poglavlje 35 je za nas teško, nimalo lako, ni od koga to ne krijemo. Ali znate, mi smo ti koji biramo svoju budućnost. To su stvari koje mislimo da nastavimo. Moramo da radimo na ljudkim pravima, pravosuđu, ćestoku borbu protiv korupcije ćemo da nastavimo", rekao je Vučić.
Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije još jednom podvukla da se loše stanje u sferi slobode medija ne popravlja. Istovremeno, ne jenjavaju kritike javnosti na račun vlasti da ograničava slobodu medija i sprovodi cenzuru.
Han, koji je tokom protekle posete Srbiji u februaru, rekao da za to moraju postojati jasni dokazi, ovoga puta je poručio.
“Od politike očekujem da se razvije….. da ide napred. Isto to očekujem i od medija. Ovde u regionu vidim da su stvari vrlo polarizovane. Ili mediji favorizuju vlast ili su otvoreno protiv nje. Voleo bih da vidim neutralne, nezavisne medije koji imaju različite poglede o određenim temama”, rekao je Han.
Ovaj viskokopozicionirani evropski diplomata je tokom svog boravka u Beogradu razgovarao sa predstavnicima medija, predsednicom Skupštine i obratio se poslanicima u parlamentu. U petnaestominutnom govoru podvukao je, između ostalog, šta je neophodno da bi Srbija napredovala u procesu pridruživanja.
Johanes han u razgovoru sa šefovima poslaničkih grupa
“Ono što nam je sada potrebno je da se odlučno ide napred sa reformama pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode izražavanja o čemu se ne pregovara, što je fundament Evropske unije. Dalje govorimo o reformama u oblasti državne administracije, antidiskrimancije i privrede. Podjednako je značajan dalje napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom što je ključ za pomeranje napred u pregovorima o prijemu u članstvo. Srbiji ove reforme nisu poterbne zbog Evropske unije već zato što one imaju potencijal za modernizaciju države, od čega će koristi imati njeni građani”.
Han je u Skupštini Srbije, pred susret sa premijerom Aleksandrom Vučićem, razgovarao i sa šefovima poslaničkih grupa. Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić kaže da je od Hana zatražila što pre otvaranje poglavlja 23 i 24.
„Kako bi smanjili ukupno ruganje vladavini prava koje kod nas postoji, da bi stabilizovali pravosuđe, ukinuli curenje informacija iz tužilaštva i policije u medije, da bi otvorili dijalog o tome da mediji moraju biti slobodni i bez uticaja izvršne ili bilo koje druge vlasti. Han je odgovorio da su poruke EU jasne. EU ne želi otvaranje bilo kog poglavlja pre nego što se jasno opredelimo o regionalnim konfliktima. Nakon Kipra to je strategija. Kroz dijalog morate da dokaže privrženost rešavanju regionalnih konflikata.“
Marko Đurišić, šef poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića bivšeg predsednika Srbije, kaže da je Hana upozorio da Vlada Srbije pod plaštom napretka na putu evrointegracija urušava demokratsko društvo.
„.Čini to tako što onemogućava rad opozicionih stranaka, napada nezavisne institucije i urušava slobodu medija. Sve ono što se u krajnjoj liniji i nalazi u izveštaju Evropske komisije ali na žalost nije dovoljno apostrofirano.“
Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji podseća da se sa radom na konkretnim poglavljima počinje dve godine od kada je na prvoj međuvladinoj konferenciji najavljen početak pregovora, što je neuobičajeno dug period:
„Izuzetno je važno da će se krenuti s tim procesom jer ćemo imati i više podrške od EU i njenih institucija u reformama koje treba da sprovedemo. Imaćemo dinamičnije, češće komunikacije i moći ćemo zapravo prvi put da vidimo šta je implementirano, a ne samo na nivou stvaranja jednog boljeg evropskog zakonodavnog i strateškog okvira."
RSE: Evropski komesar je u sredu uveče rekao da građani Srbije ne treba da se brinu da će za sledeće poglavlje biti potrebne još dve godine i on očekuje otvaranje nova dva poglavlja već početkom sledeće godine. Koliko ima razloga za optimizam da će se to zaista dogoditi kada znamo koje su sve obaveze vezne za poglavlje 35 koje se tiče odnosa sa Kosovom?
Bobić: Ta dva poglavlja koja čekamo da se otvore u prvoj polovini naredne godine, verovatno na proleće, teorijski su trebala da se otvore već na samom početku. To je novi pristup EU, gde se naglašavaju značaj i važnost, izgradnja vladavine prava, sloboda izražavanja... Međutim, ta dva poglavlja su zahtevala dosta pripremnog rada. Srbija je više od godinu dana radila na pripremi aktivnih planova koji su bili uslov za stvaranje ova dva poglavlja, tako da je to sad u završnoj fazi. Ukoliko ne bude ozbiljnijih opstrukcija u ovom poglavlju 35, ne bi trebalo da bude nikakvih neizvesnosti da će i ova dva biti poglavlja biti uskoro otvorena. Dakle, jedino ako bi došlo do ozbiljnog zastoja, bilo u dijalogu između beograda i Prištine, bilo u sprovođenju onoga što je dogovoreno, a da se utvrdi i odgovornost Srbije za taj zastoj, moguće je da ne budu ta dva poglavlja otvorena. Ukoliko sve bude kako najavljuju naši zvaničnici i očekuje EU, mislim da vrlo brzo možemo da očekujemo otvaranje i ta dva poglavlja.
RSE: Koliko zabrinjava izjava izvestioca EP za Srbiju, Dejvida Mekalistera, koji je ovih dana rekao da je zabrinut zbog situacije u medijima?
Bobić: On je ponovio ono što su institucije više puta naglašavale, a konkretno i napisale u izveštaju o napretku. Mislim da je samo želeo kao neko ko prati Srbiju i zadužen je u parlamentu da izveštava o njenom napretku da istakne značaj ovog pitanja.