“Novi nemački plan za Zapadni Balkan – ‘Berlin plus’ nije zamena za članstvo u Evropskoj uniji”, poručio je Johanes Han, komesar za proširenje i susedsku politiku nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Han je podcrtao da evropska perspektiva nema alternativu. Vučić, koji je Hana ugostio u Vili “Mir” rekao je da mu je, između ostalog preneo, da je potrebno otvaranje unutrašnjeg dijaloga o ustavnim promenama i odnosu prema Kosovu koji “ne sme biti prožet mitskim pristupom” – o čemu je inače prvi put javnosti govorio u danu preuzimanja predsedničke dužnosti.
“Iskazuje i ističe snažnu posvećenost država članica Evropske unije i u ovom posebnom slučaju Nemačke da ulaže i angažuje se u regionu”, osvrt je Johanesa Hana na plan “Berlin plus” nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela osmišljenog kao podsticaj za ekonomski razvoj država Zapadnog Balkana koje su u procesu evrointegracija.
Međutim, primetio je Han, za realizaciju su potrebne stabilne finansije.
“Zahvalan sam na svakoj ideji, ali bih bio još zahvalniji ukoliko bi takva inicijativa bila ispraćena i potrebnim novcem za njeno ostvarenje. Sigurno ćemo istražiti mogućnosti kako bi tako nešto moglo biti finansirano”, zaključio je Johanes Han.
Komesar za proširenje Evropske unije istakao je značaj saradnje zemalja na području Zapadnog Balkana, kao i mira i bezbednosti – koji su, kako je rekao, važni za ekonomski i politički napredak.
O budućim zadacima: Johanes Han i Aleksandar Vučić
Domaćin visokom evropskom zvaničniku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naveo je da mu je preneo da Srbija pred sobom ima nekoliko važnih zadataka.
“Jedan jeste nesumnjivo nastavak našeg evropskog puta i veća posvećenost tome. Govorio sam o neophodnosti otvaranja našeg unutrašnjeg dijaloga po pitanju i ustavnih promena i Kosova i Metohije. Koji, sa jedne strane ne sme biti prožet isključivim mitskim pristupom. Ali sa druge strane ni pristupom lako ćemo da se odreknemo svega što nam pripada”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je naglasio da građani treba da znaju da Evropska unija u najvećoj meri pomaže Srbiji, kako novcem, tako i tehnologijom i stručnjacima.
“Evropska unija za nas predstavlja najznačajnije tržište. Iz EU dolazi najveći broj investitora koji zapošljavaju najveći broj ljudi u našoj zemlji. Šezdesetsedam odsto izvoza svih naših roba ide na tržište EU. Najveći broj, posebno u poslednje četiri godine, investitora i novozaposlenih ljudi je upravo u fabrikama zemalja EU”, naglasio je Vučić.
On se, rekavši da je u razgovoru sa Hanom aktuelizovao ideju o jedinstvenoj carinskoj uniji država Zapadnog Balkana, zahvalio na potpisivanju prvog dela finansijskog sporazuma IPA 2016. Njime je Evropska unija Srbiji na raspolaganje stavila bespovratnih 96 miliona evra – od ukupnih 166,4 miliona evra.
Han na konferenciji “Ka boljoj investicionoj klimi na Zapadnom Balkanu”
Nakon susreta i razgovora dvojice zvaničnika Johanes Han je u Beogradu otvorio konferenciju pod nazivom “Ka boljoj investicionoj klimi na Zapadnom Balkanu”. Podcrtao je da je za to ključna primena koncepta vladavine prava.
“Strani investitori neće doći u region ukoliko se suočavaju sa nepoštenom konkurencijom ljudi koji posluju u polulegalnoj sferi. Primena vladavine prava pospešuje, kako poslovnu, tako i investicionu klimu širom područja. To znači jake i nezavisne institucije, primenu propisa i modernizaciju administracije koja olakšava poslovanje – a ne služi za isporučivanje računa”, rekao je Han.
Stav koji je komesar Han izneo povodom plana „Berlin plus“ govori o opreznosti među zvaničnicima Evropske unije, mišljenja je Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose. Razlog za to je, kako navodi Brkić, iskustvo raskoraks između najava i obećanja i njihovog faktičkog ispunjenja.
S druge strane, potez Aleksandra Vučića da sa Hanom razgovara o onome što je nazvao „unutrašnji dijalog o ustavnim promenama i Kosovu“, deluje kao da postoji spremnost da Srbija zaista počne da se bavi otvorenim pitanjima.
„To ne znači da će Kosovo i Metohija biti izbačeni iz preambule Ustava Srbije. Razume se, moguće je da, takav unutrašnji dijalog i ustavne promene dovedu do najrazličitijih formulacija i statusa. Ali ovo je prvi put da je neko sa najvišeg mesta rekao nešto što se čini kao plan. Dakle, radićemo jedno, što će dovesti do drugog, što će rezultirati trećim i to će biti rešenje“, smatra Brkić.
Upitan šta bi moglo biti rešenje, Brkić odgovara da je to još uvek veoma teško reći.
„Ustav može da pruži jako veliki broj načina kako da se deo teritorije isključi iz aktivne uprave jedne države“, zaključuje Brkić.
U četvrtak popodne Johanes Han je obišao i Žeželjev most u Novom Sadu koji se nakon rušenja u NATO intervenciji 1999. obnavlja novcem delom obezbeđenim iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć – odnosno IPA fonda Evropske unije.