Iako je u intervjuima pred dolazak u Beograd rekao da u pregovaračkom okviru postoji zakonski zahtev da Srbija progresivno usklađuje spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, pa i po pitanju srpskih sankcija Rusiji, komesar EU za susedstvo i proširenje Johannes Hahn u razgovoru sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem nije insistirao na tom pitanju uvodjenja sankcija Rusiji i to je ovako objasnio:
“Ja se nisam proaktivno posvetio i pomenuo ovo pitanje jer sam pratio izjave i saopštenja koja je davao premijer u vezi sa tim pitanjem i upravo je to jedan od razloga i primera zašto bi Srbija konačno trebalo da postane deo EU. Kada ste član EU, učestvujete u svim savetima, formatima i u procesu donošenja odluka. Srbija sada nije članica Evropske unije i ja potpuno razumem poziciju premijera, naročito njegov stav koji sam danas čuo, koji je kristalno jasan, a to je da postoji samo jedan put Srbije, a to je put ka Evropskoj uniji. Naravno, potrebno je promeniti i društvena shvatanja, ali upravo iz tog razloga proces pregovaranja i traje određeno vreme”, rekao je Johannes Hahn.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je u razgovoru sa komesarom Hahnom ponovio stav Srbije o odnosu prema ukrajinskoj krizi i Rusiji.
“Još jednom pred svima vama da kažem ono što ponavljam pred svima i na svakom mestu, isto govorim u Moskvi, Vašingtonu, Briselu, Beogradu i Kosovskoj Mitrovici ili svakom drugom mestu. Sve to što sam govorio o politici Srbije, o našem putu ka EU i našem odnosu prema Rusiji rekao sam i pred Vladimirom Putinom i pred Hahnom. Mi nemamo tri politike niti dve politike”, kazao je Vučić na konferenciji za novinare nakon razgovora sa Hahnom.
Ipak, na pitanju ubrzane srpske spoljnopolitičke harmonizacije sa evropskim klubom snažno će insistirati neke članice Unije, koje imaju veoma oštru poziciju prema Rusiji, poput Švedske i baltičkih zemalja, javlja naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, koji je razgovarao sa diplomatama tih zemalja. Ni te države, medjutim, ne insistiraju da Srbija pod hitno mora da uvede sankcije Rusiji, nego na tome da će pre nego što postane članica EU morati bez ostatka da prihvati spoljnopolitičku i bezbednosnu politiku Brisela.
“Čuo sam se sa nekoliko predstavnika država – ‘antiruskih jastrebova’ - zemalja Baltika, Poljske i Švedske Srbiji prijateljskih država jer podržavaju proširenje EU, ali istovremeno izražavaju snažno antirusko opredeljenje. Insistiraju na sankcijama protiv Rusije i zabrinute su kada je reč o Srbiji, a na kraju krajeva one drže ključ. Evropska komisija može reći da je Srbija spremna za EU, ali to mora da potvrdi svih 28 država članica.
Veoma je jasno da kada Srbija završi pregovore njena spoljna politika mora biti stoprocentno usklađena sa spoljnom politikom EU. To znači da moraju usvojiti i primeniti sve sankcije koje u tom trenutku budu na snazi protiv Rusije. Da li će to biti sledeće godine, za pet godina ili kada bude spremna uoči pristupanja EU recimo za sedam ili osam godina to je stvar Srbije. Ali to se mora učiniti sve dok su na snazi sankcije protiv Rusije, inače će Srbija biti odbijena. U osnovi, oni kažu da su spremni uskoro da otvore poglavlje 31. Pošto je reč o usklađivanju spoljne, bezbednosne i odbrambrene politike biće zatvoreno na kraju pregovora, kao i poglavlje 35 o Kosovu i poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, pravosuđu i osnovnim pravima. S obzirom na to da Srbija nije članica Unije te države trenutno imaju pragmatičan pogled na njenu spoljnu politiku: može da čini što god joj se hoće.
Međutim, jednom kada pregovori budu zatvoreni, insistiraće na tome da sve bude usklađeno. Takođe, predstavnici ovih država su mi rekli da će pod njihovom lupom biti predsedavanje Srbije OEBS-om”, kaže dopisnik RSE Rikard Jozwiak.
U ovom trenutku izgleda da je u ovom trenutku na delu nekakva formula saglasnosti izmedju EU i Srbije po pitanju harmonizacije spoljne politike Beograda sa Briselom, ocenjuje za naš program Bodo Weber, stručnjak za Balkan iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
Bodo Weber
“Mislim da su Evropska unija, pogotovu Nemačka i Velika Britanija, i Beograd našli neku kompromisnu liniju u tome da ne postoji obaveza da Srbija odmah usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, što ostavlja jedan otvoren prostor. To bi, dakle, teoretski moglo značiti da se ostavlja vreme da se te politike usaglase tek, recimo, nedelju ili mesec dana pre ulaska Srbije u EU, odnosno, pre zaključenja pristupnih pregovora. Srbija insistira na ispunjavanju tehničkih kriterijuma kad je u pitanju poglavlje 31, ali Brisel će u medjuvremenu, pošto su kod ovog, kao i kod svih drugih pregovaračkih poglavlja, u pitanju i tehnički i politički kriterijumi, insistirati na formulaciji da želi postepeno spoljnopolitičko uskladjivanje. To naravno ostavlja prostor za pitanje šta to ‘postepeno’ znači kad je u pitanju uvodjenje sankcija Rusiji od strane Srbije”, kaže Weber i dodaje da u ovom trenutku ne vidi da se Srbiji sužava prostor za njen odnos prema Rusiji:
“Prošao je u julu i oktobru bilateralni eksplanatorni skrining o poglavlju 31, a izveštaj o tome očekuje se u proleće iduće godine, dakle, sigurno nećemo videti otvaranje tog poglavlja sve do sredine iduće godine, a to znači da se tek onda može početi pričati o implementaciji postepenog spoljnopolitičkog uskladjivanja. Test o tome biće sledeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, a to je tek za godinu dana. Prema tome, u ovom trenutku čišto logikom te hronologije nema osnova za za neko sužavanje prostora”, ocenjuje Bodo Weber.