Haški tribunal odbio je zahtev lidera radikala Vojislava Šešelja da se obrati novinarima na telefonskoj konferenciji za novinare pred lokalne izbore u Odžacima, izjavio je večeras funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović.
Sud je najpre razmišljao o mogućnosti da odobri Šešelju zahtev. Kako je za naš program rekla portparolka Tribunala Nerma Jelačić, ta opcija nalazila se u “privatnoj korespondenciji”, između Sekretarijata i optuženog.
Sve i kada bi se Šešelj pojavio i direktno obratio srpskoj javnosti pitanje je koliko bi to uticalo na rejting njegove partije. Od novembra 2008. kada su im leđa okrenuli dvojica nekada Šešelju najbližih saradnika radikali su bitno posrnuli, tako da su danas izvan su kruga vodećih stranaka.
Šešelju lojalni narodni poslanik Zoran Krasić ipak je uveren da bi javno pojavljivanje lidera I te kako uticalo na rast popularnosti partije upamćene po nacionalističkoj, ratnohuškaškoj i antizapadnoj ideologiji.
“Verovatno bi to doprinelo boljem rezultatu Srpske radikalne stranke i na izborima u Odžacima.”
Nesmotrenošću, što za njega nije svojstveno, ili upravo sračunato, Šešelj je u sredu u sred dileme vezane za mogući javni nastup pažnju onih koji prate njegovo suđenje potpuno skrenuo na drugu stranu. U središte rasprave došao je njegov politički konkurent iz prve polovine devedesetih, i paramilitarni takmac iz Bosne i Hrvatske, Željko Ražnatović Arkan. Zoran Krasić podvlači:
“Dobrovoljci Srpske radikalne stranke nikada nisu hteli da budu ni blizu onih koji su se predstavljali kao Arkanovi.”
MALE RAZLIKE IZMEĐU ARKANA I ŠEŠELJA
Arkan i Šešelj istim ili vrlo sličnim putem borili su se za moć. Delili su simpatije iste populacije, zbog čega su im u duhu vremena u kom su izbijali u prvi plan, o njima pisane i pesme.
Kao što i između pesama nema velike razlike Tužilaštvo u Hagu pokušava da dokaže da ih ni u delima nije bilo. Stoga su iznenađujuće reči koje je tokom unakrsnog ispitivanje jednog od zaštićenih svedoka optužbe Šešelj izgovorio.
"Znate li da je grupa arkanovaca na čelu sa samim Arkanom u naselju Hrid u Zvorniku u aprilu 1992. iz podruma izvela dvadeset muslimanskih civila, muškaraca, i streljala ih pred ženama i decom?", upitao je Šešelj a onda još zaključio:
"Arkan nigde besplatno nije ratovao”
Teške Šešeljeve reči u njegovoj stranci pojašnjavaju pogrešnom novinarskom interpretacijom. Ponovo Zoran Krasić:
“Mislim da su neki mediji to pogrešno interpretirali.”
RFE: Ali Šešelj je vrlo jasno rekao da Arkan nigde nije besplatno ratovao. Time se po prvi put iz usta Šešelja i bilo koga iz vaše partije čuje da je Željko Ražnatović Arkan bio zločinac i ratni profiter.
“Poenta onoga što je Vojislav rekao je u sklopu njegove odbrane. Jer optužnica protiv Vojislava Šešelja se zasniva na dva stupa. Jedan je učešće u zločinačkom poduhvatu a drugi je govor mržnje kao neposredno izvršenje zločina. To je rekao u smilsu nepostojanja udruženog zločinačkog poduhvata. U tom smislu trebalo bi tu izjavu tumačiti.”
RFE: Ali se svakako ne može osporiti zaključak, pa i neka vrsta priznanja, da je Arkan bio u krvi.
“Ne, ne. Zaključke može svako da izvlači kako želi.”
BIĆE JOŠ PREDMETA
Sam Arkan, koji je još od ’97. bio od strane Haškog suda optužen za ratne zločine, za života je poprilično otvoreno govorio o nekim od svojih nedela u Zvroniku, što potvrđuje i ovaj arhivski snimak u kome objašnjava kako je predsatvnike lokalnih Srba sprečio da pregovaraju sa predsatvnicima zvorničkih Bošnjaka:
“I normalno uhvatio sam i prebio obojicu. Dobili su po par šamara. Turke nismo dirali. Samo sam im dao papir i olovku da pišu koliko imaju naoružanja. Oni su videli. Kad bijemo Srbe šta ćemo tek njima da uradimo.”
Prema podacima srpskog Tužilaštva za ratne zločine broj žrtava u Zvorniku iznosi oko 900 ubijenih. Dokazi ovih zlodela traže se na terenu, u ime Tužilaštva kaže Bruno Vekarić. Može li izjava Vojislava Šešelja ući u dokazni materijal?
“Mi na taj način to ne definišemo. Dakle, krećemo od žrtava i zločina pa se onda to širi ka potencijalnim izvršiocima. Tako da li je neko bio u Arkanovim formacijama ili ne ja u ovom trenutku tačno ne mogu odgovoriti.”
Bruno Vekarić navodi i kako je u Zvorniku do sada identifikovano oko 400 žrtava. Radi se o ljudima likvidiranim u jednom od najmonstruoznijih zločina tokom rata u BiH kako su svojevremeno ocenili u Tužilaštvu:
“Mislim da će biti još novih predmeta za Zvornik, ako tako kolokvijalno mogu da kažem.”
Šešelj možda ne može biti od posebne pomoći u utvrđivanju pune istine, ali je uvođenje Arkana u priču verovatno prvi momenat od početka suđenja (novembra 2007. godine) koji najjasnije do sada pokazuje šta se događalo tamo gde su pod kapom ove dvojice tadašnjih lidera odlazili srpski dobrovoljci.