Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić kao glavni cilj Srbije u procesu pred Međunarodnim sudom pravde istakao je obnovu pregovaračkog procesa o statusu Kosova.
I predsednik Srbije Boris Tadić rekao je za Radio Slobodna Evropa da se nada da će odluka Suda biti povoljna po Srbiju.
„Sačekajmo odluku sa dobrim uverenjem da će biti pozitivna po Srbiju”, rekao je on.
Prvaci vlade u Beogradu svakako znaju da Međunarodni sud pravde u pogledu legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova neće doneti nikakvu pravno obavezujuću odluku. Kao i većina građana Srbije, o tome su informisani.
Mediji su povodom početka rasprave o ovom pitanju uveliko prenosili mišljenja pravnika, kako domaćih tako i stranih, da će mišljenje suda u Hagu najverovatnije biti amorfno, višeznačno.
U tom kontekstu je i stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević izjavio da u postupku pred Međunarodnim sudom pravde neće biti pobednika u uobičajenom smislu reči, pošto će sud izneti savetodavno mišljenje, a ne presudu.
On je ocenio da neki državni organi očekuju više nego što Međunarodni sud pravde hoće da kaže u svom zaključku o nezavisnosti Kosova.
„Očekuju da će proglašenje nezavisnog Kosova biti oglašeno kao protivno međunarodnom pravu i uz to očekuju da će državama koje su priznale tu nezavisnost Sud „narediti“ da to priznanje povuku“, kaže Dimitrijević.
ODRŽAVANJE TENZIJE
Otkuda, dakle, zvaničnom Beogradu uverenje da će odluka Suda otvoriti vrata za ponovne pregovore o statusu Kosova?
Je li ovde reč o istinskoj veri ili bar želji srpskih vlasti da joj se omogući da, makar u nekom fleksibilnijem aranžmanu, povrati Kosovo ili bar njegov deo ili se radi o prigodnom političkom spinu za domaću upotrebu?
Marko Papić, analitičar STRATFORA - američke agencije za strateška istraživanja - kaže za Radio Slobodna Evropa da tvrdnja srpske vlade da povoljno mišljenje Međunarodnog suda pravde po Srbiju koje će ponovo otvoriti pitanje statusa Kosova nije jeftin dnevnopolitički ili marketinški spin već nešto na šta je vlast Srbije prinuđena s obzirom na to da još uvek veliki deo biračkog tela misli u nacionalističkom ključu.
“Nije čak u pitanju ni to da ova vlada pokušava tom taktikom da uzme nacionalističke glasove koliko da se odbrani prilažući dokaze da je nešto već uradila na temi Kosova i da i dalje na njoj radi. Dakle, mora se legitimisati – pokazati da nešto po tom pitanju zaista čini“, smatra Papić.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa naglašava da će svaka srpska vlada, bez obzira na to da li je nacionalistička ili proevropska, i dalje morati da pruža dokaze da nešto radi po pitanju Kosova, ali dodaje:
“Biće, međutim, zbog aktuelne geopolitičke realnosti i aktuelnih okolnosti, primoravana da po tom pitanju sve manje radi, pošto Kosovo nije nezavisno zato što je pobedilo Srbiju; ono je nezavisno zato što je bilo podržano od strane najjačih svetskih sila, a to se neće promeniti”.
U ime čega Beograd nudi priču o ponovnim statusnim pregovorima o Kosovu u koju niko ne veruje? S kojim ciljem na umu kupuje vreme, pravno produžavajući a hladeći tu kosovsku mantru, upitali smo i uglednog advokata Srđu Popovića.
“Time postižu da na unutrašnjem planu održavaju tu tenziju, da hlade tu frustraciju nad Kosovom jer je ono jedina hrana preostalom srpskom nacionalizmu. Kad bi se Kosovo jednom za svagda skinulo s dnevnog reda, taj nacionalizam više nikakvu temu ne bi imao. Treba, dakle, da se ta tema održava. Drugim rečima, ova vlast teži da privuče što veći broj ljudi, a zna da je polovina Srbije ogrezla u ideologiji i politici nacionalizma. Hoće, dakle, i njih da privuku na svoju stranu, jer, eto, ona, ta vlast, se boji za Kosovo”.
I predsednik Srbije Boris Tadić rekao je za Radio Slobodna Evropa da se nada da će odluka Suda biti povoljna po Srbiju.
„Sačekajmo odluku sa dobrim uverenjem da će biti pozitivna po Srbiju”, rekao je on.
Prvaci vlade u Beogradu svakako znaju da Međunarodni sud pravde u pogledu legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova neće doneti nikakvu pravno obavezujuću odluku. Kao i većina građana Srbije, o tome su informisani.
Mediji su povodom početka rasprave o ovom pitanju uveliko prenosili mišljenja pravnika, kako domaćih tako i stranih, da će mišljenje suda u Hagu najverovatnije biti amorfno, višeznačno.
U tom kontekstu je i stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević izjavio da u postupku pred Međunarodnim sudom pravde neće biti pobednika u uobičajenom smislu reči, pošto će sud izneti savetodavno mišljenje, a ne presudu.
On je ocenio da neki državni organi očekuju više nego što Međunarodni sud pravde hoće da kaže u svom zaključku o nezavisnosti Kosova.
„Očekuju da će proglašenje nezavisnog Kosova biti oglašeno kao protivno međunarodnom pravu i uz to očekuju da će državama koje su priznale tu nezavisnost Sud „narediti“ da to priznanje povuku“, kaže Dimitrijević.
ODRŽAVANJE TENZIJE
Otkuda, dakle, zvaničnom Beogradu uverenje da će odluka Suda otvoriti vrata za ponovne pregovore o statusu Kosova?
Je li ovde reč o istinskoj veri ili bar želji srpskih vlasti da joj se omogući da, makar u nekom fleksibilnijem aranžmanu, povrati Kosovo ili bar njegov deo ili se radi o prigodnom političkom spinu za domaću upotrebu?
Marko Papić, analitičar STRATFORA - američke agencije za strateška istraživanja - kaže za Radio Slobodna Evropa da tvrdnja srpske vlade da povoljno mišljenje Međunarodnog suda pravde po Srbiju koje će ponovo otvoriti pitanje statusa Kosova nije jeftin dnevnopolitički ili marketinški spin već nešto na šta je vlast Srbije prinuđena s obzirom na to da još uvek veliki deo biračkog tela misli u nacionalističkom ključu.
“Nije čak u pitanju ni to da ova vlada pokušava tom taktikom da uzme nacionalističke glasove koliko da se odbrani prilažući dokaze da je nešto već uradila na temi Kosova i da i dalje na njoj radi. Dakle, mora se legitimisati – pokazati da nešto po tom pitanju zaista čini“, smatra Papić.
Sagovornik Radija Slobodna Evropa naglašava da će svaka srpska vlada, bez obzira na to da li je nacionalistička ili proevropska, i dalje morati da pruža dokaze da nešto radi po pitanju Kosova, ali dodaje:
“Biće, međutim, zbog aktuelne geopolitičke realnosti i aktuelnih okolnosti, primoravana da po tom pitanju sve manje radi, pošto Kosovo nije nezavisno zato što je pobedilo Srbiju; ono je nezavisno zato što je bilo podržano od strane najjačih svetskih sila, a to se neće promeniti”.
U ime čega Beograd nudi priču o ponovnim statusnim pregovorima o Kosovu u koju niko ne veruje? S kojim ciljem na umu kupuje vreme, pravno produžavajući a hladeći tu kosovsku mantru, upitali smo i uglednog advokata Srđu Popovića.
“Time postižu da na unutrašnjem planu održavaju tu tenziju, da hlade tu frustraciju nad Kosovom jer je ono jedina hrana preostalom srpskom nacionalizmu. Kad bi se Kosovo jednom za svagda skinulo s dnevnog reda, taj nacionalizam više nikakvu temu ne bi imao. Treba, dakle, da se ta tema održava. Drugim rečima, ova vlast teži da privuče što veći broj ljudi, a zna da je polovina Srbije ogrezla u ideologiji i politici nacionalizma. Hoće, dakle, i njih da privuku na svoju stranu, jer, eto, ona, ta vlast, se boji za Kosovo”.