Četvrtog dana rasprave o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, najpre je nastupila delegacija Bolivije koja smatra da je pomenutom Deklaracijom prekršeno međunarodno pravo jer je narušen teritorijalni integritet Srbije.
Ambasador Roberto Kalzadila Sarminento ističe da narod Kosova nije imao pravo na secesiju, budući da, po medjunarodnim propisima, to pravo uživaju isključivo bivše kolonije ili entiteti koji su
bili pod stranom okupacijom.
"Kosovo nije bilo kolonija, niti je bilo pod stranom okupacijom", podvukao je Sarmiento.
On smatra da Kosovo nije imalo prema Rezoluciji UN 1244 da proglasi nezavisnost.
Ovaj dokument je garantovao teritorijalni integritet Srbije i predviđao suštinsku autonomju Kosova, smatra Sarmento.
"Kosovo je sastavni deo Srbije...Bolivija smatra da država Republika Kosovo ne postoji. Jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne može da promeni međunarodni režim uspostavljen rezolucijom SBUN, niti da odluč ishod pregovora", rekao je ambasador Sarmiento.
Delegacija Brazila ističe da će ova rasprava i odluka Međunarodnog suda pravde biti od dalekosežnog značaja kada je reč o odgovornosti država u poštovanju međunarodnog prava što je ključno za stabilnost u svetu.
STABILNOST BALKANA
Ambasador Žoze Denot Mederios je istakao da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova "zanemaruje" ne samo autoritet Saveta bezbednosti UN, nego i princip zaštite teritorijalnog integriteta država.
“Prema Rezoluciji 1244, Kosovo je imalo obezbeđenu autonomiju prava. Prema tome, nije bilo osnova za njegovo otcepljenje i narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije”, rekao je Mederios.
Mederios dodaje da je Rezolucija predviđala specijalni status dok se ne postigne rešenje, ali saglasnošću svih strana. Pošto sporazum nije bio postignut, o kosovskom sporu mogao je odlučivati jedino Savet bezbednosti UN, kazao je zastupnik Brazila.
On ističe da pregovarački process i protivljenje Srbije predloženom rešenju ne mogu biti odgovor za secesiju Kosova.
Mederios naglašava da je međunarodnim odnosima i pravu potrebna sigurnost a proglašenje nezavisnosti Kosova to je narušeno.
Delegacija Bugarske je istakla da je priznanjem Kosova želela da dorpinese stabilnosti Zapadnog Balkana.
EVROPSKO ALI I SVETSKO PITANJE
Ambasador Zlatko Dimitrov je kazao da bi produženje status kvo bilo neodrživo i skopčano sa mnogim rizicima. Stoga je odbacio tvrdnje da je međunarodni posrednik Marti Ahtisari bio pritrasan. Po njegovom mišljenju, Kosovo je specifičan slučaj imajući u vidu nasilan raspad bivše Jugoslavije, drastično kršenje ljudskih prava Albanaca kao i angažman međunarodne zajednice u cilju pronalaženja rešenja.
Po njegovom mišljenju, jedan od elemenata posebnosti kosovskog slučaja jeste i njegova direktna zastupljenost u jugoslovenskkoj federaciji prema Ustavu iz 1974.
Dimitrov smatra da međunarodno pravo ne zabranjuje niti omogućava secesiju, već je to pitanje činjeničnog stanja, tačnije postojanja efikasne vlade, stanovništva i teritorije kao i priznanja od drugih država.
Delegacija Bolivije je istakla da iako je ovo evropsko pitanje, ono može imati posledice i na ostatak sveta, uključujući i Afriku.
Pravni zastupnik Žan Despremont smatra da se od suda ne traži odgovor na pitanje da li je legalan process koji je vodio nezavisnosti Kosova ili njegovo priznanje od drugih država, već sam čin proglašenja.
Po njegovom mišljenju. Deklaracija o nezavisnosti je čin a ne međunarodni akt jer međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije.
Rasprava se nastavlja u ponedeljak izlaganjem argumenata Kine, Kipra, Hrvatske i Danske.
Ambasador Roberto Kalzadila Sarminento ističe da narod Kosova nije imao pravo na secesiju, budući da, po medjunarodnim propisima, to pravo uživaju isključivo bivše kolonije ili entiteti koji su
bili pod stranom okupacijom.
"Kosovo nije bilo kolonija, niti je bilo pod stranom okupacijom", podvukao je Sarmiento.
On smatra da Kosovo nije imalo prema Rezoluciji UN 1244 da proglasi nezavisnost.
Ovaj dokument je garantovao teritorijalni integritet Srbije i predviđao suštinsku autonomju Kosova, smatra Sarmento.
"Kosovo je sastavni deo Srbije...Bolivija smatra da država Republika Kosovo ne postoji. Jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne može da promeni međunarodni režim uspostavljen rezolucijom SBUN, niti da odluč ishod pregovora", rekao je ambasador Sarmiento.
Delegacija Brazila ističe da će ova rasprava i odluka Međunarodnog suda pravde biti od dalekosežnog značaja kada je reč o odgovornosti država u poštovanju međunarodnog prava što je ključno za stabilnost u svetu.
STABILNOST BALKANA
Ambasador Žoze Denot Mederios je istakao da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova "zanemaruje" ne samo autoritet Saveta bezbednosti UN, nego i princip zaštite teritorijalnog integriteta država.
“Prema Rezoluciji 1244, Kosovo je imalo obezbeđenu autonomiju prava. Prema tome, nije bilo osnova za njegovo otcepljenje i narušavanje teritorijalnog integriteta Srbije”, rekao je Mederios.
Mederios dodaje da je Rezolucija predviđala specijalni status dok se ne postigne rešenje, ali saglasnošću svih strana. Pošto sporazum nije bio postignut, o kosovskom sporu mogao je odlučivati jedino Savet bezbednosti UN, kazao je zastupnik Brazila.
On ističe da pregovarački process i protivljenje Srbije predloženom rešenju ne mogu biti odgovor za secesiju Kosova.
Mederios naglašava da je međunarodnim odnosima i pravu potrebna sigurnost a proglašenje nezavisnosti Kosova to je narušeno.
Delegacija Bugarske je istakla da je priznanjem Kosova želela da dorpinese stabilnosti Zapadnog Balkana.
EVROPSKO ALI I SVETSKO PITANJE
Ambasador Zlatko Dimitrov je kazao da bi produženje status kvo bilo neodrživo i skopčano sa mnogim rizicima. Stoga je odbacio tvrdnje da je međunarodni posrednik Marti Ahtisari bio pritrasan. Po njegovom mišljenju, Kosovo je specifičan slučaj imajući u vidu nasilan raspad bivše Jugoslavije, drastično kršenje ljudskih prava Albanaca kao i angažman međunarodne zajednice u cilju pronalaženja rešenja.
Po njegovom mišljenju, jedan od elemenata posebnosti kosovskog slučaja jeste i njegova direktna zastupljenost u jugoslovenskkoj federaciji prema Ustavu iz 1974.
Dimitrov smatra da međunarodno pravo ne zabranjuje niti omogućava secesiju, već je to pitanje činjeničnog stanja, tačnije postojanja efikasne vlade, stanovništva i teritorije kao i priznanja od drugih država.
Delegacija Bolivije je istakla da iako je ovo evropsko pitanje, ono može imati posledice i na ostatak sveta, uključujući i Afriku.
Pravni zastupnik Žan Despremont smatra da se od suda ne traži odgovor na pitanje da li je legalan process koji je vodio nezavisnosti Kosova ili njegovo priznanje od drugih država, već sam čin proglašenja.
Po njegovom mišljenju. Deklaracija o nezavisnosti je čin a ne međunarodni akt jer međunarodno pravo ne reguliše pitanja secesije.
Rasprava se nastavlja u ponedeljak izlaganjem argumenata Kine, Kipra, Hrvatske i Danske.