Moj prvi bliski kontakt s Hadidžom Ismailovom desio se 2009. godine. U to vrijeme bila je šefica biroa Radija Slobodna Evropa u Bakuu i pomogla je našem Balkanskom servisu da nađe bh. radnike koju su bili ostavljeni bez plata i pasoša u Azerbejdžanu. Njeno znanje, energija i novinarska strast ostavili su snažan utiska na mene.
Godine 2014. rado je pristala da u Beogradu drži kratku obuku za novinare koji se bave istraživačkim novinarstvom. Iskustvo koje je stekla s entuzijazmom je dijelila s drugima, a zanat je naučila u najtežim mogućim uslovima. Režim Ilhama Alijeva je na razne načine pokušavao da zaustavi Hadidžu, ali ucjene i pritisci je nisu obeshrabrili. Čak ni onda kada je služba sigurnosti montirala kameru u njenu spavaću sobu i ponudila medijima da objave inserte iz njenog privatnog života.
Dobitnicu nagrade za hrabrost američke fondacije International Women Media (IWMF) 2014. godine policija u Bakuu privodi i optužuje za “destruktivan stav prema poznatim ličnostima iz azerbejdžanskog društva”. U medjuvremenu je zabranjen rad biroa Radija Slobodna Evropa u glavnom gradu Azerbejdžana, a svi zaposleni su prošli kroz torturu policijskog saslušanja.
U petak, 6.marta 2015. Hadidži je produžen istražni zatvor za dva mjeseca.
Jedina osoba koja je s njom kontaktirala je njen advokat Jalčin Imanov. Na pitanje kada je posljednji put vidio Hadidžu, odgovara:
“U posljednjoj sedmici februara, u zatvoru. Razgovarali smo detaljno o sadržaju optužbe i o tome u kom pravcu ide cijeli slučaj.
Hadidža je uhapšena pod optužbom da je zbog njenog pisanja jedna osoba 'pokušala da izvrši samoubistvo'. Ove godine, 13. februara, optužnica je proširena i tužilac je dodao još četiri tačke, od kojih svaka predstavlja teška krivična djela. Moj utisak je da bez obzira na okolnosti, kod Hadidže nema promjene u ponašanju. Ona se odlično drži i možda je čak jača nego ranije.
Kao pravnik mogu potvrditi da ove najnovije optužbe potvrdjuju neosnovanost cijelog slučaja. Nakon posljednjeg saslušanja u poruci je napisala da 'ove optužbe vrijeđaju inteligenciju'”.
Hadidža Ismailova
RSE: Šta nam možete reći o uslovima u zatvoru?
Imanov: Zgrada pritvora je napravljena po evropskim standardima. Hadidža nema prigovora na uslove u samom zatvoru, ali je problem način na koji se postupa prema njoj. Više od tri mjeseca nije vidjela nikoga od članova porodice.To je povreda zakona koji važe u Azerbejdžanu, ali i medjunarodnih konvencija koje je naša država potpisala. Hadidži je ograničena i komunikacija s advokatima. Sve se odvija pod strogim nadzorom i jako je teško u tim uslovima koncipirati odbranu.
RSE: Da li je Hadidža u samici?
Imanov: Nije u samici. Ranije je bila sa još pet osoba u istoj ćeliji. Neki su prebačeni u druge zatvore tako da su sada tu ukupno četiri osobe.
RSE: Šta bi na temelju optužnice mogla biti presuda u ovom slučaju?
Imanov: Optužnica ima pet tačaka i za one za koje je već proglašena krivom, zatražena je novčana kazna. Od preostalih navoda najgora je optužnica za “izdaju”, a po tom osnovu može joj se izreći kazna od osam do 12 godina zatvora.
RSE: Osim sa vama, da li bar telefonom može komunicirati?
Imanov: Dozvoljeno joj je telefoniranje dva puta sedmično u trajanju od po 15 minuta.
Uputili smo i pismeni i usmeni zahtjev da se Hadidži odobri susret s porodicom, ali niti smo dobili odgovor niti obrazloženje zašto je kontakt s porodicom nemoguć.
Prema azerbejdžanskom zakonu direktor pritvorske jedinice odlučuje o posjetama rodbine, ali on se do danas nije oglasio. To ćemo pitanje postaviti i pred sudom
Na pitanje kada očekuje naredno pojavljivanje pred sudom, Imanov odgovara: “Trenutno je u toku istraga koja predugo traje, rok je sada produžen za dva mjeseca, pa ne znamo kada je naredno saslušanje. Tu informaciju ima samo tužilac. Inače, trenutno finaliziramo žalbu koju podnosimo Evropskom sudu za ljudska prava zbog hapšenja Hadidže.”
Trenutno je u zatvoru u Bakuu više od 10 novinara, medju kojima su i poznati blogeri koji su optuženi za kriminalne aktivnosti i već osudjeni. Hadidža Ismailova je kolegama na Radiju Slobodna Evropa poslala poruku da novinari moraju stvarati realnost u kojoj nije potrebna hrabrost da bi se rekla istina.