Piše: Lela Kenčulia
Postupci gruzijskog premijera Iraklija Garibašvilija u vezi s otkazanom LGBT paradom ponosa i napadima mase na novinare koji su izveštavali s nje izazvali su javne proteste i pozive na njegovu ostavku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Koprena nasilja dodatno je prekrila Tbilisi ove nedelje, dok su ožalošćeni odavali počast 36-godišnjem televizijskom kamermanu Leksu Laškaravi koji je preminuo nekoliko dana pošto je zadobio povrede glave, kada ga je ophrlila masa protivnika prava LGBT zajednice pošto su organizatori otkazali događaj 5. jula usled pretnji nasiljem desničarskih grupa.
To nasilje je još jedno uznemirujuće poglavlje u dugotrajnom sporu gruzijskih aktivista koji traže javno priznanje teške situacije seksualnih i drugih manjina suočenih sa tvrdim otporom verskih i drugih ultrakonzervativnih elemenata.
Debata je poprimila dodatan značaj s upozorenjima na opasnu "diktaturu većine" koje mogu imati dugoročne implikacije po ovu kavkasku zemlju s oko 11 miliona stanovnika.
Kritičari u Gruziji i izvan te zemlje postavili su pitanja o propustima vlasti u Tbilisiju da obezbede planirano mirno okupljanje LGBT aktivista i Garibašvilijevoj sugestiji da je posao vlade da se "pokori" preovlađujućem stavu javnosti nauštrb manjinskih prava.
Neki od tih kritičara, poput Sjedinjenih Američkih Država, tvrde da je u opasnosti "kredibilitet demokratije u Gruziji".
To postaje i test političkog rukovodstva u zemlji gde se odigrala jedna od prvih prodemokratskih revolucija u bivšem Sovjetskom Savezu, koja je ostvarila velike ekonomske i institucionalne reforme pre nego što su kratak rat sa susednom Rusijom i političke svađe nanele ozbiljne udarce težnji Tbilisija za veću integraciju sa Zapadom.
Takođe je podriven impuls koji je došao iz sporazuma uz posredovanje Evropske unije kojim je ponovo počeo da radi gruzijski parlament posle sedmomesečnog bojkota opozicije.
"Gruzija nije bila na tako opasnoj raskrsnici poslednjih 30 godina", rekao je Giorgi Mšvenieradze, pravnik i kodirektor Nacionalnog instituta za ljudska prava, dela Slobodnog univerziteta u Tbilisiju.
Ustavna kriza?
Posle pojave vesti da je snimatelj TV Pirveli Lekso Laškarava 11. jula pronađen mrtav u svom domu u Tbilisiju, Garibašvili je osudio nasilje, ali nastavio da insistira da gej prajd nije trebalo da se planira.
Pre sednice parlamenta 12. jula koju su prekinuli gnevni novinari i opozicioni poslanici, Garibašvili je ponovio svoju poruku od pre nedelju dana, kada je rekao da smatra da nije razborito održavati paradu ponosa u glavnom gradu Gruzije. Ali je ovaj put otišao još dalje.
"Kada se 95 odsto naše populacije protivi propagandnoj paradi na demonstrativan način, prijatelji, svi ćemo se tome pokoriti", rekao je Garibašvili.
"To je mišljenje velike većine našeg stanovništva i mi ćemo se, kao vlada koju je narod izabrao, tome pokoriti", rekao je i dodao, "neće manjina uvek da odlučuje o sudbini većine."
Premijer Gruzije Irakli Garibašvili.
Gruzijska zaštitnica prava građana Nino Lomdžaria odgovorila je pre sastanka s predsednicom Salome Zurabišvili 12. jula rekavši da je Garibašvili izgleda "proglasio diktaturu većine".
"U demokratskom društvu su zaštićena prava svih ljudi; većina ne odlučuje da li će prava manjine biti zaštićena ili ne", dodala je ona.
Takođe je upozorila na naznake da, posle smrti Laškarave, "državne vlasti ne pokušavaju da objektivno istraže zločin – da kazne organizatore i počinioce (nasilja) – već diskredituju pretučenog, mrtvog novinara".
Nezavisni pravnici izrazili su sličnu konsternaciju zbog premijerove odbrane nedelovanja pred pretnjama manjinama.
"Danas je, nažalost, premijer najavio da odbacuje ustavni poredak koji postoji u Gruziji i namerava da uvede novu vrstu vlade, gde ljudi više ne uživaju osnovna prava i slobode zagarantovane ustavom", rekao je za RSE Mšvenieradze. "Premijer nam je rekao da manjina u ovoj zemlji mora biti potčinjena volji vlade i nasilnih grupa".
Predsednik Gruzijskog udruženja mladih pravnika Nika Simonišvili ocenio je da su Garibašvilijeve izjave "opasne" i da predstavljaju "naznake diktature".
Posle nasilja su desetine ljudi optužile Garibašvilija da briše ili blokira kritične komentara na svojoj Fejsbuk (Facebook) stranici kršeći slobodu govora.
"To stvara iluziju da nema kritike na njegov račun", rekla je za RSE Ana Abašidze, pravnica iz NVO Partnerstvo za ljudska prava.
Ona misli da se uklanjanje takvih komentara, kada to radi javni zvaničnik, može smatrati neopravdanim ograničavanjem ustavnog prava Gruzijaca na slobodu izražavanja.
"Čak su i opsceni komentari zaštićeni (pravom) na slobodu izražavanja ako imaju politički sadržaj", rekla je Abašidze. "Ovog puta su sve kritike upućene premijeru apsolutno političke i, prema tome, zaštićene slobodom izražavanja".
Poslednjih godina nekoliko ljudi je pokrenulo pravne postupke tvrdeći da im je država pogazila prava sprečavajući ih da posećuju ili komentarišu Fejsbuk stranice članova partije Gruzijski san na višim javnim funkcijama. Nijedan od tih slučajeva nije završio presudama ili nekim presedanom – u dva slučaja, jer su blokade pristupa uklonjene neposredno pre suđenja.
Opozicija ovde, onde, svuda...
Hiljade ljudi protestovale su 6. jula u Tbilisiju da bi osudile pretnje LGBT zajednici i nasilje nad novinarima.
Ovog puta policija je na odstojanju držala kontrademonstrante dok protest nije završen.
Posle je održano još mirnih demonstracija.
Novinari i opozicioni poslanici opozicije prekinuli su zasedanje parlamenta 12. jula u znak protesta zbog smrti Laškarave.
Četiri nezavisna televizijska kanala, uključujući Pirveli, 14. jula su puna 24 sata imala crne ekrane s imenima novinara povređenih nedelju dana ranije i zahtevima za pravdu.
Garibašvili je, međutim, uglavnom odgovarao predstavljajući organizatore LGBT prajda i vladine kritičare kao oruđe Ujedinjenog nacionalnog pokreta (ENM) ili drugih opozicionih elemenata.
On je rekao da Pirveli i još dve TV stanice "direktno" kontroliše osnivač ENM-a i bivši predsednik Mihail Sakašvili "ukradenim finansijama". Zato njihova agenda odražava programe "revanšističke radikalne snage", rekao je on, misleći na ENM i njegovog bivšeg lidera.
Garibašvili je rekao i da Šame – jedna od grupa koja je organizovala prekinuti LGBT prajd – "potpuno kontrolišu Sakašvilijeve organizacije".
Takođe je sugerisao da iza nasilja možda stoje opozicioni "provokatori".
Premijer je rekao da istražitelji "rade na nekoliko verzija" događaja 5. jula, uključujući onu u kojoj "revanšistička radikalna snaga takođe stoji iza ovih provokatora".
Krajnje desničarska gruzijska grupa Alt-Info, koja je dobila nacionalnu dozvolu za emitovanje, iako je na Fejsbuku zabranjena zbog homofobičnog i ksenofobičnog sadržaja, ponovila je te i druge optužbe da opozicija stoji iza nasilja i protesta koji su usledili.
Zura Maharadze, jedan od osnivača Alt-Infa, opisao je to kao "emotivni talas" koji ima za cilj ponavljanje nemira iz junu 2019. kada su demonstranti pokušali da upadnu u parlament pošto je gostujući ruski poslanik prikazan kako se obraća drugim poslanicima iz pravoslavnih zemalja sedeći u stolici predsednika parlamenta. Stotine ljudi je povređeno u tim nemirima, uključujući dve osobe koje su izgubile oko kada je policija bacala suzavac i pucala gumenim mecima.
"To će biti pokušaj da se ispred parlamenta okupi kritična masa i da rade ono što već toliko dugo rade… izvodeći revoluciju koristeći kartu svetih žrtava", rekao je Maharadze.
Ko uopšte broji?
Desničarske nacionalističke grupe u prošlosti čvrsto su se protivile LGBT događajima i svakoj odbrani LGBT prava, uprkos antidiskriminacionim zakonima i zakonima o mržnji koji su jedni od najsnažnijih u regionu.
Grupa Tbilisi prajd koja je pomogla u organizaciji događaja krivi vladu, Pravoslavnu patrijaršiju i "radikalne grupe mržnje" za "organizovano nasilje" 5. jula "na osnovama homofobije".
Istaknuti sveštenici Gruzijske pravoslavne crkve govorili su protiv događaja, a sveštenici su bili i među anti-LGBT kontrademonstrantima, kao što su bili i na ranijim događajima protiv poziva na toleranciju prema seksualnim manjinama.
Portparol Gruzijske pravoslavne crkve izdao je saopštenje u kojem se navodi da "Patrijaršija nije odgovorna za ono što se dogodilo" i obećava da će pojedini sveštenici odgovarati za nezakonito ponašanje.
Predsednik Gruzijskog udruženja mladih pravnika Simonišvili rekao je da Garibašvili "manipuliše brojevima" kada sugeriše da 95 odsto Gruzijaca ne odobrava LGBT događaj.
"Ko je to izbrojao? Taj broj nema veze sa stvarnošću", rekao je Simonišvili, dodajući da je "premijer pokazao da pitanje procenjuje kvantitativno, a ne kvalitativno... (i) da mu je važno koliko ljudi će odbaciti ovo ili ono pitanje, a ne kako je to pitanje uređeno ustavom".
Organizator Tbilisi prajda u saopštenju je naveo da "dve suprotstavljene strane o kojima je Garibašvili govorio ne postoje".
"Kada država izjednačava mirni građanski protest s radikalnim grupama mržnje koje ugrožavaju bezbednost, zdravlje i živote ljudi, to je znak disfunkcionalnosti", dodaje se u saopštenju.
Zaustavljanje momentuma u parlamentu
Garibašvili, koji je dugogodišnji saradnik milijardera i osnivača Gruzijskog sna Bidzine Ivanišvilija, u februaru se vratio na mesto premijera kako bi zaustavio unutarpartijsku krizu oko vladavine prava.
On je zamenio drugog člana Gruzijskog sna, Georgija Gaharija, koji je podneo ostavku posle hapšenja lidera ENM-a Nike Melije pod ispolitizovanim okolnostima u slučaju koji je "duboko zabrinuo" saveznike Tbilisija, uključujući SAD.
U to vreme, zemlja je već bila u "političkom ćorsokaku" posle delimično bojkotovanih izbora na kojima je pobedio Gruzijski san, zbog kojih je bilo potrebno posredovanje EU za dogovor kojim bi parlament profunkcionisao.
Najavljujući sporazum o kohabitaciji u zajedničkoj izjavi s predsednicom Zurabišviliji u aprilu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) rekao je da je to "polazna tačka" da gruzijski politički establišment "radi na konsolidovanju demokratije u Gruziji i vođenju Gruzije prema njenoj evroatlantskoj budućnosti". U saopštenju se navodi da je potrebno da se "izbegne svaki oblik destabilizacije".
Sada, samo tri meseca kasnije, čini se da je politički pejzaž gotovo podjednako zabrinjavajući kao rezultat dugotrajnih tenzija i gneva zbog nasilja protiv LGBT-a.
Zapadne vlade izrazile su šok zbog nedostatka zaštite manjinskih grupa i novinara.
Vodeće opozicione stranke u Gruziji zahtevaju ostavku Garibašvilija i 12. jula su nagovestile da nameravaju da pokrenu glasanje o nepoverenju njegovoj vladi.
Međutim, matematika u parlamentu – gde Gruzijski san ima 84 od 150 mesta – otežava takav predlog bez masovnih prebega.
Direktor Gruzijskog instituta za politiku Korneli Kakačia ove nedelje je pozvao nadležne zvaničnike da preuzmu odgovornost za svoje greške.
"U takvoj krizi, u normalnoj zemlji, premijer, ministar unutrašnjih poslova i šef gradske policije podneli bi ostavke po svim scenarijima", rekao je za RSE Kakačia.
On je rekao da njegovi razgovori s ljudima u inostranstvu sugerišu da se međunarodni "ton prema Gruziji značajno promenio" kao rezultat nasilja ovog meseca.
Kakačia je upozorio da "ako se situacija nastavi ovako, sve ovo može dovesti do vrlo ozbiljne građanske konfrontacije... (i) vratiti nas u 90-te".