„Osećam dobru energiju od obe strane (Srbije i Kosova, dod. aut.), ali mi predsednik (SAD, Donald) Tramp neće dozvoliti da ovo dugo radim ukoliko ne bude bilo napretka“, rekao je specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel (Richard Grenell) po dolasku u Beograd.
„Mi ne želimo da gubimo naše vreme“, dodao je Grenel na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) kada SAD očekuju da Srbija i Kosovo postignu dogovor, s obzirom da je dijalog koji se odvijao u Briselu uz posredovanje EU, faktički suspendovan već 14 meseci.
Grenel je rekao i da SAD nemaju neke posebne ideje o određenim političkim pitanjima koje bi izložili svojim sagovornicima, već da je njegova namera da „dve strane pogura jednu ka drugoj".
„Imam entuzijazam da nas povedem napred, umesto da gledamo unazad, da vidim mogu li dve strane da razgovaraju i da ostvare napredak. Da li smo spremni da prošlost ostavimo u prošlosti i da krenemo napred? Mislim da je malo vremena i zaista se nadam da će i Srbi i narod Kosova i njihove vlade iskoristiti ovu priliku", poručio je Grenel u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Grenel: Osećam dobru energiju na obe strane
"Rekao sam na Kosovu da moraju da ukinu takse, ali ću istovremeno insistirati i da Srbija prestane s kampanjom za povlačenje priznanja Kosova. To mora da se dogodi u isto vreme i, da budem iskren, mislim da će se to uskoro desiti", rekao je Grenel novinarima u Beogradu.
Grenel je izjavio i "da poslovna zajednica i Srbije i Kosova želi da se to dogodi i da obični ljudi pozivaju na to" i dodao da fokus treba da bude na razvoju ekonomije i otvaranju novih radnih mesta, a ne na političkim pitanjima.
Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey) koji je dočekao Grenela u svojoj rezidenciji u Beogradu, rekao je da se upravo vratio iz trodnevne posete jugu Srbije, gde je, kako je istakao, čuo da su kosovske takse i nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine negativno uticali na mnoge kompanije u mestima koje je posetio.
Specijalni izaslanik predsednika SAD će se sutra ujutru (petak, 24. januar) sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Grenel je rekao da se raduje što će sa Vučićem imati prilike da razgovara i o ekonomiji, otvaranju radnih mesta i pokretanju novih poslova.
"Želim da se koncentrišemo na ekonomski aspekt, da gledamo napred i da prevaziđemo politička pitanja iz prošlosti", rekao je Grenel.
Prethodno sa Kurtijem
U glavni grad Srbije Grenel je stigao iz Prištine gde je danas zatražio je od lidera pokreta Samoopredeljenje, Albina Kurtija (Albin Kurti), inače mandatara za formiranje nove vlade Kosova, ukidanje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH.
To bi, kako je dodao, trebalo da se desi istovremeno sa prekidom kampanje Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.
Grenel je kazao da će ukidanje takse zatražiti od svakog političkog lidera na Kosovu.
"Ukoliko želimo da krenemo napred sa ekonomskim razvojem, veoma je važno ukidanje takse od 100 odsto. To je nešto što treba da se desi istovremeno sa ukidanjem kampanje povlačenja priznanja nezavisnosti od strane Srbiji. Obe ove stvari treba da se dese, kako bi preduzeća napredovala, kako bi otvorili nova radna mesta za mlade ljude. Preneću istu poruku i u Beogradu", izjavio je Grenel nakon sastanka sa Albinom Kurtijem.
Vaš browser nepodržava HTML5
Grenel o američkim očekivanjima od Kosova i Srbije
On je dodao da formiranje nove vlade Kosova nije njegovo pitanje i da to posmatra sa strane.
"Rekao sam g. Kurtiju da su države kao Velika Britanija i Nemačka imale složene koalicijske borbe za formiranje vlade. Mi posmatramo, ohrabujemo ih da se vode vladavinom zakona kao i svi ostali, i da shvate da se to dešava i u drugim zemljama", kazao je Grenel.
Kurti je na Tviteru napisao kako je sa Grenelom, na sastanku na kojem su bili i predsednik Skupštine Kosova Glauk Konjufca i poslanica Samoopredeljenja u Skupštini Kosova Fitore Pacolli, razgovarao o hitnoj potrebi fokusiranja na ekonomski razvoj i otvaranje mogućnosti za zapošljavanje.
Susret sa Mustafom
Grenel se u četvrtak susreo i sa predstavnicima drugoplasirane stranke na oktobarskim izborima Demokratskim savezom Kosova (DSK).
Nakon susreta sa liderima DSK, predvođenim predsednikom stranke Isom Mustafom, izneo je istu poruku da SAD nisu zainteresovane za uključivanje u razgovore o formiranju buduće Vlade, te da je sa Mustafom "podelio viziju" brzog ukidanja kosovskih taksi i prekida srpske kampanje protiv nezavisnosti.
"To su sledeći koraci", kazao je on novinarima.
Pročitajte i ovo: Grenel u Prištini: Do sporazuma Kosova i Srbije pod Trampovim vođstvomGrenel je i prvi dan posete Kosovu, sreda, 22. januar, završio porukom o taksama. Naime, oglasio se na Tviteru, ističući da je neophodno da Priština ukine takse od 100 odsto na robu iz Srbije uvedene pre više od godinu dana.
"Moramo napraviti napredak – što uključuje i ukidanje taksi", napisao je nakon sastanka sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem (Hashim Thaci).
Najpre sa Tačijem
U u sredu uveče sastao se sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Prištini, a nakon sastanka je poručio da će biti usredsređen na ekonomski napredak.
Vaš browser nepodržava HTML5
Grenel i Tači u Prištini
Vučić i Dačić o Grenelovim izjavama
Pred sam Grenelov polazak na put za Beograd, povodom njegovih izjava u Prištini, Aleksandar Vučić je izjavio da ceni entuzijazam američkog posrednika, ali da "ne ide to lako" sa ubrzanjem razgovora između Beograda i Prištine.
"Razgovaraćemo o svemu. Besmisleno je govoriti o avio saobraćaju, a da ne možete da prevozite robu", rekao je Vučić, pominjući kosovske takse na robu iz Srbije.
Takođe, na Grenelovu izjavu o potrebi obustavljanja srpske kampanje za poništavanje nezavisnosti Kosova reagovao je ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić ocenom da je u pitanju državni projekt, te da kompenzacije ne može biti.
„Pritisak da se ukinu takse trebalo bi da bude mnogo jači na Prištinu i tu bi pomoć Sjedinjenih Država bila najkorisnija. Nikakva kompenzacija za ukidanje taksi ne može da bude sa naše strane prekidanje kampanje za povlačenje priznanja", rekao je Dačić.
Podsećamo i na to da je Grenel, u dvodnevnu posetu Kosovu i Srbiji stigao u sedmici u kojoj je uspešno posredovao u postizanju dogovora između dve strane sa nemačkom kompanijom Lufthansa o uspostavljanju avio-linije Priština-Beograd.
Pročitajte i ovo: Američki posrednici dogovorili letove između Prištine i BeogradaPrvi dogovor uz američko posredovanje
Pismo o namerama koje su Kosovo i Srbija potpisali u Berlinu u ponedeljak, 20. januara, prvi je iskorak u odnosima dve strane od kada su pregovori koji se unutar briselskog dijaloga vode od 2013. godine zapali u ćorsokak.
Dogovor o obnavljanju letova, prekinutih pre 21 godinu, pozdravio je i američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), dok je iz Evropske unije navedeno da su na toj adresi zatečeni postignutim. Evropska unija je, podsetimo, posrednik u briselskom dijalogu.
Pročitajte i ovo: Brisel 'zatečen' dogovorom o letu od Beograda do PrištineOd kada su pregovori u blokadi?
Praktično, blokirani su od decembra 2018. godine kada je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na proizvode koji se u tu državu uvoze iz Srbije i BiH.
Odluku je donela Vlada Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj), aktuelna Vlada u ostavci, kao odgovor na poteze Srbije - kampanju poništavanja priznanja nezavisnosti kao i onemogućavanje prijema Kosova u međunarodne institucije poput Interpola.
U međuvremenu, na Kosovu su 6. oktobra 2019. održani vanredni parlamentarni izbori, pošto je premijer Haradinaj podneo ostavku.
Na izborima je pobedilo Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, koje do danas nije uspelo da ostvari dogovor o formiranju nove vlade sa drugoplasiranim DSK Ise Mustafe. Ipak, predsednik Kosova Hašim Tači 18. januara dao je Kurtiju mandat za sastav nove vlade.
Kakav je stav Kurtija o taksama?
Kurti je odmah posle izbora, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kao rešenje za pitanje taksi predložio reciprocitet u odnosima sa Srbijom:
"Umesto takse od sto odsto na robu iz Srbije, uvešćemo princip reciprociteta", kazao je Kurti, dodajući objašnjenje da to znači da ono što Srbija ne dozvoljava kosovskim građanima i proizvođačima u Srbiji, toj državi neće biti dozvoljeno na Kosovu.
Pročitajte i ovo: Kurti za RSE: Šta Srbija ne dopušta Kosovu, neće ni Kosovo SrbijiPo pitanju taksi koje je takođe uvedene BiH, Kurti podvlači da Beograd i Sarajevo ne mogu isto da se tretiraju.
"Mi ćemo razmotriti sa našim ekspertima u novoj vladi sve mogućnosti da ne tretiramo isto i Sarajevo i Beograd, i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, jer ne želimo da nam u dobrim odnosima između Albanaca i Bošnjaka, između Kosova i Bosne i Hercegovine, bude prepreka Republika Srpska", objasnio je Kurti.
Kada je reč o drugom zahtevu koji je izneo Grenel, rezultati srpske kampanje za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti, proglašene 2008. godine, nisu potpuno jasni.
O kampanji povlačenja priznanja Kosova
Po poslednjim tvrdnjama Ministarstva inostranih poslova Srbije 16 država je povuklo priznanje Kosova. Poslednja, kako je saopštilo to Ministarstvo, to je učinila zapadnoafrička država Gana, 11. novembra 2019.
Ni jedna od tih država nije zvanično Kosovu potvrdila odluku o povlačenju priznanja nezavisnosti. Kosovo kao nezavisnu državu priznale su SAD, kao i 23 od ukupno 28 članica EU.
Takođe, od avgusta 2019. godine nije stavljena tačka i na tvrdnje koje iznelo Ministarstvo inostranih poslova Kosova optužujući Vladu Srbije da nudi mito u zamenu za povlačenje priznanja Kosova.
Šta preostaje Briselu?
Kakva će uloga Evropske unije biti u nastavku procesa normalizacije odnosa, koji je u četrnaestomesečnoj blokadi?
Glavni i odgovorni urednik kosovskog dnevnika 'Koha Ditore' Agron Bajrami smatra da aktuelni ekonomske mogućnosti na kojima insistira ambasador Grenel jesu pokušaji oživljavanja briselskog dijaloga, a „čiji je kontekst upropašćen političkim temama“.
On ocenjuje da je uvek bilo jasno da je američko posredovanje efektivnije u poređenju sa evropskim, te podvlači kako je zvanični Brisel sam sebe izbacio iz igre onda kada je pokrenuta tema o prekrajanju granica.
„Priča oko promene granica i sve to što se dešavalo je dovelo do toga da su skoro svi već smatrali da je Briselski dijalog mrtav, pa se sad moralo nekako oživeti i to su uradili putem dogovora o uspostavljanju leta između Prištine i Beograda. Dolazak Grenela najavljuje da će se ići na slične stvari, na više ekonomske pregovore, a što je možda i zbog toga što je taksa (od 100%) pokazala da u ekonomskom segmentu ima mnogo toga što može da se postigne, a ako to ne funkcioniše onda stvarno ne postoje nekakve šanse za normalizaciju“, navodi Bajrami.
Dijalog kojim posreduje EU je 14 meseci u blokadi: Hašim Tači, predsednik Kosova, Federika Mogerini, donedavna šefica EU diplomatije i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije - susret 3. juna 2017.
Napominje i da nova struktura vlasti na nivou Evropske unije još uvek ništa nije pokrenula po pitanju nastavka dijaloga, te da pasivnost ukazuje „da izgleda da Brisel i nije toliko zainteresovan za neku veliku, glavnu ulogu u posredovanju“.
„U međuvremenu imamo američke posrednike, Grenela i Palmera (Matthew Palmer, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan prim.red.), koji su dolazili, govorili s ljudima, opipavali puls i sve to nas navodi da zaključimo da Brisel ustvari postaje pratnja u celoj ovoj priči, a ne vodilja“, zaključio je Bajrami.
On smatra da se i politički pregovori u jednom trenutku moraju zaključiti dogovorom koji bi trebao da bude o recipročnom priznanju. Podseća međutim da je dijalog blokiran i da se ne može pokrenuti sve dok Kosovo ne dobije novu vladu.
„Iako je ambasador Grenel nekoliko puta sinoć i danas govorio da se on ne meša u stvaranje koalicija i nove vlade na Kosovu, on se sreo sa ljudima koji treba da prave tu novu vladu, kao pobednici izbora. Mislim da je to jasan signal da se formiranje nove vlade više ne može i ne sme, odugovlačiti, jer to koči i dijalog i ekonomski oporavak Kosova i ekonomski progres u celini“, kaže Bajrami.
Normalizacija odnosa Srbije i Kosova zacrtani je uslov iz Poglavlja 35 za nastavak srpskih evro integracije koje je otvoreno sve vreme trajanja pregovara. Na drugoj stani Kosovo bez normalizacije odnosa ne može ostavariti viznu liberlizaciju za šengenski prostor.