Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu naložila je 24. maja predsedniku najvišeg privrednog suda, Suda za poravnanja, Joanisu Sarmasu da formira prelaznu vladu koja će organizovati nove izbore do kraja juna.
Tri dana posle parlamentarnih izbora u Grčkoj, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, Sakelaropulu je rekla da je rešenje formiranje prelazne vlade, u skladu sa Ustavom, prenosi AFP.
"Velika je čast, ustavna obaveza i moja dužnost kao građanina da prihvatim ovu odgovornost", kazao je 66-godišnji Sarmas koji će uskoro formirati vladu.
Na izborima održanim 21. maja, konzervativna Nova demokratija premijera Kirijakosa Micotakisa osvojila je 40,8 odsto glasova, drugo mesto sa 20,1 odsto zauzela je levičarska Siriza Aleksisa Ciprasa, a treće socijaldemokratska koalicija predvođena strankom Pasok, sa 11,5 odsto glasova.
Pročitajte i ovo: Neočekivano ubedljiva pobeda grčkog desnog centraNijedna od tri vodeće stranke nije bila spremna na koalicionu vladu.
Micotakis u ponedeljak nije prihvatio mandat za formiranje vlade jer će na novim izborima, koje je najavio za 25. jun, imati znatno veće izglede da osvoji apsolutnu većinu nego na prošlonedeljnim kada je njegova partija osvojila 146 od 300 mesta u parlamentu.
Izbori su u nedelju održani po zakonu, po proporcionalnom modelu, kojeg je uvela prethodna vlst levčiarske SIRIZE, koji ne nagrađuje prvoplasiranu stranku i time joj otežava da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Međutim, na narednim izborima važiće u međuvremenu vraćeni, a izmenjen prethodni zakon koji po većinskom modelu ;najjačoj stranci omogućava da dobije dodatne, bonus mandate, što joj znatno olakšava put do osvajanja parlamentarne većine.
Pročitajte i ovo: Micotakisova stranka dobila grčke izbore, ali ne može sama formirati VladuPad kupovne moći i teškoće sastavljanja kraja s krajem ostaju glavna briga stanovništva koje je podnelo bolne mere štednje u poslednjih deset godina, te su ovo prvi izbori otkako se Grčka oslobodiila "nadzora" poverilaca koji su joj obezbedili izlazak iz teške finansijske krize.
Ta zemlja i dalje ima veliki javni dug od više od 170 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Inflacija je prošle godine bila gotovo deset odsto, što je dodatno pogoršalo teškoće stanovništva.
Micotakis je izbore raspisao mesec dana posle železničke nesreće koja je pokazala duboke manjkavosti državnog sistema. Vladu je pogodio i skandal prisluškivanja novinara i istaknutih političara špijunskim softverom na njihovim telefonima.