Skupština Vojvodine dvotrećinskom većinom usvojila je odluku o upotrebi takozvanih tradicionalnih simbola Vojvodine. Tradicionalna srpska trobojka i grb Vojvodine iz 1848. godine uskoro će biti istaknuti uz već postojeće simbole Pokrajine. Skupštinska većina predvođena Srpskom naprednom strankom (SNS) kaže da je ovo samo poštovanje Statuta Vojvodine koji je propisao uvođenje dodatnih simbola, dok deo opozicije smatra da je reč o ideološkom pitanju.
Vojvodina je dobila je dodatne simbole. Pored postojećih, sada Vojvodina ima i tradicionalne simbole. To su grb Vojvodine iz vremena srpskog vojvodstva iz 1848. godine kada je Vojvodina bila deo Austrougarske monarhije, kao i srpska trobojka.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović tvrdi da to što je ova tema među prvima na dnevnom redu nakon što je Srpska napredna stranka na prethodnim izborima dobila većinu, nema ideološku pozadinu, već je reč o poštovanju Statuta Vojvodine.
"Današnja odluka je samo forma koja treba da usmeri na način korišćenja simbola u svakodnevnoj praksi. Ništa više i ništa manje. Ono što zaista jeste neobično da će Vojvodina imati dva simbola. Bilo bi primereno da Vojvodina u budućnosti ima jedan simbol. Ali da li će se do tog jednog simbola doći, zavisi pre svega od struke, od heraldike ali i od volje svih narodnih predstavnika u pokrajinskoj Skupštini", kaže Mirović.
Za donošenje odluke o upotrebi ovih simbola neophodna je dvotrećinska većina. Podršku vladajućoj koaliciji dala je Srpska napredna stranka. Predstavnik radikala Đurađ Jakšić kaže da će ta stranaka uskoro pokrenuti i inicijativu za izmenu Statuta Pokrajine.
"Tradicionalni simboli su zapravo autentični istorijski simboli srpske Vojvodine, predstavljaju istorijsko nasleđe, utemeljeni su u heraldici. Srpska Vojvodina je oduvek imala baš ovakve simbole i Srpska radikalna stranka sa radošću i sa nestrpljenjem očekuje da se već od sutra zastava srpske Vojvodine zavijori ispred zgrade Banovine", kaže on.
Za Savez Vojvođanskih Mađara postojanje dva simbola za pokrajinu je prihvatljivo, ističe prvi čovek stranke Ištvan Pastor.
"Ako mi kao nacionalna manjina, imamo pravo da imamo nacionalne simbole, ja ne vidim zašto bi bilo ko od nas imao bilo šta protiv da se ovaj simbol utvrdi. Meni je jasno da ima ambicije za stvaranje političkih tenzija vezanih za ovo pitanje, ali ja ovo pitanje više doživljavam kao suštinsko ali u principu tehničko pitanje", navodi Pastor.
Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao i prošli put, protivila se upotrebi ovih simbola, jer prema njima oni će samo produbiti jaz između građanskog i nacionalnog koncepta Vojvodine. Šef poslaničkog kluba Lige, Branislav Bogaroški kaže:
"Sasvim je jasno da je ova odluka ideološko pitanje. Ako pričamo o tehničkim stvarima dolazimo u situaciju da mi kao Pokrajina imaćemo dva simbola u ravnopravnoj upotrebi, što ja mislim da nije zabeleženo na nivou Evrope, isto tako mislim da će ovo samo produbiti jaz između dva pogleda na Vojvodinu", ističe Branislav Bogaroški, šef poslaničkog kluba Lige.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić ističe da je stavljanje na dnevni red pitanje upotrebe tradicionalnih simbola ima važnu poruku.
"Ja ne mogu da se odupirem osećaju da se na političkoj i kulturnoj sceni Vojvodine sada se vodi borba post festum kao da je postojala neka velika bitka pa neko je osvojio neku teritoriju pa sad na svim mogućim obeležjima treba da pokaže da je ta teritorija osvojena. Meni to jako deluje vrlo daleko od zrelog političkog manira i ovo je u suštini jedan nespretan potez i mislim da neće izazvati dobre reakcije u javnosti", kaže Đurić Bosnić, te dodaje:
"Ovo kako je ovo sve izvedeno ignoriše činjenice da je Vojvodina multikulturalna i višekonfesionalna. Najgora moguća stvar koja će se desiti uz ovaj čin jeste onemogućavanje izgradnje kapaciteta savremenog vojvođanskog društva, zato što jednonacionalni simboli u Vojvodini zapravo uvek predstavljaju neki vid kulturološke i političke provokacije."
Skupština Vojvodine prošle godine nije usvojila predlog za upotrebu tradicionalnih simbola Vojvodine, uprkos prethodnom dogovoru skoro svih stranaka u parlamentu jer je tadašnji stožer većine, Demokratska stranka za vreme glasanja ostala uzdržana.