Građani Srbije i dalje kao najkorumpiranije vide političke partije, a potom slede zdravstvo i policija, dok je prosečan iznos mita oko 250 evra, a gotovo 60 odsto građana koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom sami su ponudili mito, pokazali su rezultati istraživanja koje su sproveli program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Cesid.
Posle političkih partija, zdravstva i policije po korupciji koju građani prepoznaju slede carina, administracija, a na dnu liste je vojska, ali i se i ona danas smatra korumpiranijom nego ranije, naveo je programski direktor CESID-a Marko Blagojević.
“Imamo situaciju u kojoj je najviše ljudi ustvrdilo da je mito plaćeno doktoru, postoji rast broja onih koji tvrde da su mito dali policajcu i rast, u poređenju sa prethodnim istraživanjem, u grupi onih koji tvrde da su mito dali službeniku u državnoj administraciji. Iz istraživanja u istraživanje se ponavlja istovetan nalaz da je daleko najveća grupa onih, ima ih tu preko polovine, koji tvrde da su sami ponudili mito. Da je mito traženo direktno, takvih slučajeva ima dva puta manje nego slučajeva u kojima taj odnos iniciraju građani”, preneo je Blagojević.
Fokus ovoga istraživanja je bio na zdravstvu, otuda i prisustvo ministarke zdravlja na predstavljanju rezultata Slavice Đukić Dejanović, čije su reči iznenadile pojedine učesnike, koji su verovali da će se ministarka pre pravdati.
Ona je ipak, uz opasku da je percepcija građana o korupciji u zdravstvu verovatno nešto veća od realnosti, kao punktove koji se smatraju izvorima korupcije u toj oblasti navela snabdevanje, način zapošljavanja, dopunski rad, liste čekanja. Ministarstvo je, kaže ona, u poslednjih godinu i po dana napravilo određene promene u zakonodavnoj aktivnosti.
“Poznata je priča da je svaki direktor u zdravstvenoj ustanovi imao svoju tendersku komisiju. Mi smo ocenili da su centralizovane javne nabavke, koje bi bile transparentne, način da izmenama zakonskih akata omogućimo da se na nivou Srbije za ono što je najskuplje, a to je 166 proizvoda, krenu i počnu centralizovano da snabdevaju”, rekla je ministarka.
Ona je navela da se pred Vladom nalaze izmene Zakona o evidencijama kojima se predlaže uvođenje IT sistema u pravljenje liste čekanja koje će biti jedinstvene za Srbiju.
“Što znači da će svaki pojedinac moći da ima uvid zašto je neko baš na nekom pređenom mestu”, rekla je ministarka Đukić – Dejanović.
Pomoć uzbunjivača
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković priznao je da je očekivao da će se ministarka dovesti u odbrambenu poziciju.
“Ja sam mislio da će se sve svesti na te bele kovertice, flaše viskija i čega god, bombonjere... i da nećemo govoriti o sistemskim problemima u zdravstvu. Korupcija je najteže prisutna, najtrajnije tamo gde je određena usluga neodložna ili urgentna. To su zapošljavanje i zdravstevene usluge, tu će se najteže izaći iz toga”, kaže Stojiljković.
Uspešna borba protiv korupcije, naročito u sektorima koje građani najviše pominju, moguća, je uz podršku „uzbunjivača“, uverena je Irena Vojačkova - Sollorano, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.
„Građani će primetiti da postoji borba protiv korupcije u zdravstvenom sistemu, tek onda kada više ne budu morali da daju mito“, rekla je ona.
U septembru, oktobru i novembru mesecu mito je dalo najmanje građana od 2009. godine. Više od polovine onih koji su dali mito, su to uradili sami, odnosno niko im nije tražio novac. Međutim, stagnira broj građana koji ne bi platili mito ako bi im neko tražio, ali stagnira i broj onih koji bi to prijavili.
“Najveći broj njih kaže da ne bi platio i broj takvih je manji nego što je bio ranije. Interesantan je broj onih koji tvrde da bi prijavio slučaj korupcije, jako mali je ranije bio jedan porast, u prvom istraživanju nakon promene vlasti, ali se potom taj broj vratio na jedan relativno nizak nivo onih koji bi se obratili institucijama. I to nam dosta govori i o poverenju u institucije. Novinarima bi se obratilo šest posto ljudi”, rekao je Marko Blagojević iz Cesida.
Međutim, ipak građani kao najveće probleme u Srbiji prepoznaju nezaposlenost i siromaštvo, a potom sledi korupcija.
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković podseća da je pre šest meseci rekao da se građani i građanke Srbije drže za vazduh jer sve gore žive, suočeni su sa sve većom sistemskom korupcijom a veruju da vlasti, koje su nešto promenile na tom planu od izbora 2012., još uvek će nešto uraditi.
“Posle šest meseci ta rečenica još dramatičnije zvuči. Izgleda da su rezervoari nade u ovom trenutku iscrpljeni. Mislim da smo suočeni sa situacijom koja je sada prelomna. Ili će se nešto suštinski, dubinski uraditi u borbi protiv korupcije ili ćemo se vratiti u onaj nivo nepoverenja, ciničnog odnosa prema strukturama, pre svega strukturama vlasti i šansama da se ovde može drugačije živeti, koji smo imali do 2012. godine”, zaključuje Stojiljković.
Na pitanje da li Srbija ide u pravom ili pogrešnom smeru, istraživanje urađeno u decembru, pokazalo je da je od promene vlasti 2012. porastao optimizam koji je i dalje stabilan i koji je veći u odnosu na period pre leta 2012.
Posle političkih partija, zdravstva i policije po korupciji koju građani prepoznaju slede carina, administracija, a na dnu liste je vojska, ali i se i ona danas smatra korumpiranijom nego ranije, naveo je programski direktor CESID-a Marko Blagojević.
“Imamo situaciju u kojoj je najviše ljudi ustvrdilo da je mito plaćeno doktoru, postoji rast broja onih koji tvrde da su mito dali policajcu i rast, u poređenju sa prethodnim istraživanjem, u grupi onih koji tvrde da su mito dali službeniku u državnoj administraciji. Iz istraživanja u istraživanje se ponavlja istovetan nalaz da je daleko najveća grupa onih, ima ih tu preko polovine, koji tvrde da su sami ponudili mito. Da je mito traženo direktno, takvih slučajeva ima dva puta manje nego slučajeva u kojima taj odnos iniciraju građani”, preneo je Blagojević.
Fokus ovoga istraživanja je bio na zdravstvu, otuda i prisustvo ministarke zdravlja na predstavljanju rezultata Slavice Đukić Dejanović, čije su reči iznenadile pojedine učesnike, koji su verovali da će se ministarka pre pravdati.
Ona je ipak, uz opasku da je percepcija građana o korupciji u zdravstvu verovatno nešto veća od realnosti, kao punktove koji se smatraju izvorima korupcije u toj oblasti navela snabdevanje, način zapošljavanja, dopunski rad, liste čekanja. Ministarstvo je, kaže ona, u poslednjih godinu i po dana napravilo određene promene u zakonodavnoj aktivnosti.
“Poznata je priča da je svaki direktor u zdravstvenoj ustanovi imao svoju tendersku komisiju. Mi smo ocenili da su centralizovane javne nabavke, koje bi bile transparentne, način da izmenama zakonskih akata omogućimo da se na nivou Srbije za ono što je najskuplje, a to je 166 proizvoda, krenu i počnu centralizovano da snabdevaju”, rekla je ministarka.
Ona je navela da se pred Vladom nalaze izmene Zakona o evidencijama kojima se predlaže uvođenje IT sistema u pravljenje liste čekanja koje će biti jedinstvene za Srbiju.
“Što znači da će svaki pojedinac moći da ima uvid zašto je neko baš na nekom pređenom mestu”, rekla je ministarka Đukić – Dejanović.
Pomoć uzbunjivača
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković priznao je da je očekivao da će se ministarka dovesti u odbrambenu poziciju.
“Ja sam mislio da će se sve svesti na te bele kovertice, flaše viskija i čega god, bombonjere... i da nećemo govoriti o sistemskim problemima u zdravstvu. Korupcija je najteže prisutna, najtrajnije tamo gde je određena usluga neodložna ili urgentna. To su zapošljavanje i zdravstevene usluge, tu će se najteže izaći iz toga”, kaže Stojiljković.
Uspešna borba protiv korupcije, naročito u sektorima koje građani najviše pominju, moguća, je uz podršku „uzbunjivača“, uverena je Irena Vojačkova - Sollorano, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.
„Građani će primetiti da postoji borba protiv korupcije u zdravstvenom sistemu, tek onda kada više ne budu morali da daju mito“, rekla je ona.
U septembru, oktobru i novembru mesecu mito je dalo najmanje građana od 2009. godine. Više od polovine onih koji su dali mito, su to uradili sami, odnosno niko im nije tražio novac. Međutim, stagnira broj građana koji ne bi platili mito ako bi im neko tražio, ali stagnira i broj onih koji bi to prijavili.
“Najveći broj njih kaže da ne bi platio i broj takvih je manji nego što je bio ranije. Interesantan je broj onih koji tvrde da bi prijavio slučaj korupcije, jako mali je ranije bio jedan porast, u prvom istraživanju nakon promene vlasti, ali se potom taj broj vratio na jedan relativno nizak nivo onih koji bi se obratili institucijama. I to nam dosta govori i o poverenju u institucije. Novinarima bi se obratilo šest posto ljudi”, rekao je Marko Blagojević iz Cesida.
Međutim, ipak građani kao najveće probleme u Srbiji prepoznaju nezaposlenost i siromaštvo, a potom sledi korupcija.
Član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković podseća da je pre šest meseci rekao da se građani i građanke Srbije drže za vazduh jer sve gore žive, suočeni su sa sve većom sistemskom korupcijom a veruju da vlasti, koje su nešto promenile na tom planu od izbora 2012., još uvek će nešto uraditi.
“Posle šest meseci ta rečenica još dramatičnije zvuči. Izgleda da su rezervoari nade u ovom trenutku iscrpljeni. Mislim da smo suočeni sa situacijom koja je sada prelomna. Ili će se nešto suštinski, dubinski uraditi u borbi protiv korupcije ili ćemo se vratiti u onaj nivo nepoverenja, ciničnog odnosa prema strukturama, pre svega strukturama vlasti i šansama da se ovde može drugačije živeti, koji smo imali do 2012. godine”, zaključuje Stojiljković.
Na pitanje da li Srbija ide u pravom ili pogrešnom smeru, istraživanje urađeno u decembru, pokazalo je da je od promene vlasti 2012. porastao optimizam koji je i dalje stabilan i koji je veći u odnosu na period pre leta 2012.