Nakon inicijative aktivista da, umesto tradicionalnih proslava Nove godine, gradovi i opštine u Srbiji sredstva preusmere za pomoć deci za koju je neophodno lečenje u inostranstvu, pojedini gradonačelnici odgovorili su pozitivno.
Tako su Kragujevac, Užice, Veliko Gradište, Sombor, Vladičin Han, Pirot i Zrenjanin već doneli odluke o preusmeravanju novca ranije budžetiranog za proslavu dočeka.
Kristina Urošević iz “Kreni-promeni” objasnila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ta organizacija u gradovima širom Srbije pokrenula potpisivanje peticija kojima se traži da se novac iz budžeta planiran za proslavu Nove godine utroši za lečenje dece.
Kako je navela, cilj akcije je pomoć roditeljima da obezbede sredstva za lečenje teško obolele dece.
Novac planiran za proslavu Nove godine, dodala je Urošević, već postoji u opštinskim i gradskim budžetima i izvesno je da, zbog trenutne situacije sa pandemijom, zabrane okupljanja i drugih ograničenja, neće biti utrošen na koncerte, vatromete i proslave.
“S druge strane, bilo bi potpuno nerazumno trošiti novac na bilo kakve online proslave već smo smatrali da ga treba utrošiti za lečenje dece. Tako ćemo im pružiti šansu da zajedno sa nama i oni slave neke buduće nove godine“, rekla je Urošević.
Peticije koje su trenutno organizovane u 22 grada, potpisalo je više od 97.000 građana – najviše u Beogradu 68.427, Novom Sadu 6.399, Kragujevcu 4.811, Nišu 2.334, Kruševcu 2.228, Valjevu 1.883, Kraljevu 1.308, Zrenjaninu 1.288, Pirotu 1.115.
Prema javno dostupnim podacima, Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) je tokom 2019. godine na lečenje u inostranstvo uputio 649 dece iz Srbije. Za još 50 njih sredstva za lečenje van zemlje obezbedio je fond Ministarstva zdravlja, a za 143 bolesna deteta lečenje u inostranstvu finansirale su humanitarne organizacije sredstvima prikupljenim putem donacija i SMS poruka.
'Godina koju ne treba slaviti
Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca u centralnoj Srbiji, rekao je za RSE da je Gradsko veće donelo odluku da se sredstva za doček Nove godine preusmere za lečenje bolesne dece.
Prema njegovim rečima, u ovogodišnjem budžetu nisu planirana velika sredstva za tu namenu, već samo za vatromet i eventualno obnavljanje dela novogodišnje rasvete u gradu, odnosno oko 9.000 evra.
„Smatram da ovo nije godina koju je potrebno previše slaviti. Ovo je godina borbe kada moramo da budemo jedinstveni, a deo te jedinstvenosti svakako jeste i briga o najmlađima i najugroženijima koji boluju od retkih bolesti i kojima samo tako možemo da pomognemo”, podvukao je Dašić.
On je najavio i da će za tu namenu u budžetu grada Kragujevca za narednu godinu biti odvojeno više od 45.000 evra.
„Na taj način omogućićemo adekvatno lečenje dece koja ne mogu da ostvare to pravo preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje“, rekao je gradonačelnik Kragujevca.
Pročitajte i ovo: Retke bolesti retko na dnevnom reduVeliko Gradište među prvima prihvatilo inicijativu
U opštini Veliko Gradište su još prošle godine sredstva namenjena za štampanje kalendara, rokovnika i kupovinu sitnih novogodišnjih poklona preusmerili za lečenje dece, a ove godine su među prvima prihvatili inicijativu da novac iz budžeta planiran za proslavu Nove godine potroše za lečenje dece.
Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište rekao je za RSE da su u toj opštini na istoku Srbije nastavili sa prošlogodišnjom inicijativom i preusmerili sredstva u humane svrhe.
„Situacija sa epidemijom nije povoljna i u gradu nema uobičajene praznične atmosfere. Zbog toga smo odlučili da odustanemo od javne nabavke rasvete i novogodišjih ukrasa”, objasnio je on.
Kako je istakao, Opštinsko veće je donelo odluku da oko 3.400.0 evra namenjenih za to opredeli za lečenje dece i 10. decembra.
Ove nedelje je deset porodica čijoj je deci potrebno lečenje, podeljeno po 340 evra.
“Takođe smo odlučili da ni ove godine ne štampamo kalendare i rokovnike i da sa tim sredstvima pomognemo lečenje još pet mališana sa po 40.000 dinara“, kazao je Milić.
On je istakao da lokalna samouprava na taj način nastoji da podrži napore države i humanitarnih organizacija da svoj deci obezbedi potrebno lečenje i da je vreme da se svi ponašaju racionalno u pogledu prioriteta prilikom trošenja novca.
„Kada dođe neko bolje vreme svakako bi deci trebalo pružiti novogodišnjih radosti, jer sva deca vole praznike, vatromete, poklone i nadam se da ćemo vrlo brzo ponovo s radošću dočekivati praznike onako kako smo navikli, ali i tada ne treba preterivati“, rekao je Milić.
Prema informacijama iz lokalnih samouprava u Kragujevcu i Velikom Gradištu, budžetska sredstva preusmerena za lečenje dece deliće se preko centara za socijalni rad.
Vaš browser nepodržava HTML5
Kada život zavisi od poruke
Svaka pomoć dobrodošla
Katarina Danojlović, menadžerka humanitarne fondacije „Podrži život“, koja okuplja javne ličnosti, rekla je za RSE da je svaka pomoć dobrodošla jer se još uvek mnogo dece iz Srbije leči SMS porukama i donacijama.
Ona je dodala da tu fondaciju do sada nije kontaktirala nijedna lokalna samouprava, ali da fondacija „Podrži život“ podržava sve humanitarne inicijative te vrste, navodeći da je za lečenje dece u inostranstvu značajan svaki dinar.
RFZO je za lečenje dece tokom 2019. isplatio 420 miliona dinara. Međutim, na društvenim mrežama se svakodnevno pokreću kampanje za skupljanje sredstava za lečenje dece.
Među njima je i Minja Matić iz Kragujevca, stara 14 meseci, koja boluje od retke i izuzetno teške neuromišićne bolesti – spinalne mišićne atrofije, tip 1. Za njeno lečenje u Americi potrebno je više od 2,4 miliona dolara, a prema navodima njenog oca Ivana Matića, zahvaljujući humanim ljudima konačno su stigli do cilja.
„Kada se porodica nađe u ovakvoj situaciji svaki dinar je dobrodošao i sigurno će i novac iz gradskog budžeta pomoći deci koja čekaju da se prikupe sredstva za njihovo lečenje. Mi smo se izborili da Minji omogućimo šansu za lečenje i za najskuplji lek na svetu, koji košta neverovatnih 2,4 miliona dolara“, rekao je za RSE Matić.
Pročitajte i ovo: Neobična bolest koja se javlja kod dece u vreme pandemijeVreme strepnje i nade
Matići su bez državne pomoći uspeli da obezbede 2.400.000 dolara ali su i za Minjinu majku Živku protekla četiri meseca bila izuzetno traumatična, ispunjena strepnjom i nadom.
"Nije bilo uopšte lako pogotovu u početku kada je priliv sredstava bio obeshrabrujući. Bilo je veoma traumatično jer smo se borili za tako veliki iznos ali i sa vremenom jer je Minji hitno potrebno lečenje u Americi. Primorani smo da lečimo decu uz pomoć humanitarnih fondacija i SMS poruka plemenitih ljudi i morali smo da budemo uporni", rekla je za RSE Živka Matić.
Kako bi se ubrzalo prikupljanje novca u kampanje se redovno uključuju i javne ličnosti – sportisti, glumci, voditelji, pevači i drugi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šetnjom za pomoć oboleloj deci
'Molitva' za malu Minju
Taj model primenjen je i u kampanji „Za Minjinu šansu“. Za tu šansu borila se i umetnica Marija Šerifović, koja je pesmom „Molitva“ pobedila na Pesmi Evrovizije u Helsinkiju 2007. godine.
Tokom njenog tročasovnog onlajn koncerta održanog početkom decembra stiglo je više od 100.000 SMS poruka sa uplatama za Minju.
„Ja sam očekivala da taj broj bude i veći, ali upravo mi je od Minjinih roditelja stiglo obaveštenje da je sakupljen potreban iznos za njeno lečenje u Americi. Time je uspešno okončan prvi cilj, a nadam se da će i drugi deo borbe za Minjino ozdravljenje biti uspešan“, rekla je Šerifović za RSE.
(Post sa Fejsbuk profila Marije Šerifović tokom akcije prikupljanja novca:)
Ona je rekla da slanjem SMS poruka podržava sve humanitarne akcije za lečenje dece i da je sada to prvi put učinila javno.
„Neprijatno mi je da o tome govorim i gotovo nikada se ne oglašavam kada na bilo koji način pomažem ljudima. Radim to tako što u miru i tišini uplaćujem novac. Ovoga puta to sam učinila javno onlajn koncertom, jer su mnogi moji prijatelji mislili da je to najproduktivniji način za pomoć maloj Minji. Mislim da svi posedujemo neku vrstu vanvremenske ljudskosti koja nas obavezuje da u ovakvim prlikama pomognemo“, istakla je Šerifović.
Sagovornica RSE je navela da podržava inicijativu da se sredstva koja su planirana za novogodišnje proslave iskoriste za pomoć deci kojoj je potrebno lečenje u inostranstvu.
„Podržavam tu ideju jer će svakako biti od koristi bolesnoj deci, a i zbog toga što je vrlo smislena, jer zašto bi u vreme epidemije bilo ko slavio bilo šta“, rekla je Šerifović.
U Srbiji je prema poslednjim podacima od početka pandemije registrovano preko 249.000 slučajeva COVID-19, a 2.172 ljudi je umrlo.
Decembar je mesec u kojem je na dnevnom nivou zabeležen najveći rast zaraženih i umrlih. Prema podacima od 11. decembra, za 24 sata je registrovano 7.393 slučajeva, dok je u tom periodu umrlo 56 ljudi.