Subotica je spremna da pomogne u zbrinjavanju migranata koji ovde nalaze privremeno utočište, i do sada je obezbeđena voda i pokretni toaleti, a uskoro bi trebalo da se uvede i struja. Međutim, lokalna samouprava ne smatra da je rešenje otvaranje stalnog prihvatnog centra, upavo zato što je grad na samoj granici sa Evropskom unijom, izjavio je danas gradonačalnik Subotice Jene Maglai koji je posetio migrante.
„Bilo je dosta nedoumica oko toga da li postoji spremnost lokalne samouprave da pomogne migrantima, i ja upravo sada želim da kažem da će grad sve učiniti, zajedno sa državnim organima, da olakša boravak onima koji dolaze u staru ciglanu“, rekao je gradonačelnik, napomenuvši da će se posebna pažnja tome posvetiti tokom zime, ukoliko bude potrebe.
"Ono što je za nas posebno važno je da je poslednjih dana primećeno opadanje broja migranata koji pristižu u grad. Međutim, Crveni krst i dalje deli hranu, prema svojim mogućnostima i kapacitetima, a obezbeđene su i lekarske intervencije, kao i bolnička pomoć kada je to potrebno“, navodi gradonačelnik.
On je, međutim, negirao da je bilo bilo kakvih intervencija iz vlade nakon objave da je EU naknadno tražila od Srbije rešavanje pitanja migranata u sklopu otvaranja poglavlje 24 koje se tiče ljudskih prava.
„Nismo imali nikakav takav kontakt od strane republičkog ministarstva ili eventualno republičkog komesarijata. Subotica međutim nije otvorena za to da se ovde pravi prihvatni centar, mislim da je to kontraproduktivno, budući da je grad na samoj granici sa Evropskom unijom. Time bismo faktički podsticali njihov dolazak. Mislim da država mora to da rešava na drugi način i na drugim lokacijama“, navodi subotički gradonačelnik.
Maglai je napomenuo da Subotica nema problema sa migrantima, kao što je to recimo slučaj u Kanjiži ili Beogradu, mada se poslednjih dana pojavio nešto veći broj migranata na Paliću, posebno oko železničke stanice.
Kada je o skloništu na ciglani reč, poseban problem predstavljaju imovinski odnosi, budući da je ciglana privatno vlasništvo, ali je u stečaju nekoliko godina. Jena Maglai je novinare obavestio da su obavljeni prvi razgovori sa stečajnim upravnikom, te da je moguće očekivati da se i taj problem uskoro reši, što znači da bi se na samom prostoru ciglane mogao opremiti objekat sa strujom, odnosno postaviti higijenski kontejner, kako je najavljeno iz Ministarstva za socijalna pitanje pre mesec dana.
"Tamo je rat"
Na ulazu u ciglanu, gde se nalazi i česma na kojoj je posebno u ovim vrelim danama prilična gužva, zatekli smo i Munira iz Sirije, čiji je krajnji cilj Švedska. Porodica mu je ostala u Siriji, a on se nada da će kao inofmratički inženjer ipak uspeti da nađe posao, i dovesti tamo i porodicu. Na pitanje koji su razlozi da krene na ovaj put, on odgovara:
„Tamo je rat i vi ne znate ko vas u stvari može ubiti“.
Drugi sagovornik je iz Azis Sihad iz Pakistana, koji na pitanje o razlogu svog odlaska iz zemlje takođe govori o ratu.
“Tamo je rat, ubijaju i decu. Ubili su mog oca, petoro braće i jednu sestru.“
A sedamnaestogodišnji Hazis Isu iz Kurdistana je godinu dana pešice putovao do, kako kaže, „Srbistana“, preko Turske i Bugarske. Pitamo ga zna li da je Bugarska u Evropskoj uniji, a on s nevericom vrti glavom. Ostao je sam, majka mu je umrla, otac ima drugu porodicu u Iranu. Na pitanje da li zna o zidu na granici i veruje li da će moći preko, odgovara uz smeh: „Možda, imam Boga uz sebe“.