Kina još nema klasične investicije u Srbiji, uprkos dugogodišnjem zalaganju vlasti u Beogradu da privuče kapital jedne od ekonomski najmoćnijih zemalja, ali su saobraćajna infrastruktura i energetika Srbije među retkim u ovom delu sveta u kojima od nedavno rade i kineske firme. Most Borča-Zemun u Beogradu prvi je veliki projekat, posle koga bi kineske firme trebalo da počnu i izgradnju autoputeva u Srbiji.
Most preko Dunava, između beogradskih naselja Borča i Zemun, na kom punom parom od oktobra 2011. radi 200 radnika iz Kine, polako dobija svoj konačni izgled. Noseći stubovi su izgrađeni, na licu mesta liju se, prenose i spajaju betonski delovi gornje konstrukcije i sve bi trebalo da bude gotovo, kako je i planirano – do kraja 2014.
Zou Zexi (31), inženjer kompanije „China road and bridge corporation“ koja izvodi ove radove i pomoćnik menadžera projekta, rekao je na gradilištu za RSE da će prvi automobili i pešaci preko novog mosta moći da pređu početkom 2015.:
„Ovaj most je za nas svojevrsna vizit karta za Srbiju i Evropu jer je prvi koji gradimo u ovom delu sveta. Mi ga vredno i kvalitetno pravimo i nadamo se da će, kada ga završimo, biti i drugih poslova za nas. Novi beogradski most preko Dunava je specifičan jer u ovoj zemlji ima neke svoje prvence, kao što su najduži šipovi u reci, čak 41 metar, dugačak je 1.492 metra, a poseban je i po tome što se sastoji od takozvana tri mosta, koji se grade različitim i najmodernijim tehnologijama. Naravno, on za nas nije samo objekat koji povezuje dve obale, već je i most prijateljstva i saradnje Kine i Srbije", kaže Zou Zexi.
Most Borča-Zemun, vredan 255 miliona dolara, i početna faza revitalizacije Termoelektrane Kostolac, od 300 miliona dolara, prvi su realizovani veliki poslovi kineskih firmi u Srbiji. Urađeni su na osnovu sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Kine iz 2009. godine, uz kredite kineske državne Eksim banke, sa kamatom od tri odsto i grejs periodom od 18 godina, za most, i 15 godina za ukupni kredit od 1,1 milijardu dolara, koji obuhvata i drugu fazu modernizacije kostolačke elektrane u saradnji sa kineskom kompanijom CMEC.
Jelena Marijanović, pomoćnica ministra trgovine Srbije, rekla je za RSE da Srbija još čeka na ulaganja iz nedavno obznanjene „go global“ strategije Kine da u region jugoistočne Evrope uloži 10 milijardi dolara, i da su za sada kreditni aranžmani noseća komponenta kinesko-srpske ekonomske saradnje:
„Kina učestvuje u infrastrukturnim projektima kroz njihove kompanije, koje će projektovati i izvoditi radove, isporučivati materijal i opremu uz podršku exportno-importne banke pod povoljnim uslovima. Mi smo učinili dosta napora u pokušajima da ih privučemo u proizvodne investicije, da otvore neku fabriku i nešto proizvode u Srbiji. Međutim, za sada u tome nismo uspeli. Mislim da se tu ne osećaju sigurno i da i dalje smatraju da tu uslovi nisu kako treba", navodi Jelena Marijanović.
U vremenu ekonomske krize, direktne strane investicije u Srbiji, u 2012., bile su samo 200 miliona evra pa se, pozivajući se na tradicionalne veze još iz vremena bivše Jugoslavije, domaća privreda nada finansijskoj injekciji sa istoka, uz argumente da ima prolaz za izvoz na tržište CEFTA, Rusije i Evropske unije, koje broji oko 800 miliona ljudi.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, smatra da će Srbija još čekati na prava ulaganja iz Kine:
„Njima nije zanimljivo uzeti put od 36 kilometara. To je firma koja je za četiri godine napravila najveći i najuži most preko jednog moreuza u Kini, koji je dug preko 40 kilometara. Kada sjednu da računaju kakav je efekt tog autoputa, apsolutno neće biti raspoloženi da bacaju pare u takav projekt jer nikada neće biti sigurni da će vratiti pare koje su uložili u to. Oni omogućavaju nama da na izgled povoljno dobijemo neke autoputeve i mostove, koji oni kreditiraju. To baš i nije najpovoljnija situacija koju imamo ovdje. To je robni kredit. Mi smo praktično kupili jedan most", kaže Bušatlija.
U Beogradu je najavljeno da će uskoro biti aktivirana kreditna linija Eksim banke za saobraćajni Koridor 11, vredna 340 miliona dolara, za izgradnju deonica autoputa od Beograda do Crne Gore, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u dužini od oko 50 kilometara. Ugovor bi trebalo da bude potpisan sa kineskom Šandong haj-spid grupom, kojoj je ponuđeno da gradi i autoput od Novog Sada do Rume, sa tunelom kroz Frušku Goru.
Dok se u Srbiji govori o finansijskim aspektima ovih aranžmana, u kojima je kamata na kredite Eksim banke za autoputeve 2,5 odsto, u zapadnom svetu i specijalizovanim forumima u poslednje vreme često se izražavaju sumnje u kvalitet kineske izgradnje.
Kvalitet ispred brzine
Za tempo gradnje u Kini građevinari imaju običaj da kažu da je takav, da bi ta zemlja mogla da izgradi grad veličine Rima, za svega dve nedelje, ali kao jedan od argumenata o navodno lošem kvalitetu navode činjenicu da se tamo događalo rušenje pojedinih mostova usled preopterećenja i pojedina istraživanja koja govore da je prosečni životni vek kineske stambene zgrade 30 godina, dok je u Velikoj Britaniji 130 godina.
„Kineske firme su odgovorne u izgradnji, kvalitet nam je na prvom mestu, i naravno da imamo odgovornost prema ljudima koji će koristiti ovaj i druge mostove koje pravimo. Između ostalog, ja sam sa kolegama u Kini gradio i most Hangzhou bay, koji je najduži most u svetu preko mora, dugačak 36 kilometra. Prolazio sam tim mostom i verujte da je jedan od najlepših i najsigurnijih objekata na planeti. I most Borča-Zemun biće prvoklasan. Moja firma ima predstavništva u više od deset zemalja. Radili smo ogromne projekte u celom svetu, poznati smo po tome što smo gradili i velike luke, kao i autoputeve u Pakistanu i Indoneziji", podseća inženjer.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da projekti u samoj Kini, posebno objekti koji su izgrađeni za Olimpijadu u Pekingu, ipak otklanjaju sumnje u kineski kvalitet:
„Ne bih rekao da je loše. Kinezi su u posljednjih 20 godina savladali građevinarstvo, visokogradnju naročito. Pogledajte samo centralne zone nekoliko njihovih gradova. Prije 20 godina, najveća kuća u Šangaju je imala dva sprata. Sada su tamo najveće kuće na svijetu i ni jedna od njih nije pala, niti će pasti, jer to su ljudi koji strahovito brzo savladavaju nove tehnike i tehnologije", naglašava Bušatlija.
Prema izjavama kineskih zvaničnika, investitori iz te zemlje zainteresovani su za Srbiju zbog dobrog geografskog položaja, perspektive za članstvo u Evropskoj uniji, i kvalitetne radne snage.
Shodno strategiji izlaska na strana tržišta, Kina bi ovde želela da gradi puteve, mostove, elektrane i druge objekte energetike, ali je interesuju i oblasti telekomunikacija, poljoprivrede i istraživanje najnovijih tehnologija. Posebno atraktivan bio bi projekat izgradnje hidroelektrane na Dunavu Đerdap 3, o čemu se razgovaralo sa kineskom stranom, koji bi trebalo da realizuje „Sinohidro Corporation“, kompanija koja je izgradila najveću branu i najmoćniju hidroelektranu na svetu - „Tri klisure“ na reci Jangcekjang, vrednu 25 milijardi dolara.
Aleksandar Miloradović, iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kaže da bi bar jedan strateški projekat sa Kinom bio od nemerljivog značaja, ali da je za sada, u očekivanju gigantskih projekata, bilans sa Kinom vrlo mršav:
„U evidenciji imamo samo jednu kinesku investiciju, kineski trgovinski centar Zmaj u Zemunu čija je procenjena vrednost 32 miliona evra. Kina je svakako investitor broj jedan u sadašnjosti i budućnosti. Upravo je na nama da se što bolje pozicioniramo u samom regionu, kao zemlja koja ima projekte i koja ume da ih izvede, sve u saradnji sa kineskim partnerima. Mislim da je to nova šansa koju Srbija ne bi trebala da propusti", ocenjuje Miloradović.
Srbija je proteklih godina Kini na privatizaciju nudila razne firme, Azotaru i staklaru u Pančevu, kao i fabriku kamiona FAP iz Priboja, oko koje su vođeni ozbiljni pregovori, ali su svi ti poslovi propali.
„Da recimo na Dunavu naprave industrijsku zonu: luku, transport. Tu su neke lokacije na Dunavu, Smederevo, Pančevo, gde oni mogu da osnuju svoja preduzeća i firme, da bude njihova zona. Pomaka je bilo, ali još uvek nema realizacije. Očigledno, oni to do kraja nisu analizirali i možda očekuju neke izuzetno povoljne uslove", kaže Marijanović.
U grozničavoj potrazi za investicijama, Srbija se nada da će bar polovina sume od deset milijardi dolara, koje je Kina namenila zemljama jugoistočne Evrope, završiti u Srbiji.
Mahmud Bušatlija zaključuje da je teško očekivati da će se to dogoditi jer je slabašna srpska ekonomija nesređena, bez plana razvoja i strateških prioriteta, koji bi mogli biti mamac za tako velikog investitora, kao što je Kina:
„Suština je u tome da mi nemamo šta da im ponudimo. Ovdje vozovi idu 30 kilometara na sat, sporije idu nego krajem XIX veka, kada su građeni. Naši autoputevi, i kada se dovrše, ne održavaju se. Mi nemamo infrastrukturu koja omogućava da Kina napravi dvije ili tri velike fabrike koje bi zadovoljavale dobar dio evropskog tržišta", podseća Bušatlija.
Prema nekim procenama ekonomista, srpskoj privredi su godišnje potrebne tri milijarde evra direktnih investicija, da bi mogla da radi i opstane, dok u iščekivanju da se nešto pokrene, građani Srbije, zbog slabog standarda, sve češće kupuju robu u kineskim radnjama i tržnim centrima.
Među onima koji se nadaju da će biti većih poslova od izgradnje mosta Borča-Zemun, je i inženjer Zou Zexi, pa se za nove projekte u Srbiji priprema učeći jezik: Dobar dan, kako ste, pljeskavica, živeli, ćevapčići, doviđenja, vidimo se - samo su neke od reči koje je do sada naučio ovaj Kinez.
Most preko Dunava, između beogradskih naselja Borča i Zemun, na kom punom parom od oktobra 2011. radi 200 radnika iz Kine, polako dobija svoj konačni izgled. Noseći stubovi su izgrađeni, na licu mesta liju se, prenose i spajaju betonski delovi gornje konstrukcije i sve bi trebalo da bude gotovo, kako je i planirano – do kraja 2014.
Zou Zexi (31), inženjer kompanije „China road and bridge corporation“ koja izvodi ove radove i pomoćnik menadžera projekta, rekao je na gradilištu za RSE da će prvi automobili i pešaci preko novog mosta moći da pređu početkom 2015.:
„Ovaj most je za nas svojevrsna vizit karta za Srbiju i Evropu jer je prvi koji gradimo u ovom delu sveta. Mi ga vredno i kvalitetno pravimo i nadamo se da će, kada ga završimo, biti i drugih poslova za nas. Novi beogradski most preko Dunava je specifičan jer u ovoj zemlji ima neke svoje prvence, kao što su najduži šipovi u reci, čak 41 metar, dugačak je 1.492 metra, a poseban je i po tome što se sastoji od takozvana tri mosta, koji se grade različitim i najmodernijim tehnologijama. Naravno, on za nas nije samo objekat koji povezuje dve obale, već je i most prijateljstva i saradnje Kine i Srbije", kaže Zou Zexi.
Most Borča-Zemun, vredan 255 miliona dolara, i početna faza revitalizacije Termoelektrane Kostolac, od 300 miliona dolara, prvi su realizovani veliki poslovi kineskih firmi u Srbiji. Urađeni su na osnovu sporazuma o strateškom partnerstvu Srbije i Kine iz 2009. godine, uz kredite kineske državne Eksim banke, sa kamatom od tri odsto i grejs periodom od 18 godina, za most, i 15 godina za ukupni kredit od 1,1 milijardu dolara, koji obuhvata i drugu fazu modernizacije kostolačke elektrane u saradnji sa kineskom kompanijom CMEC.
Jelena Marijanović, pomoćnica ministra trgovine Srbije, rekla je za RSE da Srbija još čeka na ulaganja iz nedavno obznanjene „go global“ strategije Kine da u region jugoistočne Evrope uloži 10 milijardi dolara, i da su za sada kreditni aranžmani noseća komponenta kinesko-srpske ekonomske saradnje:
„Kina učestvuje u infrastrukturnim projektima kroz njihove kompanije, koje će projektovati i izvoditi radove, isporučivati materijal i opremu uz podršku exportno-importne banke pod povoljnim uslovima. Mi smo učinili dosta napora u pokušajima da ih privučemo u proizvodne investicije, da otvore neku fabriku i nešto proizvode u Srbiji. Međutim, za sada u tome nismo uspeli. Mislim da se tu ne osećaju sigurno i da i dalje smatraju da tu uslovi nisu kako treba", navodi Jelena Marijanović.
U vremenu ekonomske krize, direktne strane investicije u Srbiji, u 2012., bile su samo 200 miliona evra pa se, pozivajući se na tradicionalne veze još iz vremena bivše Jugoslavije, domaća privreda nada finansijskoj injekciji sa istoka, uz argumente da ima prolaz za izvoz na tržište CEFTA, Rusije i Evropske unije, koje broji oko 800 miliona ljudi.
Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, smatra da će Srbija još čekati na prava ulaganja iz Kine:
„Njima nije zanimljivo uzeti put od 36 kilometara. To je firma koja je za četiri godine napravila najveći i najuži most preko jednog moreuza u Kini, koji je dug preko 40 kilometara. Kada sjednu da računaju kakav je efekt tog autoputa, apsolutno neće biti raspoloženi da bacaju pare u takav projekt jer nikada neće biti sigurni da će vratiti pare koje su uložili u to. Oni omogućavaju nama da na izgled povoljno dobijemo neke autoputeve i mostove, koji oni kreditiraju. To baš i nije najpovoljnija situacija koju imamo ovdje. To je robni kredit. Mi smo praktično kupili jedan most", kaže Bušatlija.
U Beogradu je najavljeno da će uskoro biti aktivirana kreditna linija Eksim banke za saobraćajni Koridor 11, vredna 340 miliona dolara, za izgradnju deonica autoputa od Beograda do Crne Gore, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u dužini od oko 50 kilometara. Ugovor bi trebalo da bude potpisan sa kineskom Šandong haj-spid grupom, kojoj je ponuđeno da gradi i autoput od Novog Sada do Rume, sa tunelom kroz Frušku Goru.
Dok se u Srbiji govori o finansijskim aspektima ovih aranžmana, u kojima je kamata na kredite Eksim banke za autoputeve 2,5 odsto, u zapadnom svetu i specijalizovanim forumima u poslednje vreme često se izražavaju sumnje u kvalitet kineske izgradnje.
Kvalitet ispred brzine
Za tempo gradnje u Kini građevinari imaju običaj da kažu da je takav, da bi ta zemlja mogla da izgradi grad veličine Rima, za svega dve nedelje, ali kao jedan od argumenata o navodno lošem kvalitetu navode činjenicu da se tamo događalo rušenje pojedinih mostova usled preopterećenja i pojedina istraživanja koja govore da je prosečni životni vek kineske stambene zgrade 30 godina, dok je u Velikoj Britaniji 130 godina.
Inženjer Zou Zexi u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem
Zou Zexi, prvi inženjer na mostu Borča-Zemun, tvrdi da nema razloga za zabrinutost:„Kineske firme su odgovorne u izgradnji, kvalitet nam je na prvom mestu, i naravno da imamo odgovornost prema ljudima koji će koristiti ovaj i druge mostove koje pravimo. Između ostalog, ja sam sa kolegama u Kini gradio i most Hangzhou bay, koji je najduži most u svetu preko mora, dugačak 36 kilometra. Prolazio sam tim mostom i verujte da je jedan od najlepših i najsigurnijih objekata na planeti. I most Borča-Zemun biće prvoklasan. Moja firma ima predstavništva u više od deset zemalja. Radili smo ogromne projekte u celom svetu, poznati smo po tome što smo gradili i velike luke, kao i autoputeve u Pakistanu i Indoneziji", podseća inženjer.
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da projekti u samoj Kini, posebno objekti koji su izgrađeni za Olimpijadu u Pekingu, ipak otklanjaju sumnje u kineski kvalitet:
„Ne bih rekao da je loše. Kinezi su u posljednjih 20 godina savladali građevinarstvo, visokogradnju naročito. Pogledajte samo centralne zone nekoliko njihovih gradova. Prije 20 godina, najveća kuća u Šangaju je imala dva sprata. Sada su tamo najveće kuće na svijetu i ni jedna od njih nije pala, niti će pasti, jer to su ljudi koji strahovito brzo savladavaju nove tehnike i tehnologije", naglašava Bušatlija.
Prema izjavama kineskih zvaničnika, investitori iz te zemlje zainteresovani su za Srbiju zbog dobrog geografskog položaja, perspektive za članstvo u Evropskoj uniji, i kvalitetne radne snage.
Shodno strategiji izlaska na strana tržišta, Kina bi ovde želela da gradi puteve, mostove, elektrane i druge objekte energetike, ali je interesuju i oblasti telekomunikacija, poljoprivrede i istraživanje najnovijih tehnologija. Posebno atraktivan bio bi projekat izgradnje hidroelektrane na Dunavu Đerdap 3, o čemu se razgovaralo sa kineskom stranom, koji bi trebalo da realizuje „Sinohidro Corporation“, kompanija koja je izgradila najveću branu i najmoćniju hidroelektranu na svetu - „Tri klisure“ na reci Jangcekjang, vrednu 25 milijardi dolara.
Aleksandar Miloradović, iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kaže da bi bar jedan strateški projekat sa Kinom bio od nemerljivog značaja, ali da je za sada, u očekivanju gigantskih projekata, bilans sa Kinom vrlo mršav:
„U evidenciji imamo samo jednu kinesku investiciju, kineski trgovinski centar Zmaj u Zemunu čija je procenjena vrednost 32 miliona evra. Kina je svakako investitor broj jedan u sadašnjosti i budućnosti. Upravo je na nama da se što bolje pozicioniramo u samom regionu, kao zemlja koja ima projekte i koja ume da ih izvede, sve u saradnji sa kineskim partnerima. Mislim da je to nova šansa koju Srbija ne bi trebala da propusti", ocenjuje Miloradović.
Srbija je proteklih godina Kini na privatizaciju nudila razne firme, Azotaru i staklaru u Pančevu, kao i fabriku kamiona FAP iz Priboja, oko koje su vođeni ozbiljni pregovori, ali su svi ti poslovi propali.
Tržni centar Zmaj
Jelena Marijanović, iz Ministarstva trgovine, veruje da bi jedan projekat koji Srbija nudi Kini, a za koji odavno postoji studija izvodljivosti, mogao da ima budućnost – kineska slobodna industrijska zona:„Da recimo na Dunavu naprave industrijsku zonu: luku, transport. Tu su neke lokacije na Dunavu, Smederevo, Pančevo, gde oni mogu da osnuju svoja preduzeća i firme, da bude njihova zona. Pomaka je bilo, ali još uvek nema realizacije. Očigledno, oni to do kraja nisu analizirali i možda očekuju neke izuzetno povoljne uslove", kaže Marijanović.
U grozničavoj potrazi za investicijama, Srbija se nada da će bar polovina sume od deset milijardi dolara, koje je Kina namenila zemljama jugoistočne Evrope, završiti u Srbiji.
Mahmud Bušatlija zaključuje da je teško očekivati da će se to dogoditi jer je slabašna srpska ekonomija nesređena, bez plana razvoja i strateških prioriteta, koji bi mogli biti mamac za tako velikog investitora, kao što je Kina:
„Suština je u tome da mi nemamo šta da im ponudimo. Ovdje vozovi idu 30 kilometara na sat, sporije idu nego krajem XIX veka, kada su građeni. Naši autoputevi, i kada se dovrše, ne održavaju se. Mi nemamo infrastrukturu koja omogućava da Kina napravi dvije ili tri velike fabrike koje bi zadovoljavale dobar dio evropskog tržišta", podseća Bušatlija.
Prema nekim procenama ekonomista, srpskoj privredi su godišnje potrebne tri milijarde evra direktnih investicija, da bi mogla da radi i opstane, dok u iščekivanju da se nešto pokrene, građani Srbije, zbog slabog standarda, sve češće kupuju robu u kineskim radnjama i tržnim centrima.
Među onima koji se nadaju da će biti većih poslova od izgradnje mosta Borča-Zemun, je i inženjer Zou Zexi, pa se za nove projekte u Srbiji priprema učeći jezik: Dobar dan, kako ste, pljeskavica, živeli, ćevapčići, doviđenja, vidimo se - samo su neke od reči koje je do sada naučio ovaj Kinez.