Najmanje pet javljanja svakog dana od pojedinaca i od čitavih zgrada prima Organizacija potrošača, otkad je skopska Toplifikacija povećala cenu parnog grejanja za 9 posto, a u nekim delovima grada i 13 procenata.
Najveći deo njih najavljuju da će otkazati centralno grejanje, jer nova cena postaje nepodnošljiva za budžet najvećeg dela stanovništva, kaže predsednica ove organizacije Marija Lončar.
"Ove godine se javlja veći procenat ljudi koji žele da otkažu parno grejanje jer im pada životni standard. Ovde imamo ljude koji ne mogu to izdržati, sva ta poskupljenja, i kažu da će živeti u malim sobama i da će samo tamo grejati kako bi preživeli zimu", navodi Lončar.
Ona najavljuje da će ovu temu otvoriti u razgovorima sa svim nadležnim institucijama sa ciljem da se zatraži promena pravilnika i metodologije obračuna cene parnog grejanja.
Regulatorna komisija za energetiku saopštava da se svaki trošak koji povećava cenu parnog grejanja pažljivo proverava i da se priznaje samo ukoliko je opravdan. Tu spadaju troškovi za gorivo, za amortizaciju, kao i određen procenat prinosa na kapital.
Nelogičnosti i kršenja prava potrošača
Na terenu, kako kaže univerzitetski profesor Atanasko Tunevski, vlada pravi haos.
Niko više ne veruje da je cena koju traži Toplifikacija realna. On smatra da regulatori nemaju prave mehanizme kojima bi utvrdili da su brojke koje dostavlja Toplifikacija rezultat njenog dobrog poslovanja i da li su te vrednosti mogle biti niže.
"Kako mogu da me ubede da ono što mere nije moglo biti manje od toga. Znači, ta Regulatorna komisija treba angažovati nekoga, neku instituciju ili neke pojedince, koji bi uradili analizu. Zato što ovako sve brojke koje isporučuje Toplifikacija, regulator uzima zdravo za gotovo", navodi Tunevski.
Profesor Tunevski kaže da se haos povećava zbog isključivanja velikog broja stanara, čime se troškovi za održavanje sistema prebacuju na one koji su ostali da se greju. Zatim, sporno je i to što se plaća različita cena za istu kvadraturu, što se ne može do kraja opravdati boljom izolacijom novih objekata.
Profesor Abdulmenaf Bedžeti ističe da ne postoji ni dobra volja kod vlade da ublaži ovaj snažan udarac od poskupljenja parnog grejanja, koji je nepodnošljiv za najmanje dve trećine stanovništva.
"Postoji takva mogućnost, poznate su takve prakse i ako hoćete, postoji takav instrument, kada vlada u određenom periodu hoće da subvencioniše deo socijalnih slojeva građana. Verovatno nema budžetskog prostora za to", naglašava Bedžeti.
Ovo je drugo povećanje cena parnog grejanja u Skoplju u poslednjih nekoliko meseci. Narodni pravobranilac je istakao da očekuje veliki broj primedbi građana. On kaže da je još prošle grejne sezone konstatovao nekoliko nelogičnosti i kršenja prava potrošača.
Zato je ova institucija tada dostavila predlog o izmeni pravilnika za cenu parnog grejanja, ali dosada nemaju konkretan odgovor. U međuvremenu, najavljeno je i poskupljenje električne energije od 1 januara, što će naknadno povećati broj građana koji ne mogu platiti račune.
U Makedoniji, prema poslednjim podacima, oko trećina stanovništva živi ispod praga siromaštva, a u zemlji je oko 35 posto nezaposlenih.
Najveći deo njih najavljuju da će otkazati centralno grejanje, jer nova cena postaje nepodnošljiva za budžet najvećeg dela stanovništva, kaže predsednica ove organizacije Marija Lončar.
"Ove godine se javlja veći procenat ljudi koji žele da otkažu parno grejanje jer im pada životni standard. Ovde imamo ljude koji ne mogu to izdržati, sva ta poskupljenja, i kažu da će živeti u malim sobama i da će samo tamo grejati kako bi preživeli zimu", navodi Lončar.
Lončar: Ovde imamo ljude koji ne mogu izdržati sva ta poskupljenja i kažu da će živeti u malim sobama i da će samo tamo grejati kako bi preživeli zimu.
Ona najavljuje da će ovu temu otvoriti u razgovorima sa svim nadležnim institucijama sa ciljem da se zatraži promena pravilnika i metodologije obračuna cene parnog grejanja.
Regulatorna komisija za energetiku saopštava da se svaki trošak koji povećava cenu parnog grejanja pažljivo proverava i da se priznaje samo ukoliko je opravdan. Tu spadaju troškovi za gorivo, za amortizaciju, kao i određen procenat prinosa na kapital.
Nelogičnosti i kršenja prava potrošača
Na terenu, kako kaže univerzitetski profesor Atanasko Tunevski, vlada pravi haos.
Ilustracija
Niko više ne veruje da je cena koju traži Toplifikacija realna. On smatra da regulatori nemaju prave mehanizme kojima bi utvrdili da su brojke koje dostavlja Toplifikacija rezultat njenog dobrog poslovanja i da li su te vrednosti mogle biti niže.
"Kako mogu da me ubede da ono što mere nije moglo biti manje od toga. Znači, ta Regulatorna komisija treba angažovati nekoga, neku instituciju ili neke pojedince, koji bi uradili analizu. Zato što ovako sve brojke koje isporučuje Toplifikacija, regulator uzima zdravo za gotovo", navodi Tunevski.
Profesor Tunevski kaže da se haos povećava zbog isključivanja velikog broja stanara, čime se troškovi za održavanje sistema prebacuju na one koji su ostali da se greju. Zatim, sporno je i to što se plaća različita cena za istu kvadraturu, što se ne može do kraja opravdati boljom izolacijom novih objekata.
Profesor Abdulmenaf Bedžeti ističe da ne postoji ni dobra volja kod vlade da ublaži ovaj snažan udarac od poskupljenja parnog grejanja, koji je nepodnošljiv za najmanje dve trećine stanovništva.
"Postoji takva mogućnost, poznate su takve prakse i ako hoćete, postoji takav instrument, kada vlada u određenom periodu hoće da subvencioniše deo socijalnih slojeva građana. Verovatno nema budžetskog prostora za to", naglašava Bedžeti.
Ovo je drugo povećanje cena parnog grejanja u Skoplju u poslednjih nekoliko meseci. Narodni pravobranilac je istakao da očekuje veliki broj primedbi građana. On kaže da je još prošle grejne sezone konstatovao nekoliko nelogičnosti i kršenja prava potrošača.
Zato je ova institucija tada dostavila predlog o izmeni pravilnika za cenu parnog grejanja, ali dosada nemaju konkretan odgovor. U međuvremenu, najavljeno je i poskupljenje električne energije od 1 januara, što će naknadno povećati broj građana koji ne mogu platiti račune.
U Makedoniji, prema poslednjim podacima, oko trećina stanovništva živi ispod praga siromaštva, a u zemlji je oko 35 posto nezaposlenih.