Najnoviji izveštaj zastupnika Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pokazao je da broj građana koji se žale protiv države, konstantno raste.
Zastupnik Srbije, Slavoljub Carić, rekao nam je da će precizni podaci biti poznati krajem meseca, ali da se već sada nezvanično zna da je upućeno više od 5.000 takvih predstavki.
“Glavni razlog za podnošenje predstavki je dužina trajanja sudskog postupka, pre svega u fazi izvršenja. Predstavke su, međutim, podnete i iz drugih razloga. Imamo predstavke i zbog povrede članova 2. i 3. Konvencije o ljudskim pravima, odnosno nerazjašnjeni smrtni ishodi ili slučajevi torture koji su se možda desili u zatvoru ili od strane policijiskih organa. Imamo, znači, u poslednje vreme i takve slučajeve koji se javljaju pred sudom”, kaže Carić.
Među 5.000 slučajeva koji su se, usled maratonskih procesa, nezadovoljavajućih epiloga ili trećih razloga našli pred sudijama Suda za ljudska prava u Strazburu, ima i nekoliko veoma poznatih srpskoj javnosti.
Prema rečima Predraga Savića, advokata koji zastupa porodice ubijenih mladića, slučaj je “obeležilo više opstrukcija od strane istražnih organa, nego namere da se predmet reši...”
Zbog toga je Janko Jakovljević, otac ubijenog Dragana, iscrpljen različitim teorijama o tome kako mu je sin stradao, odlučio da pravdu, između ostalih, potraži i pred sudom u Strazburu.
„Ogorčeni smo na Tužilaštvo, ministarku pravde Snežanu Malović i predsednika Borisa Tadića, oni su nama malo više obećavali, da će se to brže završiti, ali eto, prođe sedam godina... Naši advokati su spremni i uputićemo žalbe Ustavnom sudu i Međunarodnom sudu u Strazburu. Uslovi za to su stvoreni, da se istraži nesavesan rad i svi oni koji su opstruisali ovu našu istragu. Trebalo bi, u skoro vreme da se nešto desi... da dođemo do prave istine…“, kaže Janko Jakovljević.
Pravdu su u Strazburu potražili i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Otpor“,nakon što je sin bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Marko, po treći put oslobođen odgovornosti za njihovo brutalno prebijanje pre 12 godina u Požarevcu.
Takvu odluku, sudija Gordana Vidojković obrazložila je „apsolutnom zastarelosti krivičnog dela“.
Nakon takvog epiloga kilometarskog procesa koji su obeležili politički pritisci, jedan od pretučenih “Otporaša”, Momčilo Veljković, kaže da nema druge nego da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava.
U Srbiji je, 2009. godine, sprovedena dugo očekivana i najavljivana reforma pravosuđa. Njeni su rezultati, međutim, naišli na brojne kritike, pre svega da procesi nisu ubrzani, a dovođene su u pitanje i same reizabrane sudije, poput Gordane Vidojković koja je oslobodila Marka Miloševića.
Zato, više od 5.000 žalbi upućenih sudu u Strazburu, a naročito podatak da se najveći broj njih odnosi na sporost pravosuđa i neizvršavanje pravosnažnih presuda pred domaćim sudovima, ne iznenađuju predsednicu Društva sudija Srbije, Draganu Boljević, koja, inače, u pomenutoj reformi nije ponovo izabrana.
“Mislim da kao što su građani ranije govorili 'Tužiću te do Maršalata', u smislu da nemaju više nikakvo pravno sredstvo, nego da kada završe sa sudom odu tamo, sada idu na Strazbur gde pokušavaju da ostvare neko svoje pravo. To sasvim sigurno nije dobro zato što onaj osnovni cilj, a to je vraćanje poverenja građana u funkcionisanje pravosudnog sistema, nije ostvaren”, ocenila je Dragana Boljević.
Po broju žalbi upućenih sudu u Strazburu, ispred Srbije su Rusija, Turska, Ukrajina, Rumunija, Italija i Poljska, ali, kako objašnjava zastupnik Slavoljub Carić, te zemlje imaju i znatno veći broj stanovnika, pa samim tim i veći broj potencijalnih podnosilaca predstavki.
“To bi ipak trebalo da zabrine državne organe… Mene lično brine jer sam suočen za velikim obimom posla, ali trebalo bi, pre svih, da zabrine sudske organe, Visoki savet sudstva, pa i Ministarstvo pravde čiji sam ja deo. Ali, treba da zabrine i druge državne organe, jer nisu sve povrede vezane samo za sudove i rad sudskih organa”, kaže Carić.
Sud u Strazburu do sada je doneo ukupno 56 presuda koje se odnose na Srbiju. U 49 je utvrđena barem jedna povreda odredaba evropske Konvencije o ljudskim pravima.
Zastupnik Srbije, Slavoljub Carić, rekao nam je da će precizni podaci biti poznati krajem meseca, ali da se već sada nezvanično zna da je upućeno više od 5.000 takvih predstavki.
“Glavni razlog za podnošenje predstavki je dužina trajanja sudskog postupka, pre svega u fazi izvršenja. Predstavke su, međutim, podnete i iz drugih razloga. Imamo predstavke i zbog povrede članova 2. i 3. Konvencije o ljudskim pravima, odnosno nerazjašnjeni smrtni ishodi ili slučajevi torture koji su se možda desili u zatvoru ili od strane policijiskih organa. Imamo, znači, u poslednje vreme i takve slučajeve koji se javljaju pred sudom”, kaže Carić.
Među 5.000 slučajeva koji su se, usled maratonskih procesa, nezadovoljavajućih epiloga ili trećih razloga našli pred sudijama Suda za ljudska prava u Strazburu, ima i nekoliko veoma poznatih srpskoj javnosti.
Roditelji ubijenih gardista ispred Specijalnog suda u Beogradu
Tako je nedavno, u Strazbur upućen slučaj topčiderskih gardista, dvadesetjednogodišnjih Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, za koje se ni nakon punih sedam godina ne zna ko ih je i zbog čega ubio, i to u jednom od, kako se tvrdi, najbezbednjih vojnih objekata u zemlji.Prema rečima Predraga Savića, advokata koji zastupa porodice ubijenih mladića, slučaj je “obeležilo više opstrukcija od strane istražnih organa, nego namere da se predmet reši...”
Zbog toga je Janko Jakovljević, otac ubijenog Dragana, iscrpljen različitim teorijama o tome kako mu je sin stradao, odlučio da pravdu, između ostalih, potraži i pred sudom u Strazburu.
„Ogorčeni smo na Tužilaštvo, ministarku pravde Snežanu Malović i predsednika Borisa Tadića, oni su nama malo više obećavali, da će se to brže završiti, ali eto, prođe sedam godina... Naši advokati su spremni i uputićemo žalbe Ustavnom sudu i Međunarodnom sudu u Strazburu. Uslovi za to su stvoreni, da se istraži nesavesan rad i svi oni koji su opstruisali ovu našu istragu. Trebalo bi, u skoro vreme da se nešto desi... da dođemo do prave istine…“, kaže Janko Jakovljević.
Pravdu su u Strazburu potražili i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Otpor“,nakon što je sin bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, Marko, po treći put oslobođen odgovornosti za njihovo brutalno prebijanje pre 12 godina u Požarevcu.
Takvu odluku, sudija Gordana Vidojković obrazložila je „apsolutnom zastarelosti krivičnog dela“.
Nakon takvog epiloga kilometarskog procesa koji su obeležili politički pritisci, jedan od pretučenih “Otporaša”, Momčilo Veljković, kaže da nema druge nego da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava.
Ilustracija
„Samim tim što je sudija Gordana Vidojković svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinela da zastari naš slučaj, mi nismo mogli da namirimo pravdu i nadamo se da ćemo je dobiti u Strazburu.Predmet je pao sudiji koja potiče iz ešalona SPS-a. Ona je postupak odugovlačila, da bi tek 2008. godine donela prvu presudu kojom je oslobodila Marka Miloševića. Indikativno je to da je šest dana pre ove presude, socijalista Milutin Mrkonjić javno govorio da je uslov svih uslova da uđe u sadašnju vladu sa Demokratama da se Marko Milošević oslobodi svih krivičnih gonjenja“, rekao je Veljković.U Srbiji je, 2009. godine, sprovedena dugo očekivana i najavljivana reforma pravosuđa. Njeni su rezultati, međutim, naišli na brojne kritike, pre svega da procesi nisu ubrzani, a dovođene su u pitanje i same reizabrane sudije, poput Gordane Vidojković koja je oslobodila Marka Miloševića.
Zato, više od 5.000 žalbi upućenih sudu u Strazburu, a naročito podatak da se najveći broj njih odnosi na sporost pravosuđa i neizvršavanje pravosnažnih presuda pred domaćim sudovima, ne iznenađuju predsednicu Društva sudija Srbije, Draganu Boljević, koja, inače, u pomenutoj reformi nije ponovo izabrana.
“Mislim da kao što su građani ranije govorili 'Tužiću te do Maršalata', u smislu da nemaju više nikakvo pravno sredstvo, nego da kada završe sa sudom odu tamo, sada idu na Strazbur gde pokušavaju da ostvare neko svoje pravo. To sasvim sigurno nije dobro zato što onaj osnovni cilj, a to je vraćanje poverenja građana u funkcionisanje pravosudnog sistema, nije ostvaren”, ocenila je Dragana Boljević.
Po broju žalbi upućenih sudu u Strazburu, ispred Srbije su Rusija, Turska, Ukrajina, Rumunija, Italija i Poljska, ali, kako objašnjava zastupnik Slavoljub Carić, te zemlje imaju i znatno veći broj stanovnika, pa samim tim i veći broj potencijalnih podnosilaca predstavki.
“To bi ipak trebalo da zabrine državne organe… Mene lično brine jer sam suočen za velikim obimom posla, ali trebalo bi, pre svih, da zabrine sudske organe, Visoki savet sudstva, pa i Ministarstvo pravde čiji sam ja deo. Ali, treba da zabrine i druge državne organe, jer nisu sve povrede vezane samo za sudove i rad sudskih organa”, kaže Carić.
Sud u Strazburu do sada je doneo ukupno 56 presuda koje se odnose na Srbiju. U 49 je utvrđena barem jedna povreda odredaba evropske Konvencije o ljudskim pravima.