Građani Srbije: Za nasilje kriva država

Tokom poslednjih pet godina, ulice Beograda su barem četiri puta bile pretvorene u „bojno polje“ usled divljana huligana koji su napadali ambasade nezadovoljni proglašenjem nezavisnosti Kosova, sukobljavali se s policijom zbog hapšenja haških optuženika ili u pokušaju da se fizički obračunaju sa učesnicima „Parade ponosa“...

Osim divljanja huligana, zabeležene su i pljačke, kriminalni obračuni... Zato i ne čudi što je poslednje istraživanje, koje je za Beogradski centar za bezbednosnu politiku sproveo CeSID, pokazalo da čak tri četvrtine građana Srbije smatra da je nasilje u Srbiji poslednjih godina povećano.

Najviše ih zabrinjava individualno nasilje – vršnjačko nasilje u školama, nasilje u porodici, nasilje povezano sa narkomanijom i kriminalom...

Osnovi uzrok, više od polovine vidi u siromaštvu i lošoj ekonomskoj situaciji, kao i u osećaju nedostatka perspektive. Istraživačica Katarina Đokić, kaže da je u očima građana, za takvu situaciju najveći krivac država, odnosno vlada.

„Neke druge državne institucije, sudstvo i policija, takođe su se vrlo visoko plasirale. Takođe je zanimljivo da 30 odsto građana smatra da su političke partije odgovorne za nasilje. Građani smatraju da je borba protiv nasilja stvar države. Trećina misli da bi država trebalo pre svega više da hapsi i kažnjava, a oko četvrtine smatra da bi trebalo pre svega da poboljša ekonomiju u zemlji i isto toliko da bi trebalo da ulaže u obrazovanje mladih“, rekla je Katarina Đokić

Beograđani sa kojima smo razgovarali, takođe primećuju porast nasilja u društvu:

Građani o nasilju

Prema istraživanju, među građanima Srbije je veoma nisko razumevanje za nasilje, ali zabrinjava podatak da u tome izuzetak predstavlja stav prema „Paradi ponosa“. Iako mnogi ispitanici tvrde da ne osećaju netrpeljivost prema LGBT populaciji, niti da je dožiljavaju kao pretnju, ipak, prema rečima Katarine Đokić, kada se postavi pitanje održavanja Parade:

"Kažu – to je porovociranje naroda, ili to je izazvinje nepotrebnog nasilja. Ono što smo mogli da primetimo iz fokus grupe i dubinskih intervjua je da je objašnjenje MUP-a od prošle i od ove godine zašto je „Parada ponosa“ zabranjena, odnosno bojazanda bi moglo doći do prevelikog nasilja je veoma dobro prihvaćeno među našim građanima.“

Pravi navijač ima dosije

U izjavama političara, predstavnika gradskih i republičkih institucija uoči ovogodišnje zabrane „Parade ponosa“, neretko se moglo uočiti izjednačavanje onih koji su pretili nasiljem i onih koji su pokušavali da organizuju šetnju. Dobijeni stavovi građana zato su očekivani za Maju Mićić, članicu organizacionog odbora Parade.

„Odgovornost za potencijalno nasilje i za pretnje upravo se prebacivala na organizatora Parade ponosa, na širu LGBT zajednicu koja bi u tome učestvovala, i tu dolazi do one zamene teza gde je žrtva u stvari kriva za ono što počinilac njoj radi. Ono što je jako zabrinjavajuće jeste da je ta neka retorika u potpunosti preslikana na širu svest javnosti, pa sada imate neki krug gde će političari kroz ovo dobiti još jedan izgovor, jer građani se ne slažu sa Paradom ponosa, jer građani smatraju da je to provokacija, a ne ide se jedan korak unazad da se proceni šta je obaveza države – da spreči pretnje, da omogući bezbednost svakoj grupi koja želi da se okupi na jednom mirnom skupu, u jednoj mirnoj šetnji“, ocenjuje Maja Mićić

Deo istraživanja sproveden je i među fudbalskim navijačima, za koje u Srbiji već dugo prva asocijacija nisu zaljubljenost u sport ili želja za uspehom sportskog kluba. Interesantno je zato videti kako oni doživaljavaju nasilje.

Neke od izjava koje su dali anketarima glase: “Ako neko neće da se bije, neka ide na Istok ili Zapad“; „Kad se nađeš u situacijama, ljudski je da reaguješ“; „Kad je čovek tamo, onda masa ponese“

Jovana Jovanović, saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koja je radila na istraživanju stavova pripadnika navijačkih grupa, kaže da je zaključak da oni nasilje ne vide kao nešto loše, čak šta više, zabeležili su i stavove poput „svaki pravi navijač ima dosije“.

„Jedan od naših sagovornika je upravo smatrao da, citiraću ga, „ideju srpstva jedino navijač može ostvariti“. Oni su nam provukli kroz intervjue i da su učestvovali na barikadama, protestima nakon skupa „Kosovo je Srbija“, hapšenja Radovana Karadžića“, rekla je Jovana Jovanović

Epilog gotovo svih suđenja optuženima za huliganstvo, bile su kazne na granici zakonskog minimuma ili ispod njega, a i one oštrije su smanjivane u žalbenim postupcima.

Takođe, protekle nedelje, Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za zabranu tri desničarska udruženja, a poništena je presuda vođi ranije zabranjenog “Obraza”, Mladenu Obradoviću, izrečena zbog širenja rasne i druge diskriminacije, dok je suđenje vraćeno na početak.