Mnoge Subotičane najnoviji talas poskupljenja podseća na devedesete godine, kada su svoje porodice prehranjivali zahvaljujući blizini mađarske granice. Danas su ponovo hrana na buvljaku, kao i mnogi drugi svakodnevni i neophodni proizvodi, doneseni iz Mađarske jeftiniji nego u supermarketima. Kako je granica odmah preko puta, praktično kojih desetak kilometara od grada, u Subotici nije retkost da se u kupovinu odlazi u susednu državu.
Tompa je selo sa druge strane granice naspram Kelebije. U vreme krize tokom devedesetih selo je imalo čak nekoliko supermarketa, ad hoc otvorenih odmah pored puta, u kojima su glavni kupci bili građani Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore i, na kraju, Srbije. Supermarketi su iznenada nestali isto kao što su i nikli, ali su se u poslednjih godinu-dve ponovo pojavili – ovog puta tik uz samu granicu, gotovo u susedstvu pogranične službe. Za neke Subotičane je jednostavnije otići u šoping do tih prodavnica, nego do Maksija ili Rodića u gradu. Pogotovo što su cenovni dispariteti sve izraženiji – naime, ponovo su mađarski sirevi, kao i pojedini suhomesnati proizvodi jeftiniji nego u našoj zemlji, pa je cena glavni motiv za odlazak u kupovinu u Tompu.
Kupuje se ono što je najneophodnije svakom domaćinstvu – od hrane, sireva i mađarskih kobasica, naravno, do slatkiša, čokolada, i konzervirane hrane, i kućne hemije. Čak i uz procenat koji uzimaju menjačnice, u ovim prodavnicama na samoj granici sirevi, ili „nes“ kafa koštaju isplativo manje nego u domaćim samouslugama.
Erne Kiralj, iz Ade, jednom nedeljno dolazi u Tompu, gde prodaje svoje voće i povrće, a istovremeno tu kupuje ono što mu je potrebno za kuću.
„Ovde kupujem kafu, šampone, salame, sireve, deterdžente, čokoladu, posebno je povoljna cena milka čokolade. Naročito se kupovina isplati isplati ako koristite mogućnosti koje daje povraćaj AFE. Najviše je kupaca subotom, a sada tokom ovih vrućina, znatno ih je manje nego obično. Tada prosto nemaš gde ni auto parkirati“, kaže Kiralj.
Najveći kupci u ovim pograničnim marketima jesu preprodavci sa buvljaka, koji većinu svoje ponude nabavljaju upravo ovde. Oni osim na cenovnoj razlici imaju zaradu i zahvaljujući tome što se na granici, ukoliko vam je račun iznad par stotina eura, može povratiti mađarski PDV, odnosno AFA.
Kada stigne do tegzi na Buvljaku, roba kupljena u Tompi može i sa trgovačkom maržom konkurisati onoj iz naših prodavnica.
No, da li je ona uvek i najboljeg ili makar propisanog kvaliteta teško je reći. Goran Papović, direktor Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je odlazak građana u pogranična mesta susednih zemalja po osnovna životna sredstva pojava već poznata udruženjima potrošača. On smatra da je to razlog za alarm napominjući da je u poslednje dve godine životni standard opao oko 60 odsto.
„Mi smo upozorili i nadležne i vladu, koja bi morala da vodi računa o bezbednosti samih namirnicama, jer mnogi od tih proizvoda koji se kupuju preko, završavaju na tim pijacama, gde na neuslovim mestima prodaju suhomesnate proizvode, pa čak i sveže meso. To je u stvari prava slika o platežnoj sposbonosti naših građana – da na rizik sopstvenog zdravlja kupuju robu za koju nisu sigurni da li joj je već istekao rok trajanja. A zna se da u Evropskoj uniji, a Mađarske jeste u EU, Bugarska to jeste, postoji jasno pravilo za svežu robu ili robu kojoj se bliži istek roka trajanja, da se prodaje 30 do 40 odsto jeftinije nego što je njena nominalna cena. Po pravilu, ta roba upravo stiže kod nas. Onda se postavlja pitanje da li su naši monopolisti, mislim na proizvođački i trgovački lobi, da tako nešto ne vodi ničemu“, kaže Papović.
Tompa je selo sa druge strane granice naspram Kelebije. U vreme krize tokom devedesetih selo je imalo čak nekoliko supermarketa, ad hoc otvorenih odmah pored puta, u kojima su glavni kupci bili građani Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore i, na kraju, Srbije. Supermarketi su iznenada nestali isto kao što su i nikli, ali su se u poslednjih godinu-dve ponovo pojavili – ovog puta tik uz samu granicu, gotovo u susedstvu pogranične službe. Za neke Subotičane je jednostavnije otići u šoping do tih prodavnica, nego do Maksija ili Rodića u gradu. Pogotovo što su cenovni dispariteti sve izraženiji – naime, ponovo su mađarski sirevi, kao i pojedini suhomesnati proizvodi jeftiniji nego u našoj zemlji, pa je cena glavni motiv za odlazak u kupovinu u Tompu.
Kupuje se ono što je najneophodnije svakom domaćinstvu – od hrane, sireva i mađarskih kobasica, naravno, do slatkiša, čokolada, i konzervirane hrane, i kućne hemije. Čak i uz procenat koji uzimaju menjačnice, u ovim prodavnicama na samoj granici sirevi, ili „nes“ kafa koštaju isplativo manje nego u domaćim samouslugama.
Erne Kiralj, iz Ade, jednom nedeljno dolazi u Tompu, gde prodaje svoje voće i povrće, a istovremeno tu kupuje ono što mu je potrebno za kuću.
„Ovde kupujem kafu, šampone, salame, sireve, deterdžente, čokoladu, posebno je povoljna cena milka čokolade. Naročito se kupovina isplati isplati ako koristite mogućnosti koje daje povraćaj AFE. Najviše je kupaca subotom, a sada tokom ovih vrućina, znatno ih je manje nego obično. Tada prosto nemaš gde ni auto parkirati“, kaže Kiralj.
Najveći kupci u ovim pograničnim marketima jesu preprodavci sa buvljaka, koji većinu svoje ponude nabavljaju upravo ovde. Oni osim na cenovnoj razlici imaju zaradu i zahvaljujući tome što se na granici, ukoliko vam je račun iznad par stotina eura, može povratiti mađarski PDV, odnosno AFA.
Kada stigne do tegzi na Buvljaku, roba kupljena u Tompi može i sa trgovačkom maržom konkurisati onoj iz naših prodavnica.
No, da li je ona uvek i najboljeg ili makar propisanog kvaliteta teško je reći. Goran Papović, direktor Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je odlazak građana u pogranična mesta susednih zemalja po osnovna životna sredstva pojava već poznata udruženjima potrošača. On smatra da je to razlog za alarm napominjući da je u poslednje dve godine životni standard opao oko 60 odsto.
„Mi smo upozorili i nadležne i vladu, koja bi morala da vodi računa o bezbednosti samih namirnicama, jer mnogi od tih proizvoda koji se kupuju preko, završavaju na tim pijacama, gde na neuslovim mestima prodaju suhomesnate proizvode, pa čak i sveže meso. To je u stvari prava slika o platežnoj sposbonosti naših građana – da na rizik sopstvenog zdravlja kupuju robu za koju nisu sigurni da li joj je već istekao rok trajanja. A zna se da u Evropskoj uniji, a Mađarske jeste u EU, Bugarska to jeste, postoji jasno pravilo za svežu robu ili robu kojoj se bliži istek roka trajanja, da se prodaje 30 do 40 odsto jeftinije nego što je njena nominalna cena. Po pravilu, ta roba upravo stiže kod nas. Onda se postavlja pitanje da li su naši monopolisti, mislim na proizvođački i trgovački lobi, da tako nešto ne vodi ničemu“, kaže Papović.