Analitičar iz Banjaluke, Zoran Pavlović, ne očekuje značajnije promjene na ekonomskom i političkom planu u BiH. Takođe ne vidi mogućnost za bolji standard građana, osim ako spas ne pronađu u drugim zemljama, gdje već odlaze cijele porodice. Jedino će dobro živjeti kasta „budžetlija“, kaže Pavlović.
RSE: Kakva će prema vašoj procjeni, biti 2017. godina u privredi, odnosno u ekonomskom razvoju BiH?
Pavlović: Kada posmatramo kontinuitet ekonomskog života i aktivnosti u bh. privredi, praktično se ništa ne menja, sve je više manje isto i to će se tako nastaviti. I to iz više razloga. S jedne strane, toliko standardizovan način ponašanja i odabira ključnih ljudi kako u javnim firmama tako i u institucijama koji su partijski podobni, a ne sposobni. Promena neće biti jer one nisu predviđene ni budžetima entiteta ni ekonomskim politikama. Moj utisak je da ljudi na vlasti žive jedan stabilan, ustaljen način života koji apsolutno nije okrenut realnom životu i potrebama građana. A to je ekonomski zamah i pokušaj da se stabilizuju pre svega politički odnosi, međusobni, lični ili partijski odnosi, kako oni ne bi odbijali bilo kakvog potencijalnog invetstitora.
Ono što se može videti je da vlasti nisu svesne nužnosti fokusiranja upravo na ta pitanja koja su definisana reformskom agendom, ili sugestijama koje dolaze od Evropske komisije, Svetske bake. Ono što traži MMF će se morati ispuniti. Nažalost, kada sam gledao dokumente Vlade RS, koncept ekonomskih reformi za tri naredne godine, tamo nigde nisam video nezaposlenog čoveka, firmu koja treba da se pokrene i stvori novu ekonomsku vrednost, već je sve dizajnirano prema potrebama ispunjavanja obaveza. A kada god imamo dokument u kojem nije u svakom redu prepoznata potreba određenih vrsta aktivnosti i ciljanih potreba građana, taj dokument završava samo na policama.
RSE: Kako vidite kvalitet života odnosno standard građana u 2017?
Pavlović: Svako se pokušava snaći da preživi. Mladi su posebno destimulisani, njihova osnovna ideja je da napuste ovu zemlju i to rade na razičite načine. Iz Hercegovine odlaze s dokumentima Hrvatske, drugi nalaze zaposlenje zahvaljujući deficitarnm zanimanjima po Evropi. Oni koji ostaju suočiće se s povećanim troškovima života, jer je koncept entitetskih Vlada da se fiskalna stabilnost njihovih troškova obezbedi novim opterećenjem građana. Građani koji ostanu u BiH će živeti teže, one kompanije koje stvore mogućnost da rade za inostranstvo, ostvare neku poveznicu sa tržištima EU će imati šansu da ostanu na istom nivou. Svim ostalim koji zavise od socijalne komponente, ili komponente vezane za budžetske korsinike, biće lošije u 2017. godini.
RSE: BiH je dobila Upitnik Evropske komisije, koji je ispit za sticanje kandidatskog statusa, i koji treba ispuniti u prvih pet mjeseci 2017. Očekujete li probleme u davanju odgovora?
Pavlović: To je dokument koji treba da definiše stanje jednog organizma, u ovom slučaju BiH, sa brojnim pitanjima, vrlo egzaktnim i konkretnim. Tu nema nikakvih misterija ali problem će biti zato što su naše statistike pocepane na entitetske a naša koordinacija na davanju informacija nije na potrebnom nivou. Jedino pouzdana statistika će biti je broj rođenih i broj umlih.
Očigledno je to shvatila i Evropska komisija, koja je BiH dala rok od šest meseci da odgovori na nešto više od 3.000 pitanja u odnosu na ostale zemlje koje su imale znatno kraći rok ili manje pitanja.
'Građani se bave prošlošću, a ne pitanjima bitnim za našu decu'
RSE: Kako u svemu što čeka BiH vidite ulogu političara ove zemlje i kako građani reaguju?
Pavlović: To je krucijalno pitanje. Naši građani su pasivizarani do te mere da reaguju jedino na neke nacionalističke aktivnosti koje su vezane za stvari od kojih se ne živi. Uglavnom se vraćaju problemima i pitanjima iz prošlosti, a ne bave se onim koja su bitna za našu decu. A ona odlaze i gubimo jedan grad godišnje. To su problemi kojim bi se morali baviti bh političari. Nažalost oni to neće, ne znaju, ne žele, niti ih interesuje. Stvorena je jedna kasta „budžetlija“ koji su sami sebi svrha. I ako pokušate nešto danas učiniti shvatićete da nije ni vreme ni mesto da talasate jer njima je ovako dobro. A to što su građani u svojoj bedi spremni da poklone svoj glas za 30 KM ili za nacionalističku retoriku, to je ambijent u kojem živimo.
RSE: Možemo li očekivati približavanje u stavovima političara dva entiteta jer su njihove svađe duboko podijelile i građane?
Pavlović: Ono što je sigurno, to je da je koncept održavanja na vlasti, pre svega, kao što sam rekao, nacionalistički, baziran na potrebi stvaranja polarizovane emotivne situacije građanina. Suština je da ti naši lideri uopšte nisu u svađi, to je jednostavno scena na kojoj oni jako dobro glume i taj posao završava tako da su oni u svojim dogovorima jako dobro organizovali svoj život, čak mislim, do te mere nepoštenim, da ova zemlja i ovi građani to više neće moći da plaćaju.
Ako ćemo graditi autoputeve na kojima se niko neće voziti, ako za to treba da izdvojimo 15 pfeninga po svakom litru goriva, i ako na to sve dolazimo u situaciju da ne žele da se odobri postojanje plavog dizela za potrebe poljoprivrede, onda to jasno govori da ti ljudi gledaju samo svoj lični interes i pre svega interes svoje partijske klike, da je tako nazovem. Ono što je problem i što će da se pojavi, i već se pojavljuje kao problem, to je neophodnost da direktori javnih preduzeća ne budu gubitaši. Bojim se da smo tu priliku i tu mogućnost, koja je postojala kao obaveza u vreme socijalizma i one Jugoslavije, izgubili, jer jednostavno – dobrih, kvalitetnih, i moram reći - skupih – eksperata za taj posao gotovo da nema. Ili – oni neće da ih plate koliko takvi ljudi vrede.