Vlast u Srbiji nakon izbora 16. marta najverovatnije i neće imati opoziciju. To se, gledajući pijačni haos u redovima opozicije, već sada sasvim sigurno može prognozirati, a opoziciji će nakon izbora ostati da se pita zašto se stvar tako završila i koliko je za takav ishod sama odgovorna.
Srpska napredna stranka i njeni liliputanski sateliti – koji sami teško da bi prešli cenzus – Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, SPO i Pokret socijalista, imaju već proglašenu izbornu listu i nemaju ama baš nikakvu brigu. Aktuelni rejtinzi im predviđaju otprilike 45 odsto glasova.
Na drugoj strani, opocizone stranke građanske opcije, pre svih Demokratska, uprkos tome što su od početka mandata aktuelne vlade pozivale na vanredne izbore, te izbore ne samo da ne dočekuju spremne, nego se i dalje cepaju, svađaju, prepucavaju i pretrčavaju. Umesto da se ujedine u najširi građanski savez, njihovi čelnici se i dalje preganjaju oko toga ko će biti predvodnik.
To je dalo pečat i skupu u Novom Sadu, gde je na dnevnom redu bilo formiranje koalicije građanskih stranaka.
Taj blok bi, kako je izjavio zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, činile Tadićeva Nova demokratska stranka, LSV Nenada Čanka, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Bošnjački blok, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Zeleni.
Liberalno-demokratske partije u ovom skupu nije bilo. Njen lider Čedomir Jovanović pozivao je na saradnju Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ali je od toga odustao kad su „ligaši“ Nenada Čanka ušli u blok sa Tadićem.
„Ne mislim da bismo bili uverljivi kada bi zajedno sa Tadićem rekli da je došlo naše vreme. On je osam godina bio predsednik Srbije, deset godina predsednik Demokratske stranke i ako nije stigao za tih osam, odnosno, deset, godina da uradi ono što se moralo uraditi prvog dana njegovog predsedničkog mandata, nema razloga da verujemo da će sada biti bogznašta drugačije“, bio je rezolutan Jovanović.
Poseban jednopartijski sistem
Počasni predsednik Demokratske stranke, podsetimo, nedavno je partiju napustio i ubrzo saopštio je da će se uključiti u vanredne parlamentarne izbore. Nakon toga, Demokratsku stranku su napustili, i još je napuštaju, mnogi njeni članovi, pa i čitavi odbori.
Šta će od bloka koji će predvoditi Tadić biti i hoće li to zaista biti opozicija Vučićevim naprednjacima – pitanja su na koja još uvek nema odgovora.
Izbori, dakle, samo što nisu, a najjača stranka nije sebi mogla poželeti boljeg protivnika, ocenjuje politički analitičar Vladimir Goati.
„Inače usitnjena opoziciona scena Srbije preti da se još više usitni, a na drugoj strani vidi se ogromna koncentracija podrške koju ima vladajuća Srpska napredna stranka. Prema tome, približavamo se takvom rezultatu izbora koji će, čini mi se, izmeniti sve prethodne postizborne situacije, izuzev one nastale nakon prvih izbora 1990. godine, kad je Milošević sa 41,1% glasova imao 75 poslanika. Mislim da ćemo posle ovih izbora, sa podrškom Srpskoj naprednoj stranci od otprilike 45 procenata imati možda i apsolutnu većinu jedne stranke u Srbiji i vratiti se na jedan poseban partijski sistem koji je postojao ’92. godine; umesto samo višepartijski sistem, vratićemo se na višepartijski sistem sa dominantnom partijom“, kaže Goati.
Veliku „zaslugu“ za slabljenje opozicije, ističe on, snosi bivši predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, koji je odlučio da iz te najjače opozicione partije izađe baš uoči izbora.
„Bivši lider te stranke, dugogodišnji harizmatski lider, što je krajnje neuobičajeno, eto, formira novu demokratsku stranku, čime će ne veliki procenat birača koji bi glasali za DS – negde oko 15% po rezultatima empirijskih istraživanja – verovatno smanjiti. Ja pretpostavljam da on sam na taj način, pred same izbore, neće uspeti da okupi ni 5%, što je cenzusni prag da bi ušao u parlament, ali bar će time naškoditi omraženoj svojoj partiji. Postoji jedno zlatno pravilo: ako izdvajanjem iz partije formirate novu partiju, nemojte to činiti pred izbore; a to bi se dalo naučiti iz one dobre stare engleske poslovice: kad prelaziš bujicu ne menjaj konja. Dakle, Tadić je trebalo da sačeka da prođu izbori i da se stvar nakon toga odvija po nekim svojim pravilima, a ne ovako s neba pa u rebra, pred same izbore, kad su bili već zakazani, formirati stranku“, ocenjuje Goati.
Srpska napredna stranka i njeni liliputanski sateliti – koji sami teško da bi prešli cenzus – Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, SPO i Pokret socijalista, imaju već proglašenu izbornu listu i nemaju ama baš nikakvu brigu. Aktuelni rejtinzi im predviđaju otprilike 45 odsto glasova.
Na drugoj strani, opocizone stranke građanske opcije, pre svih Demokratska, uprkos tome što su od početka mandata aktuelne vlade pozivale na vanredne izbore, te izbore ne samo da ne dočekuju spremne, nego se i dalje cepaju, svađaju, prepucavaju i pretrčavaju. Umesto da se ujedine u najširi građanski savez, njihovi čelnici se i dalje preganjaju oko toga ko će biti predvodnik.
To je dalo pečat i skupu u Novom Sadu, gde je na dnevnom redu bilo formiranje koalicije građanskih stranaka.
Taj blok bi, kako je izjavio zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš, činile Tadićeva Nova demokratska stranka, LSV Nenada Čanka, Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, Bošnjački blok, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Zeleni.
Liberalno-demokratske partije u ovom skupu nije bilo. Njen lider Čedomir Jovanović pozivao je na saradnju Ligu socijaldemokrata Vojvodine, ali je od toga odustao kad su „ligaši“ Nenada Čanka ušli u blok sa Tadićem.
„Ne mislim da bismo bili uverljivi kada bi zajedno sa Tadićem rekli da je došlo naše vreme. On je osam godina bio predsednik Srbije, deset godina predsednik Demokratske stranke i ako nije stigao za tih osam, odnosno, deset, godina da uradi ono što se moralo uraditi prvog dana njegovog predsedničkog mandata, nema razloga da verujemo da će sada biti bogznašta drugačije“, bio je rezolutan Jovanović.
Poseban jednopartijski sistem
Počasni predsednik Demokratske stranke, podsetimo, nedavno je partiju napustio i ubrzo saopštio je da će se uključiti u vanredne parlamentarne izbore. Nakon toga, Demokratsku stranku su napustili, i još je napuštaju, mnogi njeni članovi, pa i čitavi odbori.
Šta će od bloka koji će predvoditi Tadić biti i hoće li to zaista biti opozicija Vučićevim naprednjacima – pitanja su na koja još uvek nema odgovora.
Izbori, dakle, samo što nisu, a najjača stranka nije sebi mogla poželeti boljeg protivnika, ocenjuje politički analitičar Vladimir Goati.
Vladimir Goati
„Inače usitnjena opoziciona scena Srbije preti da se još više usitni, a na drugoj strani vidi se ogromna koncentracija podrške koju ima vladajuća Srpska napredna stranka. Prema tome, približavamo se takvom rezultatu izbora koji će, čini mi se, izmeniti sve prethodne postizborne situacije, izuzev one nastale nakon prvih izbora 1990. godine, kad je Milošević sa 41,1% glasova imao 75 poslanika. Mislim da ćemo posle ovih izbora, sa podrškom Srpskoj naprednoj stranci od otprilike 45 procenata imati možda i apsolutnu većinu jedne stranke u Srbiji i vratiti se na jedan poseban partijski sistem koji je postojao ’92. godine; umesto samo višepartijski sistem, vratićemo se na višepartijski sistem sa dominantnom partijom“, kaže Goati.
Veliku „zaslugu“ za slabljenje opozicije, ističe on, snosi bivši predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, koji je odlučio da iz te najjače opozicione partije izađe baš uoči izbora.
„Bivši lider te stranke, dugogodišnji harizmatski lider, što je krajnje neuobičajeno, eto, formira novu demokratsku stranku, čime će ne veliki procenat birača koji bi glasali za DS – negde oko 15% po rezultatima empirijskih istraživanja – verovatno smanjiti. Ja pretpostavljam da on sam na taj način, pred same izbore, neće uspeti da okupi ni 5%, što je cenzusni prag da bi ušao u parlament, ali bar će time naškoditi omraženoj svojoj partiji. Postoji jedno zlatno pravilo: ako izdvajanjem iz partije formirate novu partiju, nemojte to činiti pred izbore; a to bi se dalo naučiti iz one dobre stare engleske poslovice: kad prelaziš bujicu ne menjaj konja. Dakle, Tadić je trebalo da sačeka da prođu izbori i da se stvar nakon toga odvija po nekim svojim pravilima, a ne ovako s neba pa u rebra, pred same izbore, kad su bili već zakazani, formirati stranku“, ocenjuje Goati.