Mislim da kratkoročno presuda Radovanu Karadžiću neće imati veliki uticaj na društvo u BiH imajući u vidu duboke političke i ideološke linije razdvajanja, kaže za RSE Erik (Eric) Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu sa londonskog Univerzitetskog koledža.
"Međutim, to će imati mnogo veći značaj dugoročno jer će ostati utvrđeno činjenično stanje o ratu, što je uostalom i glavni zadatak Haškog tribunala", kaže Gordi.
RSE: Karadžić je osuđen po svim tačkama optužnice osim za genocid u sedam opština 1991-1992. Zašto ga je sud oslobodio odgovornosti u ovom slučaju?
Gordi: To je verovatno bio jedini ishod koji nije bio siguran. Presuda o svim ostalim tačkama optužnice je bila manje više očekivana. Za podrobniji komentar je potreban detaljniji uvid u presudu koju će sud objaviti narednih dana.
Međutim, mislim da nije toliko bitno da li je Karadžić optužen za genocid u ovih sedam opština, već šta je sud utvrdio kao činjenice.Tokom čitanja presude pomenuto je da je na tom području planski proterivano nesrpsko stanovništvo, da je bilo masovnog ubijanja. Znači, te činjenice su bitne. Da li je to okvalifikovano kao genocid ili zločin protiv čovečnosti, to je više pravno pitanje. Niko ne može da umanji razmere zločina protiv čovečnosti. Stoga je veoma važno šta će pisati u obrazloženju presude.
RSE: S druge strane, mnogi su očekivali da će Karadžić biti osuđen na doživotni zatvor zbog ozbiljnosti optužbi a i činjenice da su pojedini njegovi saradnici, poput Zdravka Tolimira, dobili takvu kaznu i to po sličnoj optužnici.
Gordi: Može se očekivati da će se tužilaštvo žaliti. Razlog za manju kaznju je to što su sudije očito uzele kao olakšavajuću okolnost to što se Karadžić povukao sa političkih funkicija 1996. Tužioci imaju razloga da podnesu žalbu, mada je manje više od simboličkog značaja da li je osuđen na 40 godina ili na doživotni zatvor, ako se ima u vidu da Karadžić ima 70 godina.
S obzirom da je u pritvoru osam godina i imajući u vidu praksu Haškog suda da oslobađa osuđenike nakon dve trećine izdržane kazne, to znači da bi Karadžić teoretski mogao da izađe iz zatvora najranije za 19 godina. Ako poživi dugo to znači da bi se našao na slobodi u 89. godini. Dakle, u praksi je to doživotna robija.
RSE: Pomenuli ste da će se Haško tužilaštvo verovatno žaliti. Međutim, to će po svoj prilici učiniti i odbrana. U dosadašnjoj praksi Tribunala desilo se, na primer, da je hrvatski general Ante Gotovina prvostepeno optužen na 24 godina zatvora a u drugostepenom postupku je oslobođen. S druge strane, u slučaju Jovice Stanišića i Franka Simatovića, funkcionera službi bezbednosti Srbije, poništena je prvostepena oslobađajuća presuda i naloženo novo suđenje.
Erik Gordi
Gordi: Karadžić, naravno, nema šansi da bude oslobođen u drugostepenom postupku jer se radi o činjenicama koje su već utvrđene u prethodnim slučajevima. Dakle, nema novih dokaza kao u slučaju Gotovine.
Verovatno će se Tužilaštvo žaliti na oslobađanje Karadžića odgovornosti za genocid u sedam opština. Međutim, mislim da su male šanse za promenu presude u tom delu jer je genocid najteže dokazati i verovatno će sudije postupiti na isti način kao u i prethodnim suđenjima drugim optuženima. Dakle, bilo bi neobično da Tribunal osudi Karadžića za genocid u drugostepenom postupku ako to već nije učinio u prvom.
RSE: Koliko će ova presuda 21 godinu nakon rata zadovoljiti pravdu i, istovremeno, doprineti pomirenju imajući u vidu političke podele u BiH, postojanje dva narativa u Federaciji i Republici Srpskoj, što pokazuju i današnje reakcije njenih čelnika koji smatraju da je Karadžić nepravedno osuđen.
Gordi: Mislim da kratkoročno presuda Karadžiću neće imati veliki uticaj na društvo u BiH.
Ljudi sa obe strane imaju razloga za nezadovoljstvo, a političke i ideološke linije razdvajanja su duboko utvrđene. Međutim, to će imati mnogo veći značaj dugoročno jer će ostati utvrđeno činjenično stanje, što je uostalom i glavni zadatak Haškog tribunala.
Tada neće više biti važna ova politička priča da li je Tribunal pristrasan ili ne. Dakle, ostaće dokazi i presude i ljudi će se u jednom trenutku suočiti sa tim kada budu spremni, što sada svakako nisu.
RSE: Da li će presude Karadžiću i ostalim dovesti do sazrevanja svesti, kao na primer u Nemačkoj, da se prihvati odgovornost za zločine a ne da se to negira, što pokazuju današnje reakcije, kao i jučerašnji stav ministra pravde Srbije Nikole Selakovića da je Hag pristrasan.
Gordi: Mislim da će ljudi poput Selakovića ili Dodika i dalje činiti to što se od njih očekuje. Međutim, ova generacija političara koja je na neki način povezana sa zbivanjima iz 1990-ih, neće biti večito na sceni.
Čak i Nemačkoj, koja je bila najuspešnija u suočavanju sa ratnim zločinima, moralo je da prođe 20-tak godina da odu sa javne scene svi oni koji su na bilo koji način bili povezani sa traumatičnim periodom. Taj trenutak će doći i na Balkanu.
RSE: I na Balkanu je već prošlo 20 godina. Međutim, mnoga istraživanja pokazuju da je i znatan deo mladih koji treba da u budućnosti preuzmu ključne pozicije u društvu, prilično nacionalistički nastrojen s ozbirom da uče paralelne istorije, odrastaju sa iskustvom političkih i nacionalnih podela. Postoji li opasnost da oni nastave istu politiku, odnosno u ovom slučaju ne prihvate presude Haškog tribunala Karadžiću i ostalim optuženim Srbima?
Gordi: Svakako da postoji ta opasnost. Institucije od najvećeg društvenog poverenja, kao što su obrazovne i verske, nisu doprinele sazrevanju svesti kod mladih, zato što su ostale na istoj ideološkoj poziciji kao i pre 20 godina. Potrebno je mnogo toga uraditi u društvu da bi ljudi prihvatili činjenice koje su od ranije utvrđene i poznate.