Nakon što su uputili zahtev za ekstradiciju, u Ministarstvu pravde Srbije očekuju da će Italija u najkraćem roku izručiti vođu neonacističke organizacije Nacionalni stroj Gorana Davidovića, koji je zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje u Beogradu osuđen na godinu dana zatvora.
Dok se u Ministarstvu pozivaju na slabosti šenegenskog viznog režima, pravni stručnjaci poručuju da je za Davidovićev odlazak iz zemlje odgovorno srpsko pravosuđe.
Pošto je upućen zahtev, ministar policije Ivica Dačić najavljuje proceduru italijanskih ograna za izručenje Gorana Davidovića Srbiji:
“Da bi bio izručen, on prvo treba da bude uhapšen. U svakom slučaju, postoje pravila i zakonska rešenja koja su specifična u svakoj od zemalja, što se tiče ministarstva unutrašnjih poslova, mi ćemo učiniti sve što je po nalogu tužilaštva i naših pravosudnih organa.”
Goran Davidović, koji je u januaru bio u Srbiji, trenutno se nalazi u Trstu, gde mu živi supruga, i za naš program kaže da veruje da će tamo i ostati. On najavljuje da će se, u suprotnom, žaliti Međunarodnom sudu pravde u Strazburu:
“Moja očekivanja su da je Italija civilizovana država, tako da od toga nema ništa. Ja se ne krijem, ja legalno živim u Trstu, sa italijanskom ličnom kartom. Zahtev je verovatno sada došao diplomatskom poštom u ministarstvo u Rim, i postoji određena procedura koja nije takva kako banda režimska misli. Znači, nije sve kao u Srbiji gde ne postoji pravna država.”
RSE: Ovde se osuđeni za raspirivanje nacionalne, rasne i verske mrznje.
“Ja sam osuđen za delo koje se nije desilo. Ja sam osuđen zbog verbalnog delikta i zbog verbalnog konflikta između mene i profesora Perovića i to je sve. A time će se baviti Strazbur.”
RSE: Žalićete se Strazburu?
“Da, naravno. U dogledno vreme. Zbog kidnapovanja.”
Podsećamo, Goran Davidović osuđen je za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti, kada je krajem 2005. godine sa grupom neonacista upao na antifašističku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizički napali učesnike.
Davidović je na nacionalnoj osnovi vređao profesora Milenka Perovića, koji je govorio na tribini, a jedan od Strojevaca ošamario je aktivistu Antifašističke akcije Novog Sada Zorana Petakova, seća se predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić:
“Nerado želim toga da se setim, ja sam to i na samom suđenju uporedio sa prizorima koji su se dešavali u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata. Dakle, grupa od 20 do 25 uglavnom u crno obučenih i kratko ošišanih mladića ušli su kroz ta jedna jedina vrata, i tako onemogućili izlazak ostalima. Dizali su ruke u znak nacističkog pozdrava, pored mene je sedela tadašnja dekanica Filozofskog fakulteta, ona me je onako diskretno pitala šta da radi, ja sam joj šapnuo da zove policiju...”
Na pitanje čija je odgovornost to što je jedan od vinovnika ovog događaja, i pored presude, slobodno otputovao u Italiju, državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen poziva se na slabosti šenegenskog viznog režima:
“Mislim da nema konkretno ničije odgovornosti, nego samo propust i nesavršenost šengenskog viznog režima koji trenutno postoji za građane Srbije. Jednostavno, vizni režim se bavi kontrolom da li imate određenu imovinu, da li imate finansijska sredstva za putovanje, a ne bavi se, i nema mogućnost kontrole lica koja su osuđena, ili protiv kojih se vodi krivični postupak.”
Sa ovakvim obrazloženjem ne slaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava. To je skretanje sa prave adrese, kaže on i podvlači da je za Davidovićev odlazak odgovorna Srbija, odnosno njeno pravosuđe koje nije preduzelo mere da okrivljeni ostane u zemlji:
“Činjenica da njegova supruga živi u Italiji je već bila dovoljna da se razmatraju mogućnosti njegovog bekstva po izricanju presude, i to je bio dovoljan argument da se njemu privremeno oduzme putna isprava.”
Upad na tribinu Filozofskog fakulteta samo je jedan u nizu incidenata koji su izazvali Davidović i njegov Nacionalni stroj. U oktobru 2007., ovoga puta organizovanije, i uz podršku klerofašističke organizacije Obraz, kamenicama su napadnuti učesnici Antifaštisičkog skupa u Novom Sadu. Epilog je bio nekoliko povređenih građana i hapšenje više od 50 pripadnika Nacionalnog stroja. Samo mesec dana kasnije u Beogradu pripadnici ove neonacističke organizacije pokušali su da spreče obeležavanje Dana borbe protiv fašizma. Incidenata je bilo i kasnije, a pre samo nedelju dana grupa skinhedsa upala je u zrenjaninski kafić “Klupče", uz uvrede napala goste, a dvoje ljudi teže je povređeno.
Iako je organizacije potput Nacionalnog stroja i Obraza, Ministarstvo unutrašnjih poslova označilo kao neonacističke, odnosno klerofašističke, a pokrenut je i postupak za zabranu Strojevaca, oni i dalje nesmetano deluju u Srbiji. Sociolog Vladimir Ilić:
“Problem je u vladajućoj koaliciji, u strukturama koje jednostavno nemaju senzibiliteta za nacizam, čak i kada je on u potpuno otvorenoj formi. Ja sam morao da idem na sud, i dobio sam proces protiv izdavača Davidovićeve knjige, gde je štampan ceo program organizacije, sa svim pozivima na rasnu mržnju, sa zalaganjem za zabranu rasno mešovitih brakova, za oduzimanje prava pripadnicima nearijaskih rasa, odnosno Romima i Jevrejima. Još najbolje reaguje Dačićeva policija, paradoksalno, ali istinito. To ne zanima naše stranačke kadrove, sve jedno da li su samo u partijskim strukturama ili su i na državnim pozicijama.”
Pošto je upućen zahtev, ministar policije Ivica Dačić najavljuje proceduru italijanskih ograna za izručenje Gorana Davidovića Srbiji:
“Da bi bio izručen, on prvo treba da bude uhapšen. U svakom slučaju, postoje pravila i zakonska rešenja koja su specifična u svakoj od zemalja, što se tiče ministarstva unutrašnjih poslova, mi ćemo učiniti sve što je po nalogu tužilaštva i naših pravosudnih organa.”
Moja očekivanja su da je Italija civilizovana država, tako da od toga nema ništa. Ja se ne krijem, ja legalno živim u Trstu, sa italijanskom ličnom kartom.
“Moja očekivanja su da je Italija civilizovana država, tako da od toga nema ništa. Ja se ne krijem, ja legalno živim u Trstu, sa italijanskom ličnom kartom. Zahtev je verovatno sada došao diplomatskom poštom u ministarstvo u Rim, i postoji određena procedura koja nije takva kako banda režimska misli. Znači, nije sve kao u Srbiji gde ne postoji pravna država.”
RSE: Ovde se osuđeni za raspirivanje nacionalne, rasne i verske mrznje.
“Ja sam osuđen za delo koje se nije desilo. Ja sam osuđen zbog verbalnog delikta i zbog verbalnog konflikta između mene i profesora Perovića i to je sve. A time će se baviti Strazbur.”
RSE: Žalićete se Strazburu?
“Da, naravno. U dogledno vreme. Zbog kidnapovanja.”
Podsećamo, Goran Davidović osuđen je za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti, kada je krajem 2005. godine sa grupom neonacista upao na antifašističku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizički napali učesnike.
Davidović je na nacionalnoj osnovi vređao profesora Milenka Perovića, koji je govorio na tribini, a jedan od Strojevaca ošamario je aktivistu Antifašističke akcije Novog Sada Zorana Petakova, seća se predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić:
“Nerado želim toga da se setim, ja sam to i na samom suđenju uporedio sa prizorima koji su se dešavali u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata. Dakle, grupa od 20 do 25 uglavnom u crno obučenih i kratko ošišanih mladića ušli su kroz ta jedna jedina vrata, i tako onemogućili izlazak ostalima. Dizali su ruke u znak nacističkog pozdrava, pored mene je sedela tadašnja dekanica Filozofskog fakulteta, ona me je onako diskretno pitala šta da radi, ja sam joj šapnuo da zove policiju...”
Na pitanje čija je odgovornost to što je jedan od vinovnika ovog događaja, i pored presude, slobodno otputovao u Italiju, državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen poziva se na slabosti šenegenskog viznog režima:
“Mislim da nema konkretno ničije odgovornosti, nego samo propust i nesavršenost šengenskog viznog režima koji trenutno postoji za građane Srbije. Jednostavno, vizni režim se bavi kontrolom da li imate određenu imovinu, da li imate finansijska sredstva za putovanje, a ne bavi se, i nema mogućnost kontrole lica koja su osuđena, ili protiv kojih se vodi krivični postupak.”
Sa ovakvim obrazloženjem ne slaže Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava. To je skretanje sa prave adrese, kaže on i podvlači da je za Davidovićev odlazak odgovorna Srbija, odnosno njeno pravosuđe koje nije preduzelo mere da okrivljeni ostane u zemlji:
“Činjenica da njegova supruga živi u Italiji je već bila dovoljna da se razmatraju mogućnosti njegovog bekstva po izricanju presude, i to je bio dovoljan argument da se njemu privremeno oduzme putna isprava.”
Upad na tribinu Filozofskog fakulteta samo je jedan u nizu incidenata koji su izazvali Davidović i njegov Nacionalni stroj. U oktobru 2007., ovoga puta organizovanije, i uz podršku klerofašističke organizacije Obraz, kamenicama su napadnuti učesnici Antifaštisičkog skupa u Novom Sadu. Epilog je bio nekoliko povređenih građana i hapšenje više od 50 pripadnika Nacionalnog stroja. Samo mesec dana kasnije u Beogradu pripadnici ove neonacističke organizacije pokušali su da spreče obeležavanje Dana borbe protiv fašizma. Incidenata je bilo i kasnije, a pre samo nedelju dana grupa skinhedsa upala je u zrenjaninski kafić “Klupče", uz uvrede napala goste, a dvoje ljudi teže je povređeno.
Iako je organizacije potput Nacionalnog stroja i Obraza, Ministarstvo unutrašnjih poslova označilo kao neonacističke, odnosno klerofašističke, a pokrenut je i postupak za zabranu Strojevaca, oni i dalje nesmetano deluju u Srbiji. Sociolog Vladimir Ilić:
“Problem je u vladajućoj koaliciji, u strukturama koje jednostavno nemaju senzibiliteta za nacizam, čak i kada je on u potpuno otvorenoj formi. Ja sam morao da idem na sud, i dobio sam proces protiv izdavača Davidovićeve knjige, gde je štampan ceo program organizacije, sa svim pozivima na rasnu mržnju, sa zalaganjem za zabranu rasno mešovitih brakova, za oduzimanje prava pripadnicima nearijaskih rasa, odnosno Romima i Jevrejima. Još najbolje reaguje Dačićeva policija, paradoksalno, ali istinito. To ne zanima naše stranačke kadrove, sve jedno da li su samo u partijskim strukturama ili su i na državnim pozicijama.”