Gondola stavila Beogradsku tvrđavu na listu ‘Sedam najugroženijih spomenika Evrope’

Nakon što je Beogradska tvrđava, jedan od simbola glavnog grada Srbije, dospela na listu “Sedam najugroženijih spomenika Evrope”, zbog namere vlasti da na tom lokalitetu podigne gondolu, nadležni na lokalnom i republičkom nivou nisu se oglašavali o ovom slučaju.

Predstavnici stručne javnosti se, pak, nadaju da će ovaj kulturno-istorijski lokalitet biti sačuvan upravo uvrštavanjem na listu koju sastavlja međunarodna organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa Evropa Nostra.

Višnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se Beogradska tvrđava našla na najreferentnijoj listi ugroženih spomenika kulture koju Evropska unija (EU) podržava kroz program Kreativna Evropa.

“To podrazumeva sa jedne strane kontinuiranu podršku Evrope Nostre, kao najveće evropske organizacije koja se bavi nasleđem i njenih stručnjaka, i s druge strane Evropske investicione banke koja se mnogo više bavi finansijskim, upravljačkim i razvojnim aspektima revitalizacije raznih kulturnih dobara. Tako da Beogradskoj tvrđavi u okviru ovog programa sledi podrška i u smislu lobiranja, stručne pomoći i potencijalnih novih izvora finansiranja”, kaže Kisić.

Samo uvrštavanje Beogradske tvrđave na listu Evrope Nostre ne podrazumeva automatsku obavezu vlasti da obustave gradnju gondole koja, po mišljenju stručnjaka, preti da uništi arheološko nalazište i naruši celinu ovog spomenika, ali Višnja Kisić napominje da na ovaj način Tvrđava ulazi “u dugoročan sistem podrške”.

Uz Beogradsku tvrđavu, koja je na prvom mestu, na ovogodišnjoj listi Evrope Nostre našli su se i Narodno i eksperimentalno pozorište u Tirani, Zamak Jezeri u Češkoj, Zamak Samecano u italijanskoj regiji Toskani, Y-blok u okviru Vladine četvrti u Oslu, Šombijerki elektrana u Poljskoj, Plečnikov stadion u slovenačkoj prestonici Ljubljani.

“To je lista od sedam lokaliteta koji su od velikog značaja za Evropu i shvataju se kao evropsko nasleđe. Drugi kriterijum je da su ugroženi zbog nekog velikog projekta, neulaganja ili nemara, i treća stvar je da postoji zainteresovana lokalna zajednica i javnost koja želi da se bori za taj lokalitet”, objašnjava Višnja Kisić.

Stavljanje Beogradske tvrđave na ovu listu predložila je Evropa Nostra Srbija, a nakon što je gradska vlast u martu prošle godine počela sa pripremom terena za izgradnju gondole, poznate i pod nazivom žičara, koja bi trebalo da spoji Tvrđavu sa parkom Ušće u Novom Beogradu.

Pročitajte i ovo: Beogradska tvrđava ugrožena zbog izgradnje gondole

Ubrzo su reagovale relevantne stukovne institucije – od Srpskog arheološkog društva, preko Društva konzervatora Srbije, Akademije arhitekture Srbije, Muzeološkog društva, do Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Odeljenja istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) – tražeći od nadležnih da obustave ovaj projekat.

Predstavnici konzervatorske struke su upozorili da bi izgradnja gondole dovela do uništavanja “značajnog kulturnog sloja iz perioda kada se na prostoru Beogradske tvrđave nalazio Rimski vojni logor (rimski kastrum), što je bio razlog za nominaciju Beogradske tvrđave za upis na UNESKO-vu Listu Svetske baštine u okviru Granica Rimskog Carstva”.

Dr Monika Milosavljević, docentkinja na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da intervenisanje na lokalitetu kakav je Beogradska tvrđava zahteva da predstavnici različitih struka prethodno urade opsežne procene da li treba započinjati takav projekat.

“Ono što je izvor evidencije, izvor podataka, nalazi se u slojevima Beogradske tvrđave i to bi se neminovno uništilo ovim poduhvatom bez adekvatnih istraživanja koja bi morala da traju godinama da bismo uopšte odlučivali o bilo kakvoj, čak i minimalnoj, intervenciji u nekoj hipotetičkoj situaciji. Dakle, ono što ovaj projekat pokušava da nametne je jedna vrsta nasilja prema spomeniku kulture, arheološkoj struci, ali i drugim strukama – arhitektonskoj, struci istorije umetnosti, konzervatorskim strukama i slično”, kaže Milosavljević.

Ona podseća da je Beogradska tvrđava kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, te dodaje da bi se gradnjom gondole prekršio Zakon o zaštiti kulturnih dobara Republike Srbije i Zakon o kulturnim dobrima, kao i međunarodne konvencije čiji je potpisnik Republika Srbija, a koje garantuju očuvanje celovitosti, autentičnosti i integriteta kulturnih dobara i očuvanje svih slojeva kulturno-istorijskih i ambijentalnih celina, kakva je Beogradska tvrđava.

“Zaštitu Beogradske tvrđave garantuju odredbe Zakona o prostornom planu Republike Srbije za 2010-2020. Uz to, Beogradska tvrđava je od strane Republike Srbije stavljena na Tentativnu listu za UNESKO Listu svetske baštine”, podseća Monika Milosavljević.

Nadležni bez komentara

Građevinsku dozvolu za gradnju gondole Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrasturkture dalo je Javnom preduzeću “Skijališta Srbije” 1. aprila 2019. godine, a četiri dana kasnije ministarstvo je “Skijalištima” izdalo i potvrdu za izvođenje pripremnih radova koji, kako se navodi u dokumentu, “obuhvataju postavljanje gradilišne ograde, postavljanje instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, zemljane radove i radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa prema susednim parcelama bušenim šipovima”. Međutim, već polovinom marta su radnici “Zelenila Beograd” isekli oko 150 stabala na Tvrđavi i u parku Ušće.

Gondola seče drveće u centru Beograda

Na naš upit da prokomentarišu stavljanje Beogradske tvrđave na listu “Sedam najugroženijih spomenika Evrope” i pitanje da li će to uticati na projekat izgradnje gondole, odgovor nismo dobili ni u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture, kao ni u “Skijalištima Srbije”.

Odlukom Upravnog suda radovi na ovom projektu su privremeno obustavljeni, dok ova institucija ne donese presudu po tužbi koju je podnela nevladina organizacija Regulatorni institut za zaštitu životne sredine (RERI). RERI je aprila prošle godine zatražio da sud ukine građevinsku dozvolu za izgradnu gondole, a proces je još uvek u toku.

“Imajući u vidu da Upravni sud relativno sporo odlučuje o glavnim stvarima u predmetu, ne iznenađuje ovoliko čekanje do donošenja konačne odluke, ali mi se nadamo da bi do kraja ove godine mogla da bude doneta prvostepena presuda”, kaže za RSE Jovan Rajić, advokat i predsednik upravnog odbora RERI.

Pročitajte i ovo: Nema odgovora na ključna pitanja o gondoli

Podsetimo, ministar kulture Vladan Vukosavljević je u oktobru prošle godine izjavio da bi na izgradnju žičare moglo da utiče ukoliko bi arheološka istraživanja na području Beogradske tvrđave pokazala da se tamo nalazi neko značajno nalazište.

"Arheološka struka je tražila i dobila priliku da se dodatno i više istraži, pošto je bilo različitih tonova u javnosti i struka je reagovala ovako i onako. To je složen projekat – i kulturno-istorijski, i privredni, i turistički, i ekonomski. Ovo ministarstvo je zainteresovano za deo koji se tiče kulturnog nasleđa. S tim u vezi, ukoliko arheologija tamo otkrije Troju broj dva ili na primer Mikenu, onda će to svakako u izvesnoj meri uticati", rekao je Vukosavljević.

Arheološki institut, međutim, još uvek nije počeo istraživanja, s obzirom na to da se obustava radova na tom lokalitetu do presude Upravnog suda odnosi i na ovu instituciju.

Gondola ima ekonomsku alternativu

Reagujući na kritike stručne javnosti i privremeno obustavljanje radova, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da će na Kalemegdanu na Beogradskoj tvrđavi biti izgrađena gondola, "uprkos histeriji agresivne manjine".

"Beograd će dobiti gondolu koja će povezivati Kalemgdanski park i Ušće, kao što gondolu imaju Jerusalim, Njujork, Salcberg, Koblenc i mnogi drugi gradovi", rekao je Vesić u intervjuu za dnevni list "Blic" septembra prošle godine.

Tri meseca kasnije, Skupština Beograda, u kojoj većinu ima Srpska napredna stranka (SNS), izglasala je budžet za 2020. godinu, u kojem se za izgradnju gondole izdvaja 3,5 miliona evra.

Pročitajte i ovo: Gradska kasa Beograda: Gondola ispred vrtića

“Koliko je meni poznato, tačna trasa gondole nije određena u samom budžetu, tako da me ne bi čudilo da na kraju, ukoliko ne budu mogli da izgrade gondolu na mestu na kojem su planirali, na kraju promene trasu. Verujem da je ideja da se neka gondola svakako izgradi, pa sad na kojem će mestu biti to je manje bitno”, smatra Jovan Rajić.

Upravo su modernizacija Beograda i turistički potencijal glavni argumenti predstavnika vlasti za izgradnju ovog projekta. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić objasnio je da će gondola promeniti izgled glavnog grada i doprineti većem razvitku turizma.

“Na ovaj način, odnosno ulaganjem sredstava u gondolu, dobijamo mogućnost da privučemo još više turista i da se u tom turističkom svetu pozicioniramo”, rekao je Radojičić za TV Studio B aprila prošle godine.

Prema rečima nadležnih u “Skijalištima Srbije”, planirano je da gondola ima 25 kabina i da će svaka imati mesta za 10 osoba. “Vrednost celog projekta je 1.794.000.000 dinara. To uključuje izgradnju gondole sa polaznim i izlaznim stanicama, kao i pratećih objekata oko nje”, rekao je u intervjuu listu “Blic” direktor JP “Skijališta Srbije” Dejan Ćika, uz konstataciju da je “izgradnja gondole investicija od kapitalnog značaja za turizam”.

Međutim, dr Monika Milosavljević smatra da je, prema svemu što je do sada poznatno javnosti, vrednost Beogradske tvrđave kao arheološkog lokaliteta i spomenika kulture nemerljiva u odnosu na pontencijalnu ekonomsku dobit izgradnje žičare. Uz ogradu da nije ekonomski stručnjak, ona kaže da postoje alternative kako Tvrđava može da unovči svoju istoriju bez narušavanja arheološke strukture.

“Postoji mnogo načina kako može da se ekonomski eksploatiše postojeća situacija. Na primer, različitim 3D modelima, virtuelnim svetovima koji se tiču informacija koje znamo o Beogradskoj tvrđavi i da se jako mnogo zaradi na bazi realnog znanja koje imamo o njenoj naučnoj, arheološkoj, istorijskoj vrednosti. Dakle, zašto bismo zarađivali na nečemu što je nekorisno, što uništava kada imamo sve elemente da zarađujemo na nečemu što je stvarno vredno i što je autentičnost ovog grada?”, pita se Monika Milosavljević.

Kulturno-istorijski lokaliteti prepušteni nemaru nadležnih

Beogradska tvrđava, na čijem prostoru je i najveći gradski park Kalemegdan, bio je prostor na kojem su osnovana prva naselja u periodu neolita, pokazuju arheološki nalazi na platou Gornjeg grada Tvrđave. Takođe, kako se navodi na zvaničnom sajtu Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava", na severoistočnom bedemu Gornjeg grada otkriveni su delovi rimskih bedema sa ostacima četvorougaone kule, u okviru rimskog vojnog logora. Početkom 15. stoleća, u vreme vladavine Despota Stefana Lazarevića, zidine ovog utvrđenja, podignutog na ušću Save u Dunav, predstavljale su i granice Beograda koji je tada proglašen za prestonicu srpske države. Tokom istorije tvrđava je dograđivana u skladu sa odbrambenim potrebama onih koji su je držali pod kontrolom, što je ostavilo istorijske tragove.

Neotkriveni Kalemegdan

Prema rečima Monike Milosavljević, Beogradska tvrđava samo je jedan u nizu primera nemarnog odnosa nadležnih prema kulturno-istorijskom nasleđu Srbije.

“Kao primer mogu da navedem baziliku kod Kladenčišta, blizu Bele Palanke na jugoistoku Srbije, koja je tokom izgradnje autoputa zatrpana. To se nigde ne dešava u Evropi i to je sada u međunarodnoj literaturi primer ekstremno loše prakse da kada je tokom javnih radova struka naišla na neki lokalitet i istražila ga, da on nije sačuvan i uređen u reprezentativni lokalitet za javnost, već je uništen”, kaže Milosavljević i napominje da, za razliku od drugih nauka, u arheologiji se jednom uništeni lokaliteti ne mogu obnoviti.

Kako se nešto slično ne bi desilo sa Beogradskom tvrđavom, najpre je važno zaustaviti izgradnju gondole, a potom treba napraviti dugoročne planove za zaštitu ovog lokaliteta, kaže Višnja Kisić, te dodaje da Beogradska tvrđava ima pravo na pomoć od međunarodne organizacije Evropa Nostra “sve dok se ne pokaže da je situacija stabilna”.

“Problem je što, iako je Beogradska tvrđava pod zaštitom i prepoznata kao dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, ne postoji Plan upravljanja, ne postoji Plan posebne namene za ovaj lokalitet i zato vrlo lako može da se desi da se sutra pojavi neki novi projekat poput gondole. Tako da Beogradska tvrđava ostaje na listi sve dok se ne promeni situacija”, zaključuje Kisić.

Osim predstavnika struke, protiv izgradnje gondole se do sada izjasnilo više od 16.000 ljudi koji su potpisali onlajn peticiju.