Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) rekao je je u četvrtak, 6. juna, na ceremoniji povodom 80. godišnjice iskrcavanja u Normandiji da njegova zemlja i NATO neće odustati od odbrane Ukrajine i dozvoliti Rusiji da više preti Evropi.
On je rekao da je Ukrajinu, koja je u ratu sa Rusijom, napao "tiranin sa namerom da dominira" i da je demokratija sada više ugrožena nego u bilo kom trenutku od Drugog svetskog rata.
"Da ne bude nedoumica, nećemo pokleknuti, ne možemo se predati nasilnicima, to je jednostavno nezamislivo. Ako bismo to uradili, to znači da bismo zaboravili šta se dogodilo ovde na ovim svetim plažama. Sloboda će biti ugrožena, cela Evropa će biti ugrožena", rekao je Bajden u Kolvil-sur-Meru.
"Ukrajinu je napao tiranin, ona se bore sa izuzetnom hrabrošću, trpi velike gubitke, ali nikada ne odstupa", rekao je Bajden opisujući Putina kao "tiranina sklonog dominaciji".
Američki predsednik je u međuvremenu pozdravio NATO kao "najveći vojni savez na svetu" i rekao da je "odlučniji nego ikada da održi mir".
Povlačeći ponovo paralelu sa Drugim svetskim ratom, Bajden je rekao da američka izolacija nije bila odgovor pre 80 godina i nije odgovor danas, što je opaska upućena nekim republikanskim političarima koji su skeptični prema podršci SAD Ukrajini.
"Moramo imati na umu da nas činjenica da su oni tog dana bili heroji ne oslobađa onoga što moramo da uradimo danas. Demokratija nikada nije zagarantovana. Svaka generacija mora da je čuva, brani i bori za nju. To je vremenski test", dodao je Bajden.
Ceremonija je održana u blizini Omaha Biča, kodnog naziva jednog od mesta sletanja dve američke oružane grupacije, gde je poginulo više od 2.500 vojnika - više od polovine od ukupno 4.414 savezničkih boraca ubijenih na Dan D.
Dan D je bio najveći amfibijski napad u istoriji, a Bajden ga je nazvao "snažnom ilustracijom kako nas istinski savezi čine jačima".
Dodao je da je to "lekcija za koju se molim da mi Amerikanci nikada ne zaboraviti".
Francuska i njeni saveznici će biti uz Ukrajinu, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.
"Ovde smo i nećemo popustiti", rekao je Makron u govoru kojem su prisustvovali i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenksij i njegova supruga.
U poruci objavljenoj na društvenim mrežama, ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski je naveo: "Ovaj događaj i danas podsećaju na pokazanu hrabrost i odlučnost zarad slobode i demokratije".
"Saveznici su tada branili slobodu Evrope, Ukrajinci sada brane slobodu Evrope. Tada je pobedilo jedinstvo, pravo jedinstvo je sposobno da pobedi i sada", dodao je Zelenski.
On bi trebalo da razgovara sa Bajdenom i Makronom tokom boravka u Francuskoj.
'Od Dana D naučili smo da sloboda košta'
Hiljade ljudi, uključujući mnoge u uniformama iz vremena Drugog svetskog rata, okupile su se duž nekoliko kilometara plaže Juta povodom 80. godišnjice iskrcavanja u Normandiji.Juta je bila jedna od pet plaža za iskrcavanje na obali Normandije, na koje su se iskrcale savezničke trupe 6. juna 1944.
Veterani iz Drugog svetskog rata, koji sada imaju oko 100 godina, počasni su gosti događaja.
Ove godine ceremonija u Normandiji prilika je za saveznike da izraze solidarnost sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je jedan od državnika koji prisustvuje proslavama.
Francuska, koja je domaćin događaja nije pozvala saveznicu iz Drugog svetskog rata Rusiju, navodeći da se ruski "agresorski rat protiv Ukrajine intenzivirao poslednjih nedelja".
Kako je diplomatija Dana D oblikovala geopolitiku
Danska premijerka Mete Frederiksen je izjavila je da je ovogodišnje obeležavanje iskrcavanja u Normandiju, u vreme kada je Rusija u ratu protiv Ukrajine, podsetnik na to da postoji cena za odbranu slobode.
"Od Dana D naučili smo da sloboda košta", rekla je premijerka koja prisustvuje ceremoniji 80 godina posle iskrcavanja saveznika.
"Osamdeset godina kasnije, Evropa se ponovo nalazi u sudbonosnom trenutku. Na (evropskom) kontinentu se ponovo vodi borba za slobodu", rekla je ona.
Borba se vodi, kako je navela, "protiv agresivnog i brutalnog neprijatelja koji će silom diktirati granice zemlje i ostaviti trag smrti i uništenja".
Francuski predsednik Emanuel Makron juče je otvorio trodnevnu proslavu povodom obeležavanja 80. godišnjice savezničkog iskrcavanja.
Prvi put bez predstavnika Rusije na komemoraciji
Proslavama prisustvuju mnogi zapadni državnici, uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena. Najavljeno je da će u Francuskoj će biti i britanski kralj Čarls Treći, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanski predsednik Serđo Matarela.
Jubilarna, 80. godišnjica Dana D obeležava se u trenutku kada se u Ukrajini vodi najveći rat u Evropi od 1945. Ovoga puta na svečanost nije pozvan niko od ruskih zvaničnika zbog invazije na Ukrajinu.
Vladimir Putin nije bio ni na 75. godišnjici, ali je prisustvovao ruski predstavnik. Francuska je, kao domaćin, pak pozvala ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog zbog “pravedne borbe” njegove zemlje.
Iskrcavanje u Normandiji, pod šifrom "Operacija Overlord", najveća je pomorska invazija u istoriji ratovanja.
Desantne savezničke snage činilo je 73.000 američkih, više od 60.000 britanskih i preko 20.000 kanadskih vojnika, uz podršku francuskih komandosa.
Oko 1.5 miliona američkih vojnika stiglo je u Englesku uoči invazije.
U operaciji “Gospodar”, koja je počela iskrcavanjem na pet plaža dugih 80 kilometara, učestvovalo je 156 hiljada vojnika sa skoro 7.000 brodova iz 13 zemalja. Nasuprot je bilo 50 hiljada nemačkih vojnika. Avioni su izveli 14.000 letova da bi maskirali iskrcavanje. Tome je prethodio desant 18.000 padobranaca iza neprijateljskih linija.
Vaš browser nepodržava HTML5
Spor Zapada i Rusije oko Dana D 1944
Olujno more je otežalo operaciju pa su se mnoge jedinice iskrcale daleko od odredišta.
U početku, Hitler je verovao da je invazija varka u cilju skretanja pažnje Nemaca sa napada severno od reke Sene. Zato je odbio da pošalje obližnje divizije u pomoć. Ipak, nemačke trupe su pružile snažan otpor.
Prvog dana je poginulo 4.414 savezničkih vojnika, a između četiri i devet hiljada Nemaca. U bici za Normandiju, koja je završena krajem avgusta oslobađanjem Pariza i većeg dela Francuske, ubijeno je 73.000 savezničkih vojnika.
Poginulo je i 20.000 francuskih civila, uglavnom u savezničkom bombardovanju. Među mnogim sahranjenim u Normandiji je 22.000 nemačkih vojnika.
Savezničke trupe su nastavile oslobađanje zapadne Evrope. Na kraju sa sovjetskim trupama, koje su prve ušle u Berlin, primorale su nacističku Nemačku na kapitulaciju 8. maja 1945.