Izvoz glinenih proizvoda iz Srbije na Kosovo od kraja novembra prošle godine, kada je Vlada Kosova uvela taksu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, sveden je na nulu, kažu u Udruženju savremene industrije glinenih proizvoda (SIGP) Srbije.
Deset proizvođača opeke, keramičkih pločica i crepa u Srbiji praktično su ukinuli izvoz na Kosovo, a gubitak po fabrici na mesečnom nivou je 300.000 evra.
"Nama je onda potpuno obustavljen izvoz. Znači, izvoz na Kosovo od 21. 11. je nula, jer mi ne možemo ni na koji način više izvoziti robu. Sad su tamo ušli drugi prodavci, drugi proizvođači. Čak i kada se te takse skinu procene su da se neće biti lako vratiti to tržište ali, eto, nadamo se toj nekoj tradiciji nekim kontaktima koje imamo sa ljudima dole", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slavica Živković iz SIGP.
Dodaje da su gubitak pretrpeli proizvođači čije su fabrike na jugu Srbije i kojima je Kosovo bilo najveće tržište.
Kolika je šteta?
Godinu dana od uvođenja takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, finansijska šteta za te dve zemlje je ogromna, dok je Kosovo u velikoj meri uspelo njihove proizvode da zameni proizvodima iz drugih država.
Vlada Kosova je uvela carinu u cilju, kako su tada rekli, jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti, ali i radi zaštite vitalnih interesa Kosova, zbog "agresivne kampanje Srbije protiv Kosova na međunarodnom planu".
Podaci iz novembra 2018. godine
Iz Carine Kosova navode da je uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine umanjen za 99 odsto.
"Vrednost godišnjeg uvoza proizvoda iz Srbije (pre takse) bila je oko 450 miliona eura, a iz Bosne i Hercegovine oko 85 miliona eura. Godinu dana od uvođenja zaštitne mere ovim zemljama, uvoz tokom ovog jednogodišnjeg perioda pao je za 99 odsto. To znači, da je uvoz iz Srbije manji za oko 440 miliona eura a iz BiH za oko 80 miliona eura. Uvoz iz te dve države tokom ovog perioda iznosio je 6 miliona eura", kaže u razgovoru za RSE direktor Carine Kosova Bahri Beriša.
Što se carinskih prihoda tiče, on dodaje da nije bilo velikih promena budući da su proizvodi iz Srbije i BiH zamenjeni proizvodima iz drugih država.
Indirektne i direktne štete
Gubitak tržišta je mnogo veća indirektna šteta od one svakodnevne, kažu u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Na to je u avgustu ukazao potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, navodeći da i u slučaju ukidanja takse, povratak srpskih privrednika na kosovsko tržište neće biti lak, jer je njihova roba zamenjena onom privrednika zemalja u okruženju.
(Infografika sa podacima iz februara 2019)
I Nemanja Vasić, potpredsednik Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, kaže da je upravo gubljenje tržišta šteta za koje nema merne jedinice. Dodaje da su metalski sektor i agroindustrija sigurno najviše izgubili uvođenjem taksi od Kosova, da su proizvođači mleka već tokom prvog meseca uvođenja taksi odustali od izvoza usled ekonomske neisplativosti.
"Šteta finansijski gledano je ogromna, a šteta koja je nemjerljiva novcem je prekid ugovora o saradnji, gubljenje tržišta i sve ono što ide sa izlaskom sa određenog tržišta i ponovno vraćanje na tržište, ponovno ulistavljanje proizvoda, dobijanja kupaca i gubljenje kontinuiteta, ona je nemjerljiva finansijski", navodi Vasić.
Prema njegovim rečima, izvoz iz Bosne i Hercegovine na Kosovo za devet meseci 2019. godine iznosio je oko 11 miliona konvertibilnih maraka (KM), odnosno 5,5 miliona eura, i manji je za 90,4 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Najviše se izvozilo gvožđe i čelik, u proseku oko 55-60 miliona KM (oko 30 miliona eura) godišnje; prerađevina mesa oko 15 miliona KM (oko 7,5 miliona eura), mleka i njegovih proizvoda oko deset miliona KM (oko 5 miliona eura) godišnje itd.
Zamena kosovskim proizvodima
U Privrednoj komori Kosova, Kosovskoj alijansa biznisa i Klubu proizvođača rekli su da su na Kosovu povećani proizvodni kapaciteti, kao i broj uposlenih u proizvođačkoj industriji.
Pročitajte i ovo: Takse podižu i cene i proizvodnju na KosovuBedri Kosumi, vlasnik kompanije Pestova, koja se bavi preradom krompira, prethodno je za RSE izjavio da je od uvođenja takse povećao proizvodne kapacitete, ali i broj uposlenih.
"Ukoliko uporedimo prvu polovinu ove godine sa prošlom, statistike govore da je kod nas ostvaren porast proizvodnje od 30 odsto. Na tržištu je porasla potražnja naših proizvoda i mi smo povećali proizvodne kapacitete. Imamo 252 stalnih radnika, a prošle godine u isto vreme bilo ih je oko 200", kazao je Kosumi.
Građani su se, međutim, žalili da je istovremeno uočen i porast cena na tržištu, na šta ukazuju i podaci kosovske Agencije za statistiku od septembra 2019, na osnovu kojih je uočeno poskupljenje hleba i žitarica, mesa, mleka, sira, jaja, ulja itd.
Godišnja stopa inflacije u septembru 2019. u poređenju sa istim mesecom 2018. iznosila je 2,4 odsto.
Ima li robe iz Srbije na Kosovu?
S druge strane, iako proizvoda iz Srbije u većem delu Kosova više nema, oni su ipak prisutni u srpskim sredinama južno i severno od Ibra.
Pročitajte i ovo: Srbija nesmetano 'švercuje' robu na sever KosovaTaksa od 100 odsto uticala je na porast krijumčarenja robe, na šta je ukazao i direktor Carine Bahri Beriša, navodeći da je bilo na stotine pokušaja krijumčarenja.
"Kad god se dese promene fiskalnih politika kriminalne grupe izraze interes za krijumčarenje tih proizvoda, jer im potencijalno donose velike zarade. Carina je, međutim, povećala kapacitete, bilo što se tiče naših operativnih jedinica, ali i saradnje sa agencijama za vladavinu zakona. Formirali smo specijalnu jedinicu za borbu protiv kriminalnih grupa koje pokušavaju da prokrijumčare proizvode poreklom iz te dve zemlje a nakon uvođenja zaštitne mere, uz pojačanu kontrolu 'vrućih tačaka', odnosno zelene granične linije, posebno u severnom delu Mitrovice", kazao je Beriša.
Proizvodi iz Srbije u srpskim sredinama na Kosovu ipak su prisutni.
Taksa je takođe uticala na smanjenje Razvojnog fonda za četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo, a u koje se sliva novac od taksi sa dva granična prelaza na severu.
Pročitajte i ovo: Takse umanjile iznos razvojnih sredstava za sever KosovaIpak, na Kosovu tvrde da je uvođenje takse imalo pozitivne efekte na kosovsku proizvodnju, s obzirom da su pojedini proizvodi zamenjeni onim kosovskim.
Potezi buduće Vlade Kosova
Koliko je kosovsko tržište važno za Srbiju ukazuje i odluka Beograda da prekine briselski dijalog o normalizaciji odnosa dve zemlje, uslovljavajući nastavak ukidanjem takse, što se do sada nije desilo.
O sudbini takse odlučiće buduća vlada Kosova.
Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, partije koja je na izborima u oktobru osvojila najveći broj glasova i koja bi trebala da dobije mandat za formiranje nove vlade, kazao je nedavno u intervjuu za RSE da će taksu da zameni potpunim reciprocitetom, odnosno da će Kosovo da se ophodi prema Srbiji onako kako se Srbija bude ponašala prema Kosovu po pitanju slobodnog kretanja i robe i ljudi.
Primera radi, roba sa deklaracijom 'Made in Kosovo' (proizvedeno na Kosovu) teško može da se vidi na policama u Srbiji, pre svega zato što Srbija ne priznaje dokumenta koja izdaju institucije Kosova.
Pročitajte i ovo: Nema 'made in Kosovo' u SrbijiSlavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije ipak se nada skorijoj saradnji sa Kosovom.
”Mahom su najveći kupci bili Albanci koji grade za svoje porodice, prave svoje kuće. Nije predstavljao nikakav problem to što je to materijal iz Srbije. Oni vole kvalitet i oni su vrlo zahvalni za saradnju, sjajni su poslovni saradnici, tako kažu direktori mojih fabrika i da nikada nisu imali ni jedan jedini problem”, zaključila je ona.