Kakva je za Srbiju bila 2017. godina? Da li je većina odahnula što je za nama, da li je baš sve za rubriku „ne ponovilo se“, da li će i koji događaji ostati zabeleženi kao pomaci kojih se vredi sećati? O tome govore naši sagovornici koje ste i tokom godine za nama mogli slušati u našem programu i čitati na našoj web stranici. Ljudi od profesionalnog integriteta.
Prošlu godinu smo živeli u naprednjačkoj populističkoj vladavini koja je, sudeći po predsedničkim izborima, još uvek značajnom delu Srbije po meri, dok je druge, po njihovom osećanju, vratila u devedesete.
Ipak, počinjemo rekapitulaciju 2017. jednim izuzetnim događajem koji je, na žalost, samo stvaralački incident.Pozorišni kritičar, teatrolog i selektor Bitefa Ivan Medenica, „Ličnost godine“ po izboru nedeljnika Vreme usudio se da u ovu učmalu sredinu dovede na 51. Bitef provokativnu predstavu „Olimp“ slavnog belgijskog reditelja Jana Fabra.
„Tako da nam se učinilo, bar u toku desetak dana, da su umetnost, pozorište i kultura glavne društvene teme i to deluje ohrabrujuće“, kaže Ivan Medenica za Radio Slobodna Evropa. Punih 24 časa predstavu je gledala, ne samo publika u Centru „Sava“, već i gledaoci Radio-televizije Srbije (RTS) u direktnom prenosu, što bi takođe mogao biti medijski događaj godine, bez premca.
„Taj fenomen trajanja nije neki spoljašnji, nebitni, egzibicionistički momenat, nego nešto što suštinski određuje tu predstavu. Što omogućava da tokom ta 24 časa, a na osnovi celokupne grčke mitologije i velikog broja grčkih tragedija, mi, kao gledaoci, proživimo jednu vrstu savremene katarze, oslobađanja od različitih stega koje nam savremeno društvo nameće, površnosti, ishitrenosti, brzine i tako dalje“, kaže Medenica.
Jagodinski "Bog i batina": Dragan Marković Palma
Bitef je došao i prošao, svakodnevica nas brzo vraća sa visina Olimpa na koje nas je uzneo Bitef.
Jagodina, uoči Nove godine. Prijem kod gradonačelnika Dragana Markovića Palme (čelnika partije Jedinstvena Srbija, koalicionog partnera Vučićeve vladajuće Srpske napredne stranke). Sirotinja u nepreglednom redu unutar i ispred gradske kuće:
Vaš browser nepodržava HTML5
Palma
Palma je udeljivao po par hiljada dinara jagodinskoj sirotinji a sve je to danima emitovala lokalna televizija. Vlast na višem nivou, po sličnom principu, ali nešto elegantnije, radila je to isto. Udelila pred kraj godine – nekom obećanje da će vratiti deo oduzete penzije ili plate, nekom pet a nekom desetak hiljada dinara jednokratne pomoći. I sve to iz kase, one koju pune ti isti građani. Njihova ruka u našem džepu i kad uzimaju i kad daju.
Sociolog Srećko Mihajlović kaže da je položaj radnika sve gori i gori, u svim segmentima koji su karakteristični za prekarni rad, a to su:
„Nesigurnost zaposlenja, nesigurnost radnog mesta, neizvesnost radnog vremena, neizvesnost zarade, nesigurnost zaštite na radu, zdravlja i bezbednosti na radu, nesigurnost uslova rada, pravna nesigurnost. Na kraju, tu je i nesigurnost samog statusa radnika i njegove egzistencije“, objašnjava Mihajlović.
Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da su poreski obveznici zapravo zaslužni za finansijsku konsolidaciju Srbije kao najveći iskorak u ekonomskoj sferi u 2017. godini.
„Svakako je najveći uspeh stabilizacija javnih finansija, ali ona je, na žalost, u najvećoj meri urađena tako što je uzeto više poreskih prihoda nego prethodnih godina i taj trend se nastavlja. Istovremeno, najveća šteta je što su usporene i nisu dovoljno spovedene reforme, kako bi se ukupno privredno telo popravilo, kako ne bi previše novca išlo na ona preduzeća koja loše posluju, kako se ne bi davalo previše subvencija bez pravih rezultata. Takođe je velika šteta što je umesto privrednog rasta od tri odsto, ostvaren rast od dva posto, što je inflacija sa nešto više od jedan odsto narasla na tri odsto... što su niske investicije. Na granici lošeg i dobrog je što je rast dinara otežao izvoz i pojačao uvoz, čime je piovećan deficit prema inostanstvu“ kaže Kovačević.
Novinarka nedeljnika Vreme i portala Cenzolovka Tamara Skrozza izdvaja kao medijski događaj 2017. godine „buđenje“ novinara nakon štrajka glađu vlasnika Vranjskih Vukašina Obradovića, formiranje grupe „Protiv medijskog mraka“. Sramota godine je, pak, za nju to kako je premijerka Ana Brnabić predstavila medijsku situaciju u Briselu:
„Žena koja bi trebalo da predstavlja vlast u Srbiji ode u Brisel i kaže kako ovde nema istraživačkog novinarstva, jer nema ni objektivnih novinara, a pri tom vodi državu u kojoj su novinari istraživači u ovoj godini dobili sve moguće međunarodne nagrade. To je žena koja ili nema pojma ili ne želi da prihvati stanje kakvo jeste ili joj to stanje odgovara. Dakle, njeno ponašanje kada su u pitanju mediji, je sramotno. Ne možemo mi ni putem svih mogućih e-uprava i digitalizacija da idemo ka Evropi, a da pri tom, ovde na terenu, imamo totalni medijski mrak i kršenje prava na slobodu govora na svakom koraku. Džaba joj svaka e-uprava, ako nemamo ono osnovno a to su slobodni mediji“, smatra Skrozza.
Ponašanje premijerke prema medijima je sramotno: Tamara Skrozza
Za Alekseja Kišjuhasa, kolumnistu lista Danas, ključna reč za 2017. godinu je epidemija:
„Prvo,epidemija malih boginja, zatim epidemija naoružavanja i zveckanja tim oružjem, posebno u svetlu zatvaranja Haškog tribunala, potom epidemija rusofilije u vidu još bližeg njuškanja oko Putina i Rusije i najzad tu je epidemija sujete među opozicijom čije se ’kombi-partijice i pokreti’ radije bore između sebe za poziciju lidera opozicije, nego lidera u državi i društvu.“
Književnik Filip David kaže da je dijagnoza za stanje u Srbiji društvena šizofrenija, raskorak između Evropske unije i Rusije. Srbiju smešta u kontekst negativnih trendova u Evropi i svetu u 2017. godini.
„To je godina nestabilnosti u svetu, Evropi i Srbiji. Svet se kreće u ekonomskom, političkom i etničkom smislu ka novim i novim krizama. Rastu tenzije sa jačanjem desnice i problemom migranata. Otvaraju se nova i nova ratna žarišta. Evropa je suočena sa mnogim problemima kao što je Bregzit, kao što je ponašanje desničarskih vlasti u Poljskoj i Mađarskoj, insistiranje na 'hrišćanskoj Evropi' koja navodno treba da sačuva njen identitet.A u Srbiji, u političkom i kadrovskom smislu, evidentan je povratak u 90-te sa nikad nemoćnijom opozicijom“, kaže David.
A kakva je Beograđanima 2017. godina? Šta je obeležilo tu godinu, pitala je naša reporterka Gordana Ćosić:
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta je obeležilo 2017. godinu u Srbiji?