Pre godinu dana, tačnije, 19. aprila 2013. godine, srpski i kosovski premijer Ivica Dačić i Hašim Tači postigli su Briselski sporazum. Posle nekoliko meseci pregovora, uz posredovanje evropske šefice za spoljnu politiku i bezbednost, lejdi Ketrin Ešton, osvanuo je ovaj istorijski sporazum koji je iznenadio sve – i Prištinu, i Beograd i Brisel.
U Briselu se, javlja Rikard Jozwiak, naš dopisnik iz sedišta Evropske unije, veoma pozitivno ocenjuje kako dobra volja, odlučnost i brzina koju su u postizanju Briselskog sproazuma demonstrirali Beograd i Priština, tako i sve ono što je implementirano za samo godinu dana.
„Naravno, čuju se i kritike zbog toga što izvesne briselske obaveze još nisu implementirane, među kojima se pre svega pominju dve: još neintegrsano pravosuđe na severu Kosova i neformirana Zajednica srpskih opština, o kojoj još treba da se razgovara. Ukupno gledano, ocenjuje se da su Srbija i Kosovo postigli dogovor o regulisanju velikog broja problema – od katastra, energije, telekomunikacija, integrisanih prelaza, slobodnog kretanja, ali uprkos tome, dve strane neće moći dugo da leže na lovorikama već će morati da nastave da implementiraju preuzete obaveze, a verovatno će na putu normalizacije odnosa morati da prihvate i nove zadatke kad se dijalog o normalizaciji nastavi“, javlja Jozwiak.
Vlada Srbije i Srbi sa Kosova ispoštovali su gotovo stopostotno sve što je predviđeno Briselskim sporazumom, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.
„Izbori su sprovedeni, izabrani su gradonačelnici u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom, njihove izbore priznao je ceo svet – i Priština, i Brisel i Beograd; izvršena je integracija pripadnika MUP-a u Kosovske policijske snage; skoro je dogovorena i verujem da će uskoro početi i integracija pripadnika srpskog pravosuđa. Još uvek nije formirana Zajednica srpskih opština, ali Priština će uskoro imati sopstvene izbore, tako da ja ne očekujem da se pre kraja tih izbora počne razgovarati o Zajednici srpskih opština jer ne znamo ni s kime bismo razgovarali“, rekao je Vulin.
Briselski sporazum je svakako imao i ima istorijski značaj i on je opravdao svoje potpisivanje.
Što se srpske strane tiče, taj dogovor je zaista doneo značajne promene, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Dijana Vukomanović, šefica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u prethodnom skupštinskom mandatu.
„Prvenstveno mislim na konstituisanje Zajednice srpskih opština, što je jedna institucija, da tako kažem, koju kosovski Srbi ranije nisu imali. Taj sporazum je, takođe, omogućio održavanje lokalnih izbora, suživot se nastavlja iako je bilo problema na terenu i teškoća vođa Srba na Kosovu, kao i onih iz Beograda, da objasne narodu perspektivu koju omogućava Briselski sporazum, ali uz svestranu saradnju na relaciji Beograd-sever Kosova-jug Kosova ja mislim da je on opravdao svoje potpisivanje i da otvara novu perspektivu za miran suživot srpske i albanske zajednice na Kosovu. Sigurna sam da će srpski političari nastaviti aktivno da razgovaraju, uz medijaciju Brisela i evropskih politčara, kao i svih relevantnih međunarodnih faktora, kako bi se ovaj sporazum učvrstio kao održiv sporazum koji omogućava mir na Balkanu“, kaže Dijana Vukomanović.
Da Briselski sporazum predstavlja veliki prodor u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ocenjuje i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
„Taj sporazum je načinio mnogo dobrih koraka ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Naravno, sam po sebi, bez implementacije, nije dovoljan jer je nemoguće praviti nove korake napred. Pre svega je taj dogovor omogućio da Srbija dobije datum za pregovore sa Evropskom unijom i da potvrdi svoju punu opredeljenost ka evropskim integracijama. To je sasvim sigurno jedno od najznačajnijih dostignuća Briselskog sporazuma, koji će predstavljati dobru osnovu za nastavak razgovora između Beograda i Prištine, na čemu će, sasvim sigurno, naši zapadni partneri dalje insistirati, a sve u cilju pune normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i pokušaja da se ta kosovska tema stavi ad acta onoliko koliko je to moguće“, smatra Joksimovićeva.
Upitana kako komentariše skorašnju izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da će možda biti potrebna nova skupštinska rezolucija o pregovorima sa Kosovom, u svetlu nekakvih novih okolnosti koji bi mogli biti vetar u leđa Beogradu, ova naša sagovornica smatra da treba sačekati formiranje nove vlade Srbije, ali i podseća:
„I do sada na relaciji predsednik Srbije-Vlada Srbije imali smo, ne mogu da kažem različite poglede, ali, različita tumačenja pojedinih potrebnih koraka. U tom kontekstu mislim da i međunarodna zajednica čeka formiranje vlade Srbije koja bi proces normalizacije odnosa sa Prištinom trebalo da nastavi i, sa druge strane, intenzivno nastavi rad na evropskim integracijama zemlje“, kaže Aleksandra Joksimović.
U Briselu se, javlja Rikard Jozwiak, naš dopisnik iz sedišta Evropske unije, veoma pozitivno ocenjuje kako dobra volja, odlučnost i brzina koju su u postizanju Briselskog sproazuma demonstrirali Beograd i Priština, tako i sve ono što je implementirano za samo godinu dana.
„Naravno, čuju se i kritike zbog toga što izvesne briselske obaveze još nisu implementirane, među kojima se pre svega pominju dve: još neintegrsano pravosuđe na severu Kosova i neformirana Zajednica srpskih opština, o kojoj još treba da se razgovara. Ukupno gledano, ocenjuje se da su Srbija i Kosovo postigli dogovor o regulisanju velikog broja problema – od katastra, energije, telekomunikacija, integrisanih prelaza, slobodnog kretanja, ali uprkos tome, dve strane neće moći dugo da leže na lovorikama već će morati da nastave da implementiraju preuzete obaveze, a verovatno će na putu normalizacije odnosa morati da prihvate i nove zadatke kad se dijalog o normalizaciji nastavi“, javlja Jozwiak.
Vlada Srbije i Srbi sa Kosova ispoštovali su gotovo stopostotno sve što je predviđeno Briselskim sporazumom, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo u tehničkoj vladi Aleksandar Vulin.
„Izbori su sprovedeni, izabrani su gradonačelnici u skladu sa odgovarajućim zakonodavstvom, njihove izbore priznao je ceo svet – i Priština, i Brisel i Beograd; izvršena je integracija pripadnika MUP-a u Kosovske policijske snage; skoro je dogovorena i verujem da će uskoro početi i integracija pripadnika srpskog pravosuđa. Još uvek nije formirana Zajednica srpskih opština, ali Priština će uskoro imati sopstvene izbore, tako da ja ne očekujem da se pre kraja tih izbora počne razgovarati o Zajednici srpskih opština jer ne znamo ni s kime bismo razgovarali“, rekao je Vulin.
Briselski sporazum je svakako imao i ima istorijski značaj i on je opravdao svoje potpisivanje.
Što se srpske strane tiče, taj dogovor je zaista doneo značajne promene, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Dijana Vukomanović, šefica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u prethodnom skupštinskom mandatu.
„Prvenstveno mislim na konstituisanje Zajednice srpskih opština, što je jedna institucija, da tako kažem, koju kosovski Srbi ranije nisu imali. Taj sporazum je, takođe, omogućio održavanje lokalnih izbora, suživot se nastavlja iako je bilo problema na terenu i teškoća vođa Srba na Kosovu, kao i onih iz Beograda, da objasne narodu perspektivu koju omogućava Briselski sporazum, ali uz svestranu saradnju na relaciji Beograd-sever Kosova-jug Kosova ja mislim da je on opravdao svoje potpisivanje i da otvara novu perspektivu za miran suživot srpske i albanske zajednice na Kosovu. Sigurna sam da će srpski političari nastaviti aktivno da razgovaraju, uz medijaciju Brisela i evropskih politčara, kao i svih relevantnih međunarodnih faktora, kako bi se ovaj sporazum učvrstio kao održiv sporazum koji omogućava mir na Balkanu“, kaže Dijana Vukomanović.
Da Briselski sporazum predstavlja veliki prodor u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine ocenjuje i Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.
„Taj sporazum je načinio mnogo dobrih koraka ka normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Naravno, sam po sebi, bez implementacije, nije dovoljan jer je nemoguće praviti nove korake napred. Pre svega je taj dogovor omogućio da Srbija dobije datum za pregovore sa Evropskom unijom i da potvrdi svoju punu opredeljenost ka evropskim integracijama. To je sasvim sigurno jedno od najznačajnijih dostignuća Briselskog sporazuma, koji će predstavljati dobru osnovu za nastavak razgovora između Beograda i Prištine, na čemu će, sasvim sigurno, naši zapadni partneri dalje insistirati, a sve u cilju pune normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i pokušaja da se ta kosovska tema stavi ad acta onoliko koliko je to moguće“, smatra Joksimovićeva.
Upitana kako komentariše skorašnju izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da će možda biti potrebna nova skupštinska rezolucija o pregovorima sa Kosovom, u svetlu nekakvih novih okolnosti koji bi mogli biti vetar u leđa Beogradu, ova naša sagovornica smatra da treba sačekati formiranje nove vlade Srbije, ali i podseća:
„I do sada na relaciji predsednik Srbije-Vlada Srbije imali smo, ne mogu da kažem različite poglede, ali, različita tumačenja pojedinih potrebnih koraka. U tom kontekstu mislim da i međunarodna zajednica čeka formiranje vlade Srbije koja bi proces normalizacije odnosa sa Prištinom trebalo da nastavi i, sa druge strane, intenzivno nastavi rad na evropskim integracijama zemlje“, kaže Aleksandra Joksimović.