Raspoloženje prema Evropskoj uniji u Srbiji opada, no koliko raste ruski uticaj? Ovo uvek aktuelno pitanje dospelo je ponovo u žižu izjavom predsednika Srbije Tomislava Nikolića da u Srbiji ima rusofila, ali da nema evrofanatika.
"Srbija će nastaviti svoj evropski put, kao što ćemo ljubomorno da čuvamo svoje tradicionalno prijateljstvo i veze sa Ruskom Federacijom”, poručio je u izbornoj noći Aleksandar Vučić, koji će i u novoj vladi biti na njenom čelu i koji se neretko hvali svojim prijateljstvom sa pojedinim zapadnim liderima.
Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić uoči Dana Evrope izjavio je da je nemoguće voditi Srbiju a ne sarađivati sa Rusijom i EU, te da u Srbiji ima rusofila, ali da nema evrofanatika zato što je svima jasno da je "Evropa nužno zlo".
Da li je Srbija podeljena između EU i Rusije?
"Ja sam raspolućen... Pamet mi je u Evropi, a srce i duša u Moskvi i nikako ne mogu da razlučim", rekao nam je jedan stariji Beograđanin čiji stav može na neki način da opiše i raspolućenost državne politike jer se smatra da Vučić naginje Zapadu, a Nikolić Moskvi.
Podeljenost između EU i Rusije primećuje i Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Kaže da je entuzijazam prema EU u padu dok ima utisak da je tzv. rusofilstvo u blagom porastu.
"Jasno je da nisu svi u Srbiji proevropski orijentisani, mada istraživanja pokazuju ako se postavi pitanje gde biste radije živeli u Rusiji ili EU, 70 posto ljudi bi radije živelo u EU, a i dalje bi navijalo za Rusiju. Te idološke i sentimentalne stvari je jako teško na racionalan način objasniti”, kaže Crnobrnja.
Obeležavanje Dana pobede, Beograd, 9. maj 2016, foto: Vesna Anđić
Nekadašnja ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak ne smatra da ruski uticaj u Srbiji rapidno raste kao što, kaže, štampa voli da priča.
"Poenta je u tome kad se vi razočarate u jednu opciju, onda normalno da druga opcija dolazi na prvo mesto ili dobija više na značaju. Simpatije prema Rusiji se nikada nisu ni hladile, ni onda kada ste imali mnogo više procenata prema EU. Postoji jedan procenat građana u zemlji, neki računaju čak 50 posto, neki kažu 35 posto, sve zavisi ko radi istraživanja, hajde da kažemo jedna trećina, možda i nešto više građana, koja ima permanentno simpatije prema Rusiji i velika očekivanja od te velike zemlje. A pošto su opale simpatije prema EU onda ta jedna trećina ili 40 posto građana dolaze u prvi plan i na neki način su upadljiviji”, kaže Kurjak.
Zapad nas uslovljava
U Srbiji se 9. maja obeležavaju Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope nizom manifestacija i odavanjem pošte žrtvama Drugog svetskog rata.
Državna ceremonija, održana je na Groblju oslobodilaca Beograda, gde je održano i okupljanje učesnika memorijalne manifestacije "Besmrtni puk", koju organizuje Medija centar "Ruski Ekspres", te njihova šetnja gradom do Ruskog doma:
Vaš browser nepodržava HTML5
Dan pobede obeležen u Beogradu
"Mislim da su Rusi naši dokazani prijatelji, a da nas Zapad mnogo uslovljava. Bliži su nam i duhovno i mentalno, kako god hoćeš", kaže nam jedan sugrađanin, koji očito nije među 48 odsto onih koji, prema istraživanju javnog mnenja vladine Kancelarije za evropske integracije, podržavaju ulazak Srbije u EU.
Građani koje smo zatekli kod štandova Info centra Evropske unije i Evropskog pokreta u Srbiji nemaju dilemu da bi im u EU bilo bolje.
"Sa Evropom imamo perspektivu. Vidimo šta se dešava u svetu, da ako nismo u Evropi, nema nam investicija, nema nam zapošljavanja. Zbog toga, Evropa nam je najveća šansa", ispričao nam je jedan Beograđanin dok drugi govori o svom iskustvu:
"Ja vam kažem iz ličnog primera, vraćam se iz zemlja EU i mogu da kažem da je, u svakom slučaju, bolji kurs - put ka EU."
U Srbiji, ima simpatizera i jedne i druge strane, kaže Jelica Kurjak.
"I svi se prema današnjem danu – Danu pobede ili Danu Evrope – kako ko slavi, odnosimo kao ljudi koji su istorijski imali nekakvu ulogu, odnosno naši preci, naši još uvek živi roditelji, dede i tako dalje. Prema tome, ne treba politizovati Dan pobede. On ima svoje mesto u istoriji i trebalo bi da ima i u današnjem danu", kaže Kurjak.
Mihailo Crnobrnja ukazuje da je činjenica da raspoloženje prema EU opada, kako zbog samih dešavanja unutar unije, tako i što čekanje Srbije u predsoblju unije veoma dugo traje.
"Mislim da ima smisla boriti se za to da što pre uđemo u Evropsku uniju, da što pre primenimo ona pravila koja će od ove države napraviti modernu državu. Ja stalno ističem da EU nije cilj, nego sredstvo. Sredstvo da se ova država učini boljom", zaključuje Crnobrnja.
U međuvremenu jedna Beograđanka konstatuje da će joj biti bliži onaj ko zaradi njeno poverenje.