Ivana Bilić i Arnes Grbešić
Bosna i Hercegovina zauzima posljednja mjesta na ljestvicama uspješnosti u različitim oblastima – od ekonomije do odnosa prema kulturnim dobrima, odnosno institucijama kulture. Mogu li mladi promijeniti sliku svoje zemlje, uticati na njen put evropskih integracija i uopšte reformskih procesa i šta gimnazijalci misle o prednostima koje bi BiH dobila ulaskom u EU? Za RSE govore učenici Druge gimnazije iz Sarajeva i gimnazije 'Jovan Dučić' iz Doboja.
Kerim Panjeta, učenik četvrtog razreda Druge gimnazije u Sarajevu, misli da bi korist od ulaska Bosne i Hercegovine u Europsku uniju bila velika:
„Evropska unija bi nam omogućila ne samo obrazovanje, već bi nam omogućila, pored turizma, i ulaganje u ekonomiju i njeno pospješivanje.“
Ipak, pred Bosnom i Hercegovinom još je dalek put, na kojem je do sad malo toga urađeno.
„Mislim da je neophodno riješiti neke elementarne stvari unutar Bosne i Hercegovine.“
Najveća korist od pristupa u EU jesu reforme koje bi Bosna i Hercegovina trebala ostvariti.
„Kada bi riješili te probleme, imali bi neki uspjeh od Evropske unije, jer bi nam oni postavili neke zakone kojih trebaju da se pridržavaju članice Evropske unije. Ali, ipak trebamo biti svjesni da su oni postavili neke uslove, a da mi uopšte ništa ne radimo na tome da ih postignemo“, ističe Dželila Smajić, učenica četvrtog razreda.
Sanja Hrenovica, učenica trećeg razreda, misli da su ljudi previše pasivni glede zahtjeva koje Europska unija ima prema mogućim zemljama članicama i naglašava da se svi, a pogotovo mladi, trebaju uključiti ukoliko žele pozitivne promjene i napredak ka EU.
„Sve mi govorimo kako bi trebali nešto uraditi, ali niko ne daje konkretnu inicijativu. Dosta mladih ljudi smatra da mi ne možemo ništa uraditi, da smo bespomoćni. Ipak, smatram da, ukoliko imamo jaku volju i želju, mi možemo stvoriti sebi bolju budućnost“, kaže ona.
Mlade nije previše briga za europske integracije. Njih zanimaju individualne mogućnosti i odlazak u zemlje Europske unije. Kerim Panjeta navodi:
„Sada mladi ljudi samo gledaju na sebe. To da žele otići iz Bosne i Hercegovine, meni se čini poprilično laganim rješenjem – imam problem u svojoj domovini, napustiću domovinu, zaposliću se negdje u inostranstvu i tamo ću započeti svoj život.“
Učenice Sanja i Dželila smatraju da je odlazak mladih iz Bosne i Hercegovine opravdan.
„U Bosni i Hercegovini je sada takva situacija da nama država ne pruža ono što mi možemo iskoristiti da bi napredovali dalje, tako da smatram da je opravdano što mladi ljudi odlaze da studiraju vani. Možda bi najbolje bilo kada bi nam naša država omogućila da idemo dalje, da putujemo, da širimo naše vidike, da ostvarimo sve naše ciljeve, steknemo puno više znanja.“
Mirela Čišić, učenica četvrtog razreda, kaže kako mi nismo ni blizu europskim integracijama:
„Trenutno je naša država u haosu. Mislim da mnogo toga treba da se riješi prije ulaska u Evropsku uniju, a mislim da nismo ni na pola puta. Skroz smo nespremni.“
Edin Abdić, učenik trećeg razreda, misli da bh. državljani previše idealiziraju Europsku uniju. Uz dozu skepticizma, smatra da bi nam ulazak u europsku zonu u konačnici ipak koristio.
„Ja mislim da Evropska unija nije toliko bajna kako svi pričaju. Ako uđemo u Evropsku uniju, to je loše, za mene. A ako ostane ovako kako jeste, to je još gore. Zato mislim da se ipak trebamo približiti tome“, smatra ovaj učenik.
Lakše do posla
Učenica trećeg razreda dobojske gimnazije 'Jovan Dučić' Tamara Ilić kaže da na putu BiH ka Evropskoj uniji vlada haos jer se političari iz oba bosanskohercegovačka entiteta ne trude da rade zajedno kako bi ubrzali proces evropskih integracija.
Tamara dodaje da podržava ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, a tako razmišlja i gimnazijalac Miroslav Đukić, takođe učenik trećeg razreda.
„Kad uzmem u obzir koliko znače diplome, u Sloveniji recimo, a nije Slovenija nešto pretjerano daleko, i da su im priznate svugdje unutar Evropske unije, za razliku od naših. Mislim da nam ulazak u EU ne može naškoditi, već nam samo može otvoriti neka nova vrata u svijet, kada se uzme koliko su države koje su u Evropskoj uniji priznate, u odnosu na stanje kod nas.“
Iako je teško prognozirati hoće li i kada BiH ući u evropsku porodicu, sigurno je da bi nam članstvo u EU donijelo više koristi nego štete, smatra učenik Viktor Todić Nikolić.
„Ne možemo tačno znati kako bi izgledalo kad bi BiH ušla u Evropsku uniju, ali vjerujem da bi nam to više dobra donijelo. Što se tiče toga da li bi studenti mogli lakše naći posao, i to sam siguran, zato što ima više mogućnosti da idu u druge zemlje. Vjerujem da bi se i nešto više razvilo u ovoj zemlji i da bi uznapredovala“, kaže on.
Naši sagovornici smatraju da je lakši pronalazak posla glavna prednost za stanovništvo neke zemlja nakon njenog ulaska u EU. Govore gimnazijalci Slobodan Simić i Tamara Ilić:
„Lakše će naći posao nego sad. Na primjer, mi nismo u Evropskoj uniji, a Hrvatska jeste. Lakše će biti nego sad - kad svi budemo u EU da idemo u Hrvatsku i nađemo posao.“
„Uostalom, ne moramo ni ići iz ove države, jer samim tim ako bismo ušli u Evropsku uniju, ona bi ulagala u otvaranje naših fabrika, da mi poboljšamo status države, a samim tim bi trebali biti bolji uslovi za život.“
Dobojski gimnazijalci ipak su skeptični da će se u novoj 2014. godini ubrzati proces eurointegracija Bosne i Hercegovine jer se domaći političari u svojim javnim istupima zalažu za ulazak u Evropsku uniju dok se u praksi ne ponašaju tako. Govori Vuk Lukić:
„Nisu oni sposobni za to, nisu se do sad istakli u tome i ne znam da će sad nešto posebno uspjeti.“
Za razliku od kolega iz trećeg, učenici prvog razreda Gimnazije u Doboju manje podržavaju ulazak BiH u Evropsku uniju. Učenik prvog razreda Strahinja Banović:
„Po meni, BiH kao i Srbija, i sve ostale, bolje da ostanu neutralne kao zemlje, jer od te Evropske unije ne vidim ništa, nit' dobro nit' loše. To je meni isto sve.“
Među euroskepticima je i učenik prvog razreda Nikola Milićević.
„Malo je toga da bi se nešto promijenilo, da bi nešto bilo dobro sa ulaskom u Evropsku uniju, jer očigledan primjer može biti Grčka – kako je ona počela da propada i kako sada većina država pokušava da izađe iz EU, a samo je nama cilj da uđemo u nju. Mislim da nema ničega što bi bilo dobro u toj Evropskoj uniji. Sumnjam da bi se išta promijenilo. Sve bi ostalo na starom.“
A evo kako su mlađi i stariji učenici Gimnazije u Doboju objasnili razlike u svojoj podršci ulasku BiH u Evropsku uniju. O tome govore Zoran Dujković iz prvog i Miroslav Đukić iz trećeg razreda.
„Možda ću ja tako misliti za dvije godine, kad bude za posao, ali sada imam takvo mišljenje.“
„Pa šta da vam kažem? Što je fakultet bliže, više mi shvatamo šta nam znači završiti fakultet ovdje i završiti negdje u svijetu, šta znači naći posao ovdje ili negdje u svijetu. Ovdje, znamo svi kakva je situacija. Što postajemo stariji, sve se više brinemo, jer ćemo za par godina i mi morati raditi.“
Bosna i Hercegovina zauzima posljednja mjesta na ljestvicama uspješnosti u različitim oblastima – od ekonomije do odnosa prema kulturnim dobrima, odnosno institucijama kulture. Mogu li mladi promijeniti sliku svoje zemlje, uticati na njen put evropskih integracija i uopšte reformskih procesa i šta gimnazijalci misle o prednostima koje bi BiH dobila ulaskom u EU? Za RSE govore učenici Druge gimnazije iz Sarajeva i gimnazije 'Jovan Dučić' iz Doboja.
Kerim Panjeta, učenik četvrtog razreda Druge gimnazije u Sarajevu, misli da bi korist od ulaska Bosne i Hercegovine u Europsku uniju bila velika:
„Evropska unija bi nam omogućila ne samo obrazovanje, već bi nam omogućila, pored turizma, i ulaganje u ekonomiju i njeno pospješivanje.“
Ipak, pred Bosnom i Hercegovinom još je dalek put, na kojem je do sad malo toga urađeno.
„Mislim da je neophodno riješiti neke elementarne stvari unutar Bosne i Hercegovine.“
Najveća korist od pristupa u EU jesu reforme koje bi Bosna i Hercegovina trebala ostvariti.
„Kada bi riješili te probleme, imali bi neki uspjeh od Evropske unije, jer bi nam oni postavili neke zakone kojih trebaju da se pridržavaju članice Evropske unije. Ali, ipak trebamo biti svjesni da su oni postavili neke uslove, a da mi uopšte ništa ne radimo na tome da ih postignemo“, ističe Dželila Smajić, učenica četvrtog razreda.
Sanja Hrenovica, učenica trećeg razreda, misli da su ljudi previše pasivni glede zahtjeva koje Europska unija ima prema mogućim zemljama članicama i naglašava da se svi, a pogotovo mladi, trebaju uključiti ukoliko žele pozitivne promjene i napredak ka EU.
„Sve mi govorimo kako bi trebali nešto uraditi, ali niko ne daje konkretnu inicijativu. Dosta mladih ljudi smatra da mi ne možemo ništa uraditi, da smo bespomoćni. Ipak, smatram da, ukoliko imamo jaku volju i želju, mi možemo stvoriti sebi bolju budućnost“, kaže ona.
Mlade nije previše briga za europske integracije. Njih zanimaju individualne mogućnosti i odlazak u zemlje Europske unije. Kerim Panjeta navodi:
„Sada mladi ljudi samo gledaju na sebe. To da žele otići iz Bosne i Hercegovine, meni se čini poprilično laganim rješenjem – imam problem u svojoj domovini, napustiću domovinu, zaposliću se negdje u inostranstvu i tamo ću započeti svoj život.“
Učenice Sanja i Dželila smatraju da je odlazak mladih iz Bosne i Hercegovine opravdan.
„U Bosni i Hercegovini je sada takva situacija da nama država ne pruža ono što mi možemo iskoristiti da bi napredovali dalje, tako da smatram da je opravdano što mladi ljudi odlaze da studiraju vani. Možda bi najbolje bilo kada bi nam naša država omogućila da idemo dalje, da putujemo, da širimo naše vidike, da ostvarimo sve naše ciljeve, steknemo puno više znanja.“
Mirela Čišić, učenica četvrtog razreda, kaže kako mi nismo ni blizu europskim integracijama:
„Trenutno je naša država u haosu. Mislim da mnogo toga treba da se riješi prije ulaska u Evropsku uniju, a mislim da nismo ni na pola puta. Skroz smo nespremni.“
Edin Abdić, učenik trećeg razreda, misli da bh. državljani previše idealiziraju Europsku uniju. Uz dozu skepticizma, smatra da bi nam ulazak u europsku zonu u konačnici ipak koristio.
„Ja mislim da Evropska unija nije toliko bajna kako svi pričaju. Ako uđemo u Evropsku uniju, to je loše, za mene. A ako ostane ovako kako jeste, to je još gore. Zato mislim da se ipak trebamo približiti tome“, smatra ovaj učenik.
Lakše do posla
Učenica trećeg razreda dobojske gimnazije 'Jovan Dučić' Tamara Ilić kaže da na putu BiH ka Evropskoj uniji vlada haos jer se političari iz oba bosanskohercegovačka entiteta ne trude da rade zajedno kako bi ubrzali proces evropskih integracija.
Učenici dobojske gimnazije
„Svako vuče na svoju stranu, Republika Srpska svoje, Federacija svoje – onda tu nekako najviše mi mladi ispaštamo, zato što se ne gleda kako bismo mi dobili što bolje šanse za budućnost, za zapošljavanje i sve ostalo. Političari se bogate, gledaju da imaju svoj status, da njihove porodice budu obezbijeđene, i uopšte više nije bitno to da li smo školovani ili nismo, već korupcija i te neke stvari koje negativno utiču na čitavu državu uopšte.“Tamara dodaje da podržava ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, a tako razmišlja i gimnazijalac Miroslav Đukić, takođe učenik trećeg razreda.
„Kad uzmem u obzir koliko znače diplome, u Sloveniji recimo, a nije Slovenija nešto pretjerano daleko, i da su im priznate svugdje unutar Evropske unije, za razliku od naših. Mislim da nam ulazak u EU ne može naškoditi, već nam samo može otvoriti neka nova vrata u svijet, kada se uzme koliko su države koje su u Evropskoj uniji priznate, u odnosu na stanje kod nas.“
Iako je teško prognozirati hoće li i kada BiH ući u evropsku porodicu, sigurno je da bi nam članstvo u EU donijelo više koristi nego štete, smatra učenik Viktor Todić Nikolić.
„Ne možemo tačno znati kako bi izgledalo kad bi BiH ušla u Evropsku uniju, ali vjerujem da bi nam to više dobra donijelo. Što se tiče toga da li bi studenti mogli lakše naći posao, i to sam siguran, zato što ima više mogućnosti da idu u druge zemlje. Vjerujem da bi se i nešto više razvilo u ovoj zemlji i da bi uznapredovala“, kaže on.
Naši sagovornici smatraju da je lakši pronalazak posla glavna prednost za stanovništvo neke zemlja nakon njenog ulaska u EU. Govore gimnazijalci Slobodan Simić i Tamara Ilić:
„Lakše će naći posao nego sad. Na primjer, mi nismo u Evropskoj uniji, a Hrvatska jeste. Lakše će biti nego sad - kad svi budemo u EU da idemo u Hrvatsku i nađemo posao.“
„Uostalom, ne moramo ni ići iz ove države, jer samim tim ako bismo ušli u Evropsku uniju, ona bi ulagala u otvaranje naših fabrika, da mi poboljšamo status države, a samim tim bi trebali biti bolji uslovi za život.“
Dobojski gimnazijalci ipak su skeptični da će se u novoj 2014. godini ubrzati proces eurointegracija Bosne i Hercegovine jer se domaći političari u svojim javnim istupima zalažu za ulazak u Evropsku uniju dok se u praksi ne ponašaju tako. Govori Vuk Lukić:
„Nisu oni sposobni za to, nisu se do sad istakli u tome i ne znam da će sad nešto posebno uspjeti.“
Za razliku od kolega iz trećeg, učenici prvog razreda Gimnazije u Doboju manje podržavaju ulazak BiH u Evropsku uniju. Učenik prvog razreda Strahinja Banović:
„Po meni, BiH kao i Srbija, i sve ostale, bolje da ostanu neutralne kao zemlje, jer od te Evropske unije ne vidim ništa, nit' dobro nit' loše. To je meni isto sve.“
Među euroskepticima je i učenik prvog razreda Nikola Milićević.
„Malo je toga da bi se nešto promijenilo, da bi nešto bilo dobro sa ulaskom u Evropsku uniju, jer očigledan primjer može biti Grčka – kako je ona počela da propada i kako sada većina država pokušava da izađe iz EU, a samo je nama cilj da uđemo u nju. Mislim da nema ničega što bi bilo dobro u toj Evropskoj uniji. Sumnjam da bi se išta promijenilo. Sve bi ostalo na starom.“
A evo kako su mlađi i stariji učenici Gimnazije u Doboju objasnili razlike u svojoj podršci ulasku BiH u Evropsku uniju. O tome govore Zoran Dujković iz prvog i Miroslav Đukić iz trećeg razreda.
„Možda ću ja tako misliti za dvije godine, kad bude za posao, ali sada imam takvo mišljenje.“
„Pa šta da vam kažem? Što je fakultet bliže, više mi shvatamo šta nam znači završiti fakultet ovdje i završiti negdje u svijetu, šta znači naći posao ovdje ili negdje u svijetu. Ovdje, znamo svi kakva je situacija. Što postajemo stariji, sve se više brinemo, jer ćemo za par godina i mi morati raditi.“