Dok iz dana u dan politička arena u Narodnoj skupštini Srbije sve više liči na gladijatorsku iz doba Starog Rima, vlast i opozicija se međusobno okrivljuju za takvu situaciju.
Nedavni okršaj poslanika desničarskog pokreta Dveri u kabinetu predsednice parlamenta Maje Gojković, koja tvrdi da je tom prilikom bila fizički napadnuta, još uvek nema epilog. U međuvremenu, lider ovog pokreta Boško Obradović najavio je da će se njegova stranka ubuduće služiti „metodama gerilske borbe“.
„Parlament je danas neka vrsta ikebane za parlamentarizam. Najvažnije odluke se donose na nekom drugom mestu, da li je u pitanju Predsedništvo ili neka druga institucija, nije mnogo bitno“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa antropolog Stefan Aleksić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Prema njegovim rečima, parlamentarizam je, ne samo u Srbiji već i u zemljama na Zapadu, ispražnjen od sadržaja.
„Problem je u toj tendenciji da se parlament kao mehanizam odlučivanja polako marginalizuje“, kaže Aleksić.
Marginalizovano se, kažu, osećaju i poslanici opozicije u parlamentu Srbije.
„Za ovih godinu dana predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je podelila više od 70 kazni narodnim poslanicima opozicije, a samo dve poslanicima vlasti. Jasno je da incidente u Narodnoj skupštini izazivaju poslanici vlasti i predsedavajuća koja prekida narodne poslanike opozicije, deli im opomene, prekida ih“, kaže poslanik opozicionog pokreta Dveri Boško Obradović.
S druge strane, Veroljub Arsić, iz redova Srpske napredne stranke, ističe da je vladajuća većina do sada bila tolerantna prema političkim izjavama opozicije, čak i kada su one, kako kaže, kršile Poslovnik o radu parlamenta. Kao odgovorne za trenutno stanje u Skupštini Arsić vidi opoziciju.
„Odgovoran je nedostatak političkog programa i političkih argumenata da bi se opozicija posvetila svom poslu. I onda im, takvima kakvi su, ništa drugo ne preostaje nego da pričaju o diktaturi, narušavaju pravila ponašanja i vaspitanja na sednicama Narodne skupštine i izazivaju ekscese da bi privukli pažnju građana“, smatra Arsić.
Snežana Bogosavljević Bošković, poslanica Socijalističke partije Srbije (SPS), smatra da je tenzija u parlamentu suvišna.
„Mislim da se bespotrebno diže tenzija u smislu da opozicija nema mogućnost da iskaže svoj stav. Jer, ako vi za jedan zakon dobijete više od hiljadu amandmana, to znači da oni imaju način da iskažu svoj stav o zakonskim rešenjima“, kaže Snežana Bogosavljević Bošković.
O tome kako se parlamentarna većina odnosi prema predlozima koji dolaze sa druge strane, opozicija iznosi podatak da se u poslednjih godinu dana od preko 100 opozicionih predloga izmena i dopuna zakona ni jedan nije našao na dnevnom redu Narodne skupštine.
Boško Obradović, kome je predsedavajuća u parlamentu nedavno izrekla meru udaljenja sa sednica Skupštine u trajanju od 20 radnih dana, najavio je da će se njegov pokret ubuduće služiti "metodama gerilske borbe". Obradović kaže da Dveri ne pristaju na ponižavanja od strane vlasti, ali naglašava da su njihove metode nenasilne.
„Ja sam se borio time što sam pokazao plakat u Narodnoj skupštini na kojem je pisalo ’Vučić, brat, kumovi, lopovi’. To je jedan interesantan gerilski štos, jer ja nisam rekao koji Vučić, koji brat, koji kumovi i koji lopovi, ali se aktuelna vlast sama prepoznala i rekla da moj plakat vređa dostojanstvo Narodne skupštine i predsednika države“, objašnjava Obradović, inače lider pokreta koji zastupa tvrde desničarske stavove protiv LGBT prava i negira genocid u Srebenici.
Sa gerilskim metodama dela opozicije ili bez njih, situacija u parlamentu Srbije svetlosnim godinama je daleko od radne i konstruktivne.
Podsetimo da je Maja Gojković – koja je nedavno iz skupštinske klupe pred kamerama pokazivala modrice koje su joj, navodno, naneli poslanici Dveri u njenom kabinetu – sa liderom tog desničarskog pokreta Boškom Obradovićem imala polemiku u parlamentu pre mesec dana, kada je on u Narodnu skupštinu doneo kamen sa, kako je tom prilikom objasnio, Kosova.
Poslanik Demokratske stranke Balša Božović opisuje atmosferu u zastupničkom domu kao „šizofrenu“, uporedivši je sa onom u Nemačkoj nakon paljenja Rajhstaga (nemačkog parlamenta) 1933. godine. Prema njegovim rečima, odgovornost za to snosi šef države i njegova stranka.
„Od Aleksadra Vučića a ne od Dveri zavisi na koji način će građani Srbije zahtevati ispunjenje svojih Ustavom zagarantovanih prava. Da li u instituciji parlamenta ili, ukoliko ga unište i polome mu kičmu – na ulici“, rekao je Božović.
Zoran Živković, predsednik Nove stranke, smatra da vlast od 2012. godine radi na uništavnju političkog života u Srbiji, kako bi radila bez bilo kakve kontrole. Ipak, naš sagovornik smatra da gerilska borba, koju zagovara pokret Dveri, nije rešenje.
„Priča o gerili, o Če Gevari, o četnicima i partizanima neka ostane u nečijim vlažnim snovima, ali u 21. veku u Srbiji je potrebna ozbiljna demokratska opozicija“, smatra Živković.
Opozicija je, međutim, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine razbijena i pod gotovo svakodnevnim napadima tabloidnih medija nastrojenih aktuelnom režimu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Alternativne metode političke borbe je krajem prošle godine u parlamentu pokazao i Saša Radulović, lider opozicionog pokreta Dosta je bilo, koji je na gitari, u pratnji svojih poslanika, zapevao pesmu Bajage i instruktora „Pada vlada“.
Jedna od opasnosti ovakvog parlamentarnog cirkusa može biti da će režim ovo stanje iskoristiti da poveća represiju nad opozicijom, upozorava antropolog Stefan Aleksić.
„Izgleda mi kao da je to sledeći kec iz rukava koji će da izvuče predsednik Srbije i da kaže: ’Evo vidite, ugrožen je parlamentarizam’, iako ga je u suštini on potpuno upropastio“, kaže Aleksić.
Predsedsedavajuća u parlamentu Maja Gojković izazvala je burne reakcije među poslanicima opozicije ali i u delu javnosti, kada je odlučila da raspusti Skupštinu zbog predizborne kampanje za predsedničke izbore koji su održani aprila ove godine. Svoju odluku Gojkovićeva je obrazložila time da „želi da sačuva dostojanstvo Skupštine“.
Opozicija je po povratku u poslaničke klupe tražila smenu aktuelne predsednice parlamenta, ali je vladajuća većina odbila da taj predlog stavi na dnevni red.