Niko neće moći da prisvoji hidrosistem Gazivode, on pripada Kosovu i svaki pokušaj prisvajanja biće agresija na Kosovo, kažu kosovski vladini zvaničnici, dok zvaničnici iz Beograda poručuju da će Srbija da zaštiti i Gazivode i Trepču i trafostanicu Valač na severu.
Akumulaciono jezero Gazivode nalazi se većim delom u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom, a manjim u opštini Tutin u Srbiji. Na osnovu vladinih dokumenata, od hidrosistema Ibar-Lepenac na Gazivodu u Zubinom Potoku, pijaćom vodom se snabdeva sever Kosova, ali i Priština sa okolinom.
Ovaj hidrosistem takođe isporučuje vodu za termoelektrane u Obiliću koja se koristi za hlađenje elektrana Kosovo A i Kosovo B, a pored toga, voda iz akumulacionog jezera Gazivode koristi se i navodnjavanje poljoprivrednih površina. Sam kanal Ibar - Lepenac dugačak je 49 kilometara – od jezera Gazivode do Prištine, a završava se u jezeru Badovac a prolazi kroz teritoriju pet opština – Zubin Potok, Mitrovica, Vučitrn, Obilić i Priština.
Hitrosistemom danas zvanično upravlja javno preduzeće "Ibar – Lepenac" sa sedištem u Prištini, u vlasništvu Vlade Kosova. S druge strane, u Zubinom Potoku postoji preduzeće u vlasništvu Srbije pod nazivom "Ibar" osnovano 2002, a koga inače Kosovo smatra ilegalnim.
Kosovo je odlučno da o hidrosistemu na Gazivodama neće pregovarati sa Srbijom u Briselu.
Šef kabineta kosovskog premijera i šef delegacije u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine Avni Arifi u izjavi za RSE kaže da je jezero Gazivode deo teritorije Kosova i da će ko god "pokuša da ga prisvoji, učiniti agresiju na Kosovo, na šta će odgovoriti i narod Kosova".
"To je imovina Kosova, od ekonomskog značaja, a i bez toga, to je deo teritorije Kosova i o tome se neće diskutovati. Iako je bilo problema u upravljanju Gazivodom, mnogi su problemi i nasleđeni, ali ono što je jasno jeste kome pripadaju Gazivode", kategoričan je Arifi.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio glasan po pitanju Gazivoda, navodeći da je ono od strateškog značaja za opstanak Srba na severu.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je prethodno kazao da se upravo zbog Gazivoda ne sprovodi briselski sporazum o energetici sa Srbijom, te dodao kako od tog hidrosistema zavisi i proizvodnja električne energije na Kosovu ali i vodosnabdevanje jednog dela Kosova.
Predsednik Kosova Hašim Tači je na konferenciji za novinare prošle nedelje kratko prokomentarisao da Gazivode vidi u sastavu Kosova.
S druge strane, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je bio glasan po pitanju Gazivoda, navodeći da je ono od strateškog značaja za opstanak Srba na severu.
Upravo je tokom vikenda jezero Gazivode dospelo u javnost kada su srpski mediji pisali kako Kosovo planira da preuzme kontrolu nad ovim hidrosistemom, a potom i da je KFOR to uradio, što je ova misija negirala.
U otvorenom pismu Srbima na Kosovu u petak, Vučić je od misije KFOR i NATO-a zatražio da "mir zaštite tako što će sprečiti svaki eventualni pokušaj, bilo čiji i pod bilo kakvim izgovorom da zauzmu i od vas otmu Hitroelektranu Gazivode..".
Brana Gazivode koja se nalazi 25 km od Mitrovice, građena je između 1979. i 1984, a radi vodosnabdevanja stanovništva, za industriju, termoelektrane i navodnjavanje.