Broj poginulih u Gazi porastao je na 58, a ranjenih na oko 2.700, od toga pola od bojevih metaka, saopštili su palestinski zvaničnici, prenose agencije. Ponedeljak 14. maj je dan sa najviše žrtava od početka serije protesta “Veliki marš povratka” koji traju šest nedelja duž granične ograde Izrael-Gaza, kao i najžešći sukob od rata u Gazi 2014. godine.
Danas, 15. maja, očekuju se kako prenose agencije, novi protesti i visoke tenzije, pošto se obeležava 70. godišnjica onoga što su Palestinci nazvali Nakba ili “katastrofa”. Naime, tog dana 1948. na hiljade Palestinaca je napustilo ili bilo proterano iz svojih domova nakon što je 14. maja iste godine stvorena izraelska država.
Palestinske vlasti na Zapadnoj obali optužile su u ponedeljak Izrael za "užasan masakr" u pojasu Gaze. Portparol palestinske vlade Jusuf al-Mahmud zatražio je od međunarodne zajednice hitnu intervenciju.
Portparol palestinskog Ministarstva zdravlja Ašraf Al-Kidra izjavio je da je među poginulima i šestoro dece.
U protestima učestvuje oko 40 hiljada Palestinaca koji pokušavaju da probiju ogradu na granici sa Izraelom na 13 mesta.
Izraelska armija je saopštila da je ubila tri lica koja su pokušavala da postave eksploziv u blizini bezbednosne ograde u Rafi. U saopštenju se dodaje da su borbeni avion i tenkovi gađali vojne pozicije Hamasa u severnom delu Gaze.
Prema podacima palestinskog ministarstva zdravlja, od početka protesta, do ponedeljka (14. maja) uveče zabeleženo je najmanje 100 žrtava.
Militantni pokret Hamas pokrenuo je ovu akciju pre utorka (15. maja) kada se obeležava "Nakba" ili "katastrofa".
Vaš browser nepodržava HTML5
Sukobi demonstranata i policije ispred ambasade
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Zeid Raad Al Hussein, pridružio se osudama onoga što je nazvao "šokantnim" nasiljem na granici između Izraela i Gaze i rekao da "one koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava" treba ispitati.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je obrazložio akcije vojske kao "samoodbranu" od Hamasa koji vlada u Gazi.
"Svaka zemlja ima obavezu da štiti svoje granice. Teroristička organizacija Hamas je deklarisala svoju težnju da uništi Izrael i poslala je hiljade ljudi da probiju graničnu ogradu kako bi ostvario svoj cilj. Nastavićemo da delujemo odlučno kako bismo zaštitili naš suverenitet i građane", izjavio je Netanjahu.
Sukobi su izbili samo nekoliko sati pre otvaranja američke ambasade u Jerusalimu. Hiljade Palestinaca okupile su se na više punktova oko granice. Grupe demonstranata pokušale su da se približe granici, gađajući izraelske vojnike kamenicama, posle čega su izraelski vojnici otvorili vatru na Palestince.
Ambasada Turske u Vašingtonu je saopštila u ponedeljak da je turski ambasador u Sjedinjenim Državama pozvan kući zbog odluke vlade predsednika Donalda Trampa da preseli američku ambasadu u Izraelu u Jerusalim. Turska je takođe svog ambasadora u Izraelu pozvala na konsultacije.
Tursko ministarstvo inostranih poslova kaže da oštro osuđuje odluku o premeštanju ambasade SAD i smatra da je taj potez "legalno ništav i nevažeći". U izjavi, Turska takođe kritikuje Izrael zbog masovne pogibije Palestinaca koji su protestovali duž granice Gaze i Izraela. Turska to naziva "masakrom". Zbog nasilja duž granice u Gazi i Južna Afrika je opozvala svog ambasadora iz Izraela.
Palestinski predstavnik u Ujedinjenim nacijama, Riiad Mansur, pozvao je na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN da zaustavi "divlji napad" protiv civila u Gazi.
"Najjače smo osudili ovu zverstvo od strane izraelskih okupatora, koristeći masovno vatreno oružje protiv civila koji imaju pravo da mirno demonstriraju i koji demonstriraju mirno", rekao je on novinarima.
Kuvajt je u ponedeljak takođe zatražio hitnu senicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tramp: Veliki dan za Izrael
Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak (14. maja) zvanično otvorile ambasadu u Jerusalimu.
Američki ambasador Dejvid Fridman (David Friedman) obratio se okupljenima inaugurualnoj ceremoniji kojoj su prisustvovali izraelski lideri i američka delegacija u kojoj je bila i ćerka američkog predsednika Donalda Trampa, Ivanka i njen suprug Džared Kušner (Jared Kushner).
Kušner je kao Trampov savetnik za Bliski istok, izjavio na ceremoniji da su SAD otvaranjem ambasade pokazale svetu da im se može verovati.
"Kad predsednik Tramp nešto obeća, on to i ispuni. Današnji događaj demonstrira takođe i američko liderstvo. Mi smo uz naše prijatelje i saveznike i, povrh svega, pokazali smo da SAD čine ono što je ispravno. Izrael je suverena država koja ima pravo da odredi sopstvenu prestonicu – kao i svaka druga zemlja u svetu", kazao je Kušner.
Tramp je napisao na Tviteru da je to “veliki dan za Izrael”.
Tramp je u snimljenoj poruci istakao da “SAD ostaju potpuno posvećene postizanju trajnog mirovnog sporazuma” i dodao da će “SAD uvek biti veliki prijatelj Izraela i partner u borbi za slobodu i mir”.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da je ovo veliki dan za Izrael koji će ostati "generacijama urezan u naše nacionalno sećanje". On je nazvao Jerusalim "večnom, nedeljivom prestonicom Izraela".
Portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa upozorio je da će otvaranje američke ambasade u Jerusalimu dodatno destabilizovati Bliski istok.
"Ovim korakom, američka administracija je poništila svoju ulogu u mirovnom procesu i uvredila svet, palestinski narod i arapsku i islamsku naciju i načinila podstrek za nestabilnost", rekao je Abasov portparol Nabil Abu Rdeineh novinarskoj agenciji Reuters.
Reakcije iz sveta
Britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson (Boris Johnson) rekao je da se Velika Britanija nije složila sa odlukom SAD da preseli svoju ambasadu u Jerusalimu i da je nastavila da misli da su SAD "igrale na pogrešnu kartu u pogrešnom trenutku”.
Džonson je rekao da je "izuzetno ožalošćen gubitkom života" u Gazi.
"Shvatamo da ima nekih ljudi koji izazivaju to nasilje, ali sa druge strane mora biti ograničena upotreba vatre", rekao je on.
Francusko ministarstvo inostranih poslova pozvalo je izraelske vlasti na uzdržanost u upotrebi sile.
Francuski ministar inostranih poslova Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves Le Drian) pozvao je izraelske vlasti da "postupaju s oprezom i ograničenom upotrebom sile, koja mora biti striktno proporcionalna".
"Važno je hitno ponovo uspostaviti uslove neophodne za postizanje mirnog rešenja u regionalnom kontekstu koji je već obeležen visokim tenzijama", dodao je on. "Francuska poziva sve strane da se ponašaju odgovorno kako bi sprečili novu eksploziju".
Le Drian je takođe ponovio protivljenje Francuske potezu SAD da u Jerusalimu otvori ambasadu, rekavši da time "krši međunarodno pravo i, posebno, rezolucije Saveta bezbednosti UN".
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterš (Antonio Guterres) izrazio je zabrinutost zbog vesti o velikom broju mrtvih u Gazi, a visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini (Federica Mogherini) pozvala je Izrael da poštuje "princip proporcionalnosti u korišćenju sile". Ona je pozvala sve strane da izbegavaju dodatne gubitke života i dodala je da Izrael mora da poštuje pravo na slobodu okupljanja.
Dodala je da Hamas, koji stoji iza protesta, mora da osigura da demonstracije u Gazi proteknu mirno i da ih ne zloupotrebljava u druge svrhe.
Odluku SAD su kritikovale gotovo sve zemlje regije, uključujući Iran, Egipat i Tursku kao i Rusija.
Turska vlada saopštila je danas da SAD dele odgovornost za "masakr" u Gazi, gde je izraelska vojska ubila najmanje 43 Palestinaca i gde je oko 2.200 ljudi ranjeno, dok je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ocenio da su SAD odlukom o preseljenju ambasade u Jerusalim izgubile ulogu posrednika na Bliskom istoku.
SAD zanemaruju pravo i pravdu, ignorišući međunarodnu zajednicu, rekao je Erdogan, uz ocenu da su odlukom o preseljenju ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim SAD izgubile svoju "posredničku ulogu" na Bliskom istoku.
Saudijska Arabija, jedna od najbliskijih saveznica SAD na Bliskom istoku, svojevremeno je kritikovala odluku Vašingtona o premeštanju ambasade u Jerusalim. Međutim, sada je uzdržanija jer je odgovara čvrsti stav Bele kuće o Iranu, uključujući i odluku o povlačenju iz sporazumu o nuklearnom oružju koji je sa Teheranom potpisalo šest svetskih sila.
Izraelska vojska optužila je vladajući pokret Hamas u Gazi za podsticanje Palestinaca da pokušaju da probiju graničnu ogradu.
Izraelski borbeni avion pogodio je vojni objekat koji pripada palestinskoj militantnoj grupi Hamas u severnom pojasu Gaze, saopštile su Izraelske odbrambene snage u ponedeljak popodne, prenosi BBC.
"Napad je izveden kao odgovor na nasilje koje se događa proteklih nekoliko sati od strane Hamasa duž sigurnosne ograde", navodi se u saopštenju.
"Izraelske odbrambene snage deluju odlučno kako bi se sprečile masovne terorističke aktivnosti koje se kontinuirano izvode od strane terorističke organizacije Hamas. Svako terorističko delovanje biće suočeno oštrim odgovorom", navodi se u saopštenju.
Izraelska vojska saopštila je da će po svaku cenu sprečiti kršenje granice i upozorila demonstrante da ugrožavaju živote.
Demonstranti su poručili "Izraelu i njegovim saveznicima da se nikada neće odreći svoje zemlje".
Vaš browser nepodržava HTML5
Posljedice odluke o Jerusalemu
Sudbina Jerusalima je duboko emotivno pitanje u središtu izraelsko-palestinskog konflikta. Dok izraelski lideri smatraju ujedinjeni Jerusalim večnom prestonicom Izraela, Palestinci u njegovom istočnom delu, gde se nalaze sveta mesta muslimana, Jevreja i hrišćana, nameravaju da proglase glavni grad svoje buduće nezavisne države.