Ratni član Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić danas je ponovo zadržan na londonskom aerodromu i izveden pred sudiju na saslušanje, uz prisustvo ambasadorke BiH u Velikoj Britaniji Jadranke Negotić, javila je Federalna TV.
Navodi se da je reč o potpuno novom zahtevu za ekstradiciju koji je juče Srbija uputila Velikoj Britaniji, u vezi sa slučajem Dobrovoljačka, nakon što su suspendovane ranije poternice.
U Beogradu još nema potvrda da su iz Londona stigle zvanične informacije o privođenju Ejupa Ganića na aerodoromu “Hitrou” u Londonu pre nekoliko dana, kada je Dačić potvrdio da su informacije o hapšenju bivšeg člana Predsedništva BiH tačne, ali da nije zadržavan po poternici Srbije. Dačić tada nije izneo detalje uz napomenu da očekuje zvanične podatke iz Velike Britanije.
Uz Ejupa Ganića, kao bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Srbija traži još 19 osoba iz te države koje smatra odgovornim za napad na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Istina o masakru koji se dogodio maja 1992. godine do danas nije potpuno rasvetljena, a jedan od onih za kojima je Srbija raspisala poternicu je i penzionisani general Armije BiH Jovan Divljak. Danas o Dobrovoljačkoj govori:
“Ono što se desilo nije trebalo da se desi. To nije bilo dirigovano, komandovano, sa bilo koje strane. To su uradili pojedinci na ulici koji su isfrustrirani time što im je neko već prvih dana rata ubijen, ili oni koji su se jednostavno našli tu. Znači to su bile reakcije neodgovornih ljudi koji kad imaju oružje misle da imaju vlast u ruci.”
Arhivske slike događaja u Dobrovoljačkoj - krici, pucnjava, a potom i ugljenisani leševi vojnika, bile su neke od prvih slika iz rata koji je tek počinjao, može se reći i predskazanje užasa koji će uslediti. Gonjenje odgovornih za ratne zločine Srbija je zacrtala za jedan od svojih prioriteta ali su neki, poput Dobrovoljačke, ostali na vrhu liste istraga. Ejup Ganić označen je kao jedna od meta.
Za advokata Dragoljuba Todovića (poznatog kao branioca mnogih žrtava ratnih zločina) gonjenje Ganića dobrim delom izgleda neosnovano iz razloga manjka dokaza:
“To je bruka za jednu zemlju ako ona raspiše poternicu, pa neko drugi u roku od 24 sata uoče da ona nije prava. To se desilo sa Agimom Čekuom, sad se desilo sa Ganićem i desiće se još puno puta.”
Doći će se do istine
Todorović zapravo podseća na bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Agima Čekua, za kojim je Srbija takođe raspisala poternicu, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine kada je uhapšen u Bugarskoj bude isporučen Srbiji. Beograd je za sada zabeležio uspeh jedino u slučaju Ilije Jurišića koji je pre dvet meseci osuđen na 12 godina zatvora zbog napada na vojnu kolonu u Tuzli takođe maja ’92. godine, a nakon što je, kako podvlači i Dragoljub Todorović, na prevaru uhapšen na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu:
“Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.”
Podsećajući na Jurišića neki mediji u danu Ganićeve londonske epizode u svojim naslovima su se nedvosmisleno zapitali “Da li će Ganić, završiti kao Jurišić”.
Jovan Divjak kaže kako se takvim pitanjama ne opterećuje. Uprkos tome što je, poput Ganića ili Stjepana Kljujića (takođe bivši član Predsedništva BiH) i za njim raspisana poternica, navodi kako mirno putuje i preko granica svoje države:
“S obzirom da sam ja na listi od devetnaest, pomalo me to ne dotiče iz prostog razloga što ako postoji pravda, sud, ako bilo šta ima ne samo za mene nego i ostalih osamnaest – doći će se do istine.”
Istina o zločinima jedini je cilj i Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji. Ponovio je to i tužilac Vladimir Vukčević u danu Ganićevog privođenja, uz napomenu da se iz insistiranja na Dobrovoljačkoj:
“… vidi ozbiljnost našeg pristupa svim tim događajima.”
Dvoličnost politike
Slučaj se sa Ganićem dodatno poigrao. Naime, njegovo zadržavanje usledilo je samo nekoliko sati nakon što su ministri pravde BiH i Srbije, Bariša Čolak i Snežana Malović, u Beogradu potpisali sporazum o saradnji. Po njihovim rečima upravo će ovaj Sporazum biti garancija da više nema mogućnosti da bilo ko izbegava kaznu. Malović i Čolak:
“To će onemogućiti da osuđena lica odlaskom u drugu državu, odnosno državu čiji su državljani ili u kojoj imaju prebivalište, izbegnu izvršenje kazne na koju su pravosnažno osuđeni”.
“Tako da je zapravo sada državljanstvo i mesto prebivanja ključni element koji će odrediti gde će se jedan predmet procesuirati.”
Upravo u ovim rečima Divjak vidi, kako kaže, dokaz dvoličnosti srpske politike:
“Ministri pravde BiH i Srbije potpisali su Sporazum da se buduće suđenje osumnjičenima za bilo kakav zločin vrši tamo gde se to desilo”.
Vlasti u Srbiji, i to ne samo aktuelna nego i ranije vlade, suočavale su se sa kritikama da olako podižu poternice. Pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović upozorava da se takvim potezima diskredituje ozbiljnost pravnog sistema države:
“Ja ne znam koliko politika ima uticaja na operativce koji konkretno rade na nekom slučaju. Sve se čini da ima. Ali nemamo dokaze za tako nešto. Tako da mislim da bi policija trebalo ozbiljno da razmisli kad izdaje neke međunarodne poternice, prosto da vidi da li je to moguće. To može da dovede do kompromitacije čitavog tog postupka.”
Generalni sekretarijat Interpola juna prošle godine obustavio je crvene poternice protiv državljana BiH iz slučaja “Dobrovoljačka”, što znači da informacije o traženim osobama i njihovim saučesnicima neće biti registrovane u Interpolovim bazama podataka.
Time je Srbiji još tada poslata poruka da za podršku u gonjenju devetnaestorice, mora ponuditi nešto više.
Navodi se da je reč o potpuno novom zahtevu za ekstradiciju koji je juče Srbija uputila Velikoj Britaniji, u vezi sa slučajem Dobrovoljačka, nakon što su suspendovane ranije poternice.
U Beogradu još nema potvrda da su iz Londona stigle zvanične informacije o privođenju Ejupa Ganića na aerodoromu “Hitrou” u Londonu pre nekoliko dana, kada je Dačić potvrdio da su informacije o hapšenju bivšeg člana Predsedništva BiH tačne, ali da nije zadržavan po poternici Srbije. Dačić tada nije izneo detalje uz napomenu da očekuje zvanične podatke iz Velike Britanije.
Uz Ejupa Ganića, kao bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Srbija traži još 19 osoba iz te države koje smatra odgovornim za napad na kolonu Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.
Istina o masakru koji se dogodio maja 1992. godine do danas nije potpuno rasvetljena, a jedan od onih za kojima je Srbija raspisala poternicu je i penzionisani general Armije BiH Jovan Divljak. Danas o Dobrovoljačkoj govori:
“Ono što se desilo nije trebalo da se desi. To nije bilo dirigovano, komandovano, sa bilo koje strane. To su uradili pojedinci na ulici koji su isfrustrirani time što im je neko već prvih dana rata ubijen, ili oni koji su se jednostavno našli tu. Znači to su bile reakcije neodgovornih ljudi koji kad imaju oružje misle da imaju vlast u ruci.”
Arhivske slike događaja u Dobrovoljačkoj - krici, pucnjava, a potom i ugljenisani leševi vojnika, bile su neke od prvih slika iz rata koji je tek počinjao, može se reći i predskazanje užasa koji će uslediti. Gonjenje odgovornih za ratne zločine Srbija je zacrtala za jedan od svojih prioriteta ali su neki, poput Dobrovoljačke, ostali na vrhu liste istraga. Ejup Ganić označen je kao jedna od meta.
"To je bruka za jednu zemlju ako ona raspiše poternicu, pa neko drugi u roku od 24 sata uoče da ona nije prava. "
Za advokata Dragoljuba Todovića (poznatog kao branioca mnogih žrtava ratnih zločina) gonjenje Ganića dobrim delom izgleda neosnovano iz razloga manjka dokaza:
“To je bruka za jednu zemlju ako ona raspiše poternicu, pa neko drugi u roku od 24 sata uoče da ona nije prava. To se desilo sa Agimom Čekuom, sad se desilo sa Ganićem i desiće se još puno puta.”
Doći će se do istine
Todorović zapravo podseća na bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Agima Čekua, za kojim je Srbija takođe raspisala poternicu, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine kada je uhapšen u Bugarskoj bude isporučen Srbiji. Beograd je za sada zabeležio uspeh jedino u slučaju Ilije Jurišića koji je pre dvet meseci osuđen na 12 godina zatvora zbog napada na vojnu kolonu u Tuzli takođe maja ’92. godine, a nakon što je, kako podvlači i Dragoljub Todorović, na prevaru uhapšen na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu:
“Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.”
Podsećajući na Jurišića neki mediji u danu Ganićeve londonske epizode u svojim naslovima su se nedvosmisleno zapitali “Da li će Ganić, završiti kao Jurišić”.
Jovan Divjak kaže kako se takvim pitanjama ne opterećuje. Uprkos tome što je, poput Ganića ili Stjepana Kljujića (takođe bivši član Predsedništva BiH) i za njim raspisana poternica, navodi kako mirno putuje i preko granica svoje države:
“S obzirom da sam ja na listi od devetnaest, pomalo me to ne dotiče iz prostog razloga što ako postoji pravda, sud, ako bilo šta ima ne samo za mene nego i ostalih osamnaest – doći će se do istine.”
Istina o zločinima jedini je cilj i Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji. Ponovio je to i tužilac Vladimir Vukčević u danu Ganićevog privođenja, uz napomenu da se iz insistiranja na Dobrovoljačkoj:
“… vidi ozbiljnost našeg pristupa svim tim događajima.”
Dvoličnost politike
Slučaj se sa Ganićem dodatno poigrao. Naime, njegovo zadržavanje usledilo je samo nekoliko sati nakon što su ministri pravde BiH i Srbije, Bariša Čolak i Snežana Malović, u Beogradu potpisali sporazum o saradnji. Po njihovim rečima upravo će ovaj Sporazum biti garancija da više nema mogućnosti da bilo ko izbegava kaznu. Malović i Čolak:
“To će onemogućiti da osuđena lica odlaskom u drugu državu, odnosno državu čiji su državljani ili u kojoj imaju prebivalište, izbegnu izvršenje kazne na koju su pravosnažno osuđeni”.
“Tako da je zapravo sada državljanstvo i mesto prebivanja ključni element koji će odrediti gde će se jedan predmet procesuirati.”
Upravo u ovim rečima Divjak vidi, kako kaže, dokaz dvoličnosti srpske politike:
“Ministri pravde BiH i Srbije potpisali su Sporazum da se buduće suđenje osumnjičenima za bilo kakav zločin vrši tamo gde se to desilo”.
"Tako da mislim da bi policija trebalo ozbiljno da razmisli kad izdaje neke međunarodne poternice, prosto da vidi da li je to moguće. To može da dovede do kompromitacije čitavog tog postupka."
“Ja ne znam koliko politika ima uticaja na operativce koji konkretno rade na nekom slučaju. Sve se čini da ima. Ali nemamo dokaze za tako nešto. Tako da mislim da bi policija trebalo ozbiljno da razmisli kad izdaje neke međunarodne poternice, prosto da vidi da li je to moguće. To može da dovede do kompromitacije čitavog tog postupka.”
Generalni sekretarijat Interpola juna prošle godine obustavio je crvene poternice protiv državljana BiH iz slučaja “Dobrovoljačka”, što znači da informacije o traženim osobama i njihovim saučesnicima neće biti registrovane u Interpolovim bazama podataka.
Time je Srbiji još tada poslata poruka da za podršku u gonjenju devetnaestorice, mora ponuditi nešto više.