Ministri G7 obećali dodatnu pomoć Ukrajini

Sastanak ministara spoljnih poslova Grupe 7 u Nemačkoj, 4. novembar 2022.

Visoke diplomate iz najvećih industrijalizovanih demokratija sveta u petak, 4. novembra, naglasile su podršku Ukrajini u njenom otporu invaziji Rusije, izražavajući „nepokolebljivu posvećenost“ odbrani te zemlje i izrazili sumnju u sve veću zavisnost Kine usred mnoštva globalnih kriza.

Ministri spoljnih poslova Grupe sedam zemalja, završavajući dvodnevne razgovore u gradu Munsteru na zapadu Nemačke, objavili su izjavu u kojoj iznose zajedničke stavove o Ukrajini, Rusiji, Kini i nedavnim dešavanjima u Iranu i Severnoj Koreji.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, foto i video zapisi o ratu u Ukrajini.

Godinu dana nakon što su upozorili Rusiju o posledicama invazije na Ukrajinu, ministri G7 su podržali dalje kazne za Kremlj, uključujući ograničenja cena za izvoz ruske nafte u narednim nedeljama.

Oni su takođe obećali dodatnu podršku Kijevu stvaranjem novog mehanizma za pomoć u obnovi i drugim zemljama pogođenim nestašicom hrane i energije koju je rat pogoršao.

„Ponavljamo našu nepokolebljivu posvećenost da nastavimo da pružamo finansijsku, humanitarnu, odbrambenu, političku, tehničku i pravnu podršku koja je potrebna Ukrajini da ublaži patnju svog naroda i da podrži svoj suverenitet i teritorijalni integritet“, navodi se u saopštenju.

Ministri su optužili Rusiju da „pokušava da teroriše civilno stanovništvo“ Ukrajine gađajući energetske sisteme, vodu i drugu infrastrukturu i zahtevali su prekid rata, navodi agencija Asošijejted pres (AP).

„Nastavićemo da namećemo ekonomske troškove Rusiji i drugim zemljama, pojedincima ili entitetima koji pružaju vojnu podršku moskovskom agresorskom ratu“, navodi se u saopštenju.

Zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, G7 čine Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države.

O Iranu i Severnoj Koreji

Ministri su takođe prozvali Iran zbog navodne isporuke oružja, uključujući dronove, Rusiji i nasilnog gušenja antivladinih demonstranata. Oni su osudili iransku „brutalnu i nesrazmernu upotrebu sile protiv mirnih demonstranata i dece“, kao i „nastavke destabilizujućih aktivnosti u i oko Bliskog istoka“.

Pored toga, u saopštenju se dalje osuđuje nedavna eskalacija tenzija u Aziji izazvana lansiranjem raketa Severne Koreje i izrečeno je strogo upozorenje protiv mogućeg novog nuklearnog testa.

„Svaka nuklearna proba ili druga nepromišljena akcija mora se suočiti sa brzim, ujedinjenim i snažnim međunarodnim odgovorom“, rekli su oni.

Pročitajte i ovo: Uprkos vladinom upozorenju više protesta u nekoliko iranskih gradova

Upozorenja Kini zbog Tajvana

Ministri su objavili da traže „konstruktivnu saradnju sa Kinom, gde je to moguće i u našem interesu“ u oblastima kao što su klimatske promene, čista energija i zdravlje, ali su upozorili da Peking mora da poštuje globalne propise, posebno kada je u pitanju Tajvan.

„Ovi izazovi se mogu uspešno rešiti samo kroz saradnju u okviru međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“, rekli su oni. „Podsećamo Kinu na potrebu da se pridržava principa Povelje UN o mirnom rešavanju sporova i da se uzdrži od pretnji, prinude, zastrašivanja ili upotrebe sile. Snažno se protivimo bilo kakvim jednostranim pokušajima da se silom ili prinudom promeni status kvo.”

Pročitajte i ovo: Scholz pozvao Kinu da iskoristi uticaj na Rusiju da prekine invaziju na Ukrajinu

Uprkos snažnim rečima, Asošijejted pres navodi da ostaje nejasno koliki uticaj G7 zapravo ima.

Upozorenja ruskom predsedniku Vladimiru Putinu prošlog decembra da se kloni Ukrajine ostala su bez pažnje, a kineski predsednik Si nastavlja sa planovima za ponovno ujedinjenje Tajvana sa kopnom silom, ako bude potrebno.

U međuvremenu, Iran je ignorisao pozive da se vrati nuklearnom sporazumu sa svetskim silama iz 2015. godine, počeo je da isporučuje oružje za pomoć Rusiji u ratu u Ukrajini i pokrenuo veliki obračun protiv stanovništva koje zahteva promene u zemlji.

Slično tome, Severna Koreja je izbegavala apele da se vrati nuklearnim pregovorima i pojačala lansiranja raketa, podižući tenzije i strah od otvorenog sukoba, podseća AP.